Igre 
Dijalog Beograda i Prištine "u ćorsokaku", a na terenu tenzije: Da li je i EU izgubila veru u dogovor
Komentari09/01/2022
-22:05
Za dijalog Beograda i Prištine protekla 2021. godina nije donela mnogo napretka. Iako je u martu, sa vladom Aljbina Kurtija, započela nova faza razgovora, pomak se nije osetio ni nakon nekoliko susreta održanih na visokom i tehničkom nivou. Dve strane, ne samo da nisu postigle neki konkretan dogovor, već se danas u pitanje dovodi i to da li će uopšte do susreta u Briselu doći, a nekoliko kriza koje su izbile na severu Kosova zakomplikovale su ionako problematičnu situaciju.
Uz posredovanje Evropske unije dijalog Beograda i Prištine vodi se od 2011. godine. Zastoj je trajao od novembra 2018. do juna 2020. zbog krize izazvane uvođenjem taksi od sto odsto na proizvode iz Srbije, te političke situacije na Kosovu, ali je od marta 2021. otpočela nova faza.
Najviši predstavnici dve strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti, sastali su se dva puta tokom leta, ali iako je bilo najavljivano da će se susret ponoviti do kraja godine, dijalog je "zapeo" na tehničkom nivou između glavnih pregovarača.
Poslednjih nekoliko susreta u Briselu između Petra Petkovića i Besnika Beslimija nisu dali rezultate. Dve strane jedna drugu međusobno optužuju za neuspeh dijaloga, a Zajednica srpskih opština ostala je tema broj jedan.
Uz sve to, iz Brisela stižu, ne baš tako optimisitične, izjave da je preduslov za održavanje narednog sastanka spremnost strana da se dogovore o konkretnim rezultatima, te da u ovom trenutku takva spremnost ne postoji. To što nema dijaloga, kako ocenjuju sagovornici Euronews Srbija, samo je deo problema.
Dijalog u "ćorsokaku"
Vučić i Kurti sastali su se prvi put 15. juna kada su izneli stavove i očekivanja dve strane i dogovorili da će se naredni susret održati već u julu. Nešto više od mesec dana nakon toga došlo je i do drugog sastanka, ali, kako je tada ocenio specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak, postignut je "veoma mali napredak". Atmosfera je u više navrata ocenjivana kao napeta, a i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić izrazio je nezadovoljstvo.
Iako je najavljivano da će se do kraja godine Vučić i Kurti sresti još jednom, do toga nije došlo. Poslednjih nekoliko susreta bilo je na tehničkom nivou između Petkovića i Beslimija, ali da ni tu ne dolazi do razumevanja, te da se prethodno postignuti sporazumi ne implementiraju govori činjenica da direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petru Petkoviću ove godine čak šest puta nije dozvoljen ulazak na KiM.
Povezane vesti
Kako je za Euronews Srbija rekao Dragiša Mijačić, koordinator Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za poglavlje 35 o Kosovu, dijalog se duže vreme nalazi u ćorsokaku, i to, dodaje, gotovo od kada je Lajčak došao na poziciju. Mijačić smatra da se neki veliki iskorak neće dogoditi pre izbora koji se u Srbiji održavaju u aprilu.
"Došli smo do situacije da je potpuno neizvesno da li će se Kurti i Vučić uopšte sresti, a ne da li će doći do nekog pomaka u pregovorima. Verujem da će u narednom periodu biti veći diplomatski pritisak da dve strane moraju da se vrate pregovaračkom stolu i da moraju da rade na nekom dostizanju sporazuma. Svi ističu da je dijalog jedino rešenje, to je dobra stvar. Svi očekuju i od Srbije i od Kosova da konačno nađu rešenje koje koliko toliko zadovoljava i jednu i drugu stranu i da će nakon izbora u Srbiji biti intenzivnijih koraka na tako nečemu", rekao je on.
audiovisual.ec.europa.eu
Ipak, kako je nedavno izjavio portparol EU Peter Stano, u ovom trenutku ne postoji spremnost Prištine i Beograda se konstruktivno angažuju u dijalogu. On je za Radio Slobodna Evropa rekao da je preduslov za održavanje narednog sastanka Kurtija i Vučića spremnost strana da se dogovore o konkretnim rezultatima za dobrobit građana.
I dok Beograd za jednostrane akcije i nepoštovanje dogovora, kada je reč o ZSO, optužuje Prištinu, kosovski zvaničnici stalno ponavljaju da je odluka o ZSO neustavna. To je jedan od razloga zbog kojih novi sastanak Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija još nije na vidiku.
Tenzije na terenu
Za to vreme, dok su se dve strane međusobno optuživale, iskre su tinjale i na terenu. Verovatno najveći problem izbio je kada je vlada u Prištini odlučila u septembru da uspostavi reciprocitet sa centralnom Srbijom u pogledu registarskih oznaka vozila, čime se obavezuju svi koji imaju tablice srpskih oznaka da dobiju probne kosovske tablice. Specijalne jedinice kosovske policije Rosu bile su raspoređene na dva administrativna prelaza Jarinju i Brnjaku, a Srbi sa severa KiM su danima blokirli prelaze.
Dogovor o deeskalaciji krize na severu Kosova postignut je u Briselu. Predviđeno je da se za registarske oznake uspostavi privremeni režim nalepnica dok se ne postigne konačno rešenje.
"Imamo dogovor, posle dva dana intenzivnih pregovora, dogovor o deeskalaciji i daljim koracima je postignut. Zahvaljujem Besniku Besljimiju i Petru Petkoviću na spremnosti da pregovaraju i da se dogovore za dobro naroda", napisao je Lajčak tada na Tviteru.
Euronews/Vladislav Ćup
Povezane vesti
Tenzija je međutim bilo još. U oktobru su pripadnici kosovske policije za ekonomski kriminal i carine zatvorili više prodavnica u severnom delu Kosovske Mitrovice i okolnim mestima, kako bi, kako su saopštili, sprečili krijumčarenje robe. To je izazvalo reakciju žitelja na severu Kosova, koji su kamionima i vozilima blokirali pojedine gradske ulice i raskrsnice. Policija je okupljenje Srbe pokušala da rastera suzavcem i šok bombama, a oni su uzvratili kamenicama kada je došlo i do pucnjave. U Zvečanu je ranjen Srećko Sofronijević.
Na pitanje da li bi nedostatak dijaloga između dve strane mogao da poveća mogućnost za nove krize na severu, Marko Savković, izvršni direktor Fonda za političku izuzetnost, kaže da to što nema dijaloga ili što on ne proizvodi rezultate samo deo problema.
"Moj utisak je da između Beograda i Prištine nema ni redovne komunikacije, koja bi mogla da pomogne da se svakodnevni problemi lakše reše. Nema ni poverenja, svakog dana imamo izjave vodećih političara koje pokazuju da atmosfera u kojoj se nalazimo 'ne pogoduje dijalogu'", istakao je Savković za Euronews Srbija.
Povezane vesti
Mijačić navodi da u periodu pre aprila treba sačuvati mir na severu Kosova. Kako dodaje, trenutno je najveći problem snabdevanje električnom energijom, oko čega mogu da izbiju sukobi.
"To su alarmantna pitanja i o njima mora da se razgovara u Briselu na nekom tehničkom nivou i pre razgovora o konačnom sporazumu", rekao je on.
Šta će dijalog skinuti sa "respiratora"?
Specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak izjavio je nedavno da taj dijalog nije jednostavan, da je podjednako "osetljivo pitanje i za Srbiju i Kosovo", da postoji i da veruje da ćemo, kako kaže, veoma brzo videti i konkretne rezultate.
"Međutim, dijalog traje duže od decenije i doneo je niz konkretnih i dobrih rešenja. Dijalog nema alternativu i to potvrđuju lideri i na Kosovu i u Srbiji i on je ključan i za normalizaciju evropskih odnosa i za napredak na njihovom evropskom putu. Danas smo u situaciji da imamo lidere sa snažnim mandatom i u Beogradu i u Prištini. Oni imaju snagu da donesu rešenja i u fazi smo da pregovaramo o tome kakav je najbolji mogući put napred", kazao je Lajčak.
profimedia
Neki, sa druge strane, ocenjuju da i u samoj EU postoji manjak entuzijazma kada je reč o ovom pitanju. Ipak, na pitanje da li je Brisel izgubio veru u dijalog, Savković kaže da ne misli da je to tako, niti da su veru izgubile vodeće države Nemačka i Francuska.
"Potrebni su, međutim, rezultati, koliko god problem bio složen, iz različitih razloga, utisak je da napretka nema. Ni po pitanju nestalih, ni energetike, da ne pominjem Zajednicu srpskih opština. Kosovo prigovara da Srbija nije primenila sporazum o integrisanom upravljanju granicama, katastru, diplomama... Sporazum koji jeste postignut, onaj o tablicama, postignut je nakon konfrontacije i nekoliko dana vrlo zategnute atmosfere. Pritom to nije nov sporazum, kao takav dogovoren je još 2016, ali se sa njegovom primenom odugovlačilo. Priština je smatrala da je dat dovoljno dug prelazni rok, Beograd je upozoravao, Priština je to navodno ignorisala...", ističe Savković.
Šta je onda potrebno da se dogodi ili čiji angažman je potreban kako bi se dijalog pomerio sa "mrtve tačke", Savković kaže pre svega zajednički angažman EU i SAD, dvojice izaslanika, ali i jasno saopštena pretnja restriktivnim merama. Kako kaže, sankcije su jedna, a suspenzija nekog od programa ili ugovora druga takva mera.
Mijačić, međutim, ističe da se na Kosovu se dešava nešto što se nije dešavalo do sad, a to je da jedna značajna grupa analitičara i opozicionih političara shvata potrebu za implementacijom sporazuma, pre svega o ZSO i shvataju da je neophodno naći kompromis.
"To nije do sada bilo vidljivo u tolikoj meri. Do sada nije postojalo razumevanje da mora da se postigne sporazum sa Srbijom, ali sada čujemo neke odgovore koji su afirmativni", rekao je on.
Komentari (0)