"Neodgovorno je reći sve će biti sjajno, ali nije ni da će nestati Jadar": Mihajlović za Euronews Srbija o Rio Tintu

Komentari

Autor: Euronews Srbija

16/11/2021

22:25

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

"Država ovog trenutka ne može da kaže kako će tačno projekat Jadar uticati na zaštitu životne sredine, jer se studije o uticaju tek rade i zato još i ne donosimo odluku. Bilo bi neodgovorno da izađem i da kažem da će sve biti sjajno, ali nije tačno ni da će nestati Jadar i da će se svi ljudi iseliti", rekla je u emisiji Euronews veče Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike i potpredsednica Vlade Srbije i dodala da očekuje da će studije biti gotove u naredna tri meseca, pa da će se posle toga znati o čemu pričamo kada je u pitanju zaštita životne sredine.

Ona je naglasila i da ništa neće biti zatamnjeno, već da će tek nakon svih razgovora i učestvovanja javnosti u tome na kraju, na referendumu građani reći da li hoće ovaj projekat ili ne. Dodala je i da nema rudarstva ako se ne poštuju svi standardi zaštitet životne sredine i podsetila da je Srbija usvojila sve zakone u skladu sa Evropskom unijom, ali i istakla da građani nisu dovoljno informisani o ovom projektu.

"Već postoje određene procene, postoje tehnologije koje do sada nigde nisu primenjene, na kojiima se radilo poslednjih pet godina, jer je mineral koji mi imamo jedinstven u svetu. Svako ko danas priča da će se desiti kataklizma kada dođe do rudarenja jadarita, to je kao da je baba Vanga, jer nema argumente. To nema veze sa istinom, ne možete mešati nauku i tehnologiju sa idelologijom. Dajte da sačekamo šta kaže studija. Ni članovi SANU, ni aktivisti nemaju nijednu studiju na osnovu koje bi mogli da kažu da je to dobro ili loše", rekla je Mihajlovićeva.

Ministarka je istakla da je pogrešno upotrebljen termin da se u Jadru sporovodi eksproprijacija zemlje, jer taj postupak može da obavlja samo država za svoje projekte, dok je ovde u pitanju otkup određenih parcela koji predstavlja rizik i poslovnu odluku kompanije.

"Nisam ja advokat Rio Tinta i država ne može da misli o njihovim poslovnim potezima. Država gleda svoje građane, životnu sredinu, i ekonomsku korist", rekla je Mihajlovićeva.

Na pitanje šta je od te tri stvari prioritet ministarka je odgovorila da su svi građani priritet, jer ova zemlja mora da opstane i naglasila da zelena agenda nije da uništimo državu, već da možemo normalno da živimo.

"Nije pitanje samo rudnika već da, ako je to u skladu sa zaštitom životne sredine, razmišljamo i o fabrici baterija, električnih automobila. Kada studije budu gotove, one će od početka do kraja biti predstavljene javnosti. Referendum je najdemokratskiji način da se o tome odluči", rekla je ministarka.

Mihajlovićeva je na pitanje šta će biti ako studija proceni da je taj rizik prihvatljiv, rekla da su za nju strandardi broj jedan i da, ukoliko je sve u skladu sa njima, da je projekat u redu.

"Zna se tačno kakvi su standardi kada je u pitanju sumporna kiselina, ako govorimo o otpadu koji nije tečni, već čvrst. Svi slični rudnici u svetu su površinski, a mi pričamo o podzemnom. Ljudi daju poređenja iz drugih rudnika, a to nije uporedivo. Dajte da sačekamo, da pričamo samo o argumentima. Zna se šta su emisije štetnih gasova, šta je otpad. Kod nas je najbolje da nađemo neku teoriju koja je loša", rekla je ministarka.

Ona je istakla i da su profesori fakulteta najodgovorini, kao i članovi SANU, ali da će oni biti uljučeni tek kada studija bude završena. Na pitanje da li ej odgovorila akademicima, ministarka je objasnila da ne može da im odgovori dok ne dobije zvanične analize.

"Nemam pravo da to radim, ja sam doktor ekonomskih nauka i ne želim da govorim o nečemu što nisu jasni i otvoreni parametri. Prvo ćemo dobiti zvanične studije, koje ćemo dati na javnu raspravu, kada se svi upoznaju i daju primedbe, onda ćemo tek sprovesti referendum. Nije interes države da radi protiv svojih građana". izjavila je Mihajlovićeva.

"Trebalo je ranije razmišljati o kupovini struje i gasa"

Ministarka je istakla da je pitanje energetske i nacionalne bezbednosti glavni prioritet.

"Nema razvoja, privrede, ne postoji industrija bez toga. Biće i struje i gasa, to nije sporno, već po kojoj ceni ćemo ih plaćati. Kako će to izgledati u godinama ispred nas, jer će se kriza opet desiti sledeće ili možda neke naredne godine. Srbija mora da ulaže novac u nove investicije. Očekujemo povoljan ugovor o nabavci gasa, koji će biti dugoročan i o tome će predsednici Vučić i Putin razgovarati", rekla je Mihajlovićeva.

Ona je istakla i da Srbija mora da gradi nove kapacitete za proizvodnju električne energije ako hoće da bude dovoljno stabilna, jer je elektrifikacija nešto što je deo zelene agende. Mihajlovićeva se osvrnula na rad javnih preduzeća u oblasti eneregetike i napomenula da ona moraju mnogo efikasnije da planiraju svoje poslovanje.

"Elektroprivreda je krenula u remont najvećeg bloka B1 od 650 megavata u maju, a trebalo je ranije. Cene su krenule već u martu da rastu i trebalo je da ranije o tome razmišljati da li idemo u remont i kada i da li možda da eventualno nabavljamo energente u tom trenutku, po onim cenama električne energije koje su bile na tržištu. Nismo nikada bili sjajni u funkcionisanju javnih preduzeća, ali mislim da su energetska tranzicija i borbra protiv klimatskih promena toliko važne za pitanje razvoja da niko ne sme da pravi greške", poručila je Mihajlovićeva.

Mihajlovićeva je podsetila da se deset godina priča o proširenju kapaciteta u Banatskom dvoru, ali da ona ne zna zašto toliko čekamo. Istakla je i da je Srbija zainteresovana za još jedno podzemno skladište gasa, koje bi moglo biti izgrađeno u Itebeju i dodala da Srbija mora da se opredeli gde će da ulaže u narednih 10 godina da bismo imali dovoljno struje da ne uvozimo nijedan kilovat čas, nego da proizvodimo iz naših kapaciteta.

Na pitanje ko je kriv zbog toga što, kako je izjavila, nije izgrađen nijedan energetski kapacitet u poslednjih 30 godina, ako već ima novca, Mihajlovićeva je rekla da ostaje otvoreno pitanje kako to sme da se desi, ali se desilo.

"Što se tiče javnih preduzeća ona su u ingerenciji Ministarstva privrede, a to da li će neko da bude smenjen ili ne je uglavnom više na njima, a moj zadatak je da obezbedim energetsku stabilnost , da se izborim da ima gasa i struje, da vidim po kojim cenama, da se izborim da za građane ostane ista do kraja grejne sezone i tako će i da bude", rekla je Mihajlovićeva.

Ona je napomenula i da je za privredu struja već viša od kada je ona poskupela na evropskom tržištu, kao i da je razgovarala predstavnicima PKS kako da pomogneu privredi. Dodala je i da je dražava ograničila cenu po kojoj distributivno preduzeće kupuje od EPS i da to sad prati i gleda kako to utiče na konkurentsnost privrede.

"Mi smo sada podelili Srbija gas u dva preduzeća, Srbija gas i Transport gas. Raspisali smo po dužnosti konkurs za direktora Srbija gasa, a Ministarstvo privrede je zaduženo za raspisivanje konkursa za Transport gas. Generalno očekujem da se raspišu konkursi za sve. Ti ljudi koji dobiju poverenje konkursne komisije imaće motivacije za rad. Preduzeća moraju da promene način rada. Držanjem direktora u v.d. stanju možete ga brže skloniti. Za nas je važno da imamo direktore koji su obrazovani da vode preduzeća", rekla je ministarka energetike.

Očekujemo povoljniju cenu gasa i dugoročan ugovor

Dok se veliki svetski igrači suočavaju sa energetskom krizom vlasti tvrde da problema kod nas nema. Cena gasa u Srbiji daleko je niža nego u ostatku Evrope, ali Mihajlovićeva kaže da cena neće ostati na tom nivou posle sastanka predsednika Vučića i Putina.

"Smatram da ti razgovori neće biti baš tako jednostavni. Ne možemo da očekujemo 260 dolara, ali možemo da očekujemo povoljniju i održiviju cenu u odnosu na druge zemlje koje su napravile svoje ugovore sa Ruskom federacijom. S druge strane, naš ugovor treba da bude dugoročan i biće takav, za nardenih deset godina", objasnila je ministarka.

Ona je istakla i da je sada mnogo veća stvar kako da procenimo jasno našu potrošnju u narednih deset godina.

"Naša privreda i industrija se razvijaju, a s druge strane Srbija hoće da gradi i gasne elektrane, a one su za nas negde tranziciono gorivo, jer hoćemo da izlazimo iz termnoelektrana. Dakle, mi moramo da budemo jako precizni u procenama koliko nam tačno gasa treba., da li je to 2,5 milijarde, 2,7 ili 3 milijarde i na tome trenutno radimo", rekla je potpredsednica Vlade Srbije.

Solarni paneli se isplate za četiri godine

Ministarka je istakla i da je pojednostavljena ugradnja solarnih panela, jer je smanjena administracija, pošto je ranije bilo potrebno 20 koraka, a danas je to jedan korak.

"To znači, ako ne dobijete subvencije, kupujete solarni panel, onaj od koga ste kupili postavlja taj panel, sprovodi, daje vam papir da je to po standardima. Elektrodistribucija izlazi na teren, potpisujete ugovor i vi proizvodite električnu energiju. Za toliko koliko proizvodite toliko vam se umanjuje račun za struju", navela je Mihajlovićeva.

Ona je onbjasnila i da je računica takva da se ugradnja solarnih panela u prosečnom domaćinstvu isplati za četiri godine, tako da posle tog perioda, vlasnik više ne plaća električnu energiju već samo fiksnu naknadu za instalacije i prenos energije.

"Za sledeću godinu ćemo imati 230 miliona evra za zamenu stolarije u domaćinstvima i za solarne panele. Procene kažu da je potrebno pet godina da svako domaćinstvo u Srbiji bude energetski efikasno, da ima izolovane prozore, vrata, kuću zgradu, eventualno solarni panel. Sada trošimo četiri puta više električne i toplotne energije po domaćinstvu po jedinici društvenog proizvoda nego zemlje EU", rekla je ministarka.