Bivši zamenik šefa CIA za Balkan: Bez mirnog rešenja kosovskog pitanja ključaće etničko neprijateljstvo

O pitanju Albanije, Kosova, Srbije trebalo bi razgovarati i dogovoriti se što je pre moguće, pre nego što dijalog Beograda i Prištine, koji sponzoriše Evropska unija (EU), podrije sporazume koji su korisni za ove tri strane, ocenio je u autorskom tekstu za Novosti Stiven Majer, bivši zamenik šefa CIA za region.

"Moguća su samo tri ishoda rasprave o budućnosti Balkana. Prvo, lideri regiona mogli bi da zaključe da će zadržati status kvo. Odnosno, oni ne bi napravili značajne promene u političkim konfiguracijama koje sada postoje. To rešenje bi potvrdilo zapadnu perspektivu političke budućnosti Balkana. Ali, to bi takođe garantovalo političku i ekonomsku stagnaciju. To bi učvrstilo iste prekogranične antagonizme koji već postoje. Ovaj izbor ne bi služio ničijim interesima", rekao je Majer. 

Kako dodaje, drugi zaključak rasprava o budućnosti mogao bi da rezultira daljom centralizacijom. "U praktičnom smislu, ova odluka uticala bi na Bosnu i Kosovo više nego na druge političke zajednice", ističe i kaže da to verovatno ne bi zahtevalo promenu granica. 

Kako je rekao, veća centralizacija ne bi služila ničijim interesima, a gotovo sigurno bi pogoršala rivalstvo i mogla da podstakne etničko nasilje.

"Treći ishod diskusija mogao bi da bude raspad. Za Balkan bi ovaj izbor značio rešenja koja su predlagali non-pejperi - etnički izgrađene države i etički relevantne granice. To bi zadovoljilo savremenu želju za životom i etničkim političkim zajednicama, a ne bi sprečilo ekonomske, bezbednosne i političke sporazume, već bi ih, u stvari, olakšalo", dodao je Majer. 

Ključno je pronaći mirno rešenje

Kako je poručio, ključno je da se" pitanje Albanije - Kosova - Srbije reši na miran način".

"Bez mirnog rešavanja ovog pitanja, region će i dalje stagnirati, dok ključa etničko neprijateljstvo. Jedini pravi način za rešavanje ovog pitanja je putem kompatibilnih, etnički zasnovanih, država koje pregovaraju o nagodbi zasnovanoj na sporazumima o samoopredeljenju i uzajamnom nenapadanju", rekao je Majer. 

Prema njegovim rečima, jednom kada se uspostavi ova vrsta okvira, bilo bi moguće uspostaviti bliže ekonomske i bezbednosne aranžmane. 

"Samopredeljenje u ovom kontekstu verovatno znači pregovaranje o nagodbi koja omogućava nezavisno Kosovo južno od reke Ibar i predviđa pravo Albanije i Kosova da se mirno ujedine kao jedna zemlja. Kosovo i Albanija već dele nekoliko diplomatskih misija i oko 140 bilateralnih sporazuma", ukazuje on. 

"Štaviše, izbor Vljose Osmani Sadrije, uz izbor Aljbina Kurtija za premijera i predsednika parlamenta iz iste stranke, praktično garantuje glasanje o ujedinjenju Albanije i Kosova. To neće predstavljati pretnju Srbiji, koja je vojno i ekonomski mnogo jača od ujedinjene Albanije i Kosova. Rešavanje ovog pitanja takođe mora da garantuje da Srbija može da proširi suverenitet nad delom Kosova severno od reke Ibar", kaže Majer. 

Dogovor što je pre moguće

Dodaje da "o pitanju Albanije - Kosova - Srbije treba bi razgovarati i dogovoriti se što je pre moguće, pre nego što dijalog Beograda i Prištine, koji sponzoriše EU, podrije sporazume korisne svim trima stranama". 

"Drugo je dugotrajno pitanje Bosne (BiH). Čak i više od pitanja Albanija -Kosovo - Srbija, Bosna je direktan rezultat zapadne nesposobnosti i arogancije. To je, u stvari, država koju niko u regionu nije želeo. Postojanje Bosne, barem u njenom sadašnjem obliku, direktan je rezultat mešanja i pritiska Zapada", smatra Majer. 

Poručuje da čak i sada, Vašington nije voljan da napusti 26 godina dugu neuspelu politiku "koja je dovela do propadanja ekonomije, zapanjujuće nezaposlenosti, korupcije, egzodusa mladih i oslabljujućeg političkog sistema".