Igre 
Žiofre za Euronews Srbija o "dozvolama" za ulazak u EU: Reč je o administrativnom sistemu, nema uvođenja viza
Komentari27/10/2021
-10:13
Nakon najave da bi Evropska unija već sledeće godine mogla da počne sa evidencijom svih putnika koji dolaze izvan zone Šengena, šef delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre za Euronews Srbija kaže da je reč o administrativnom sistemu i da nema novog uvođenja viza za zemlje Zapadnog Balkana.
EU bi tokom 2022. godine mogla da počne sa evidencijom putnika putem Evropskog sistema za putne informacije i odobrenja (ETIAS), a reč je o elektronskom sistemu kojim će Evropska unija moći da vodi evidenciju o putnicima iz zemalja koje nisu u Šengen zoni, a takođe im nije potrebna ni viza za ulazak u istu. Zahtev za ovu ETIAS dozvolu će se podnositi online i apliciranje bi trebalo da traje svega nekoliko minuta.
"Nema novog uvođenja viza za Zapadni Balkan. Istina je da EU uvodi administrativni sistem kako bi se beležili dolasci u EU za zemlje kojima ne treba viza. Sve zemlje koje su u bezviznom režimu sa EU, Zapadni Balkan, SAD, Izrael, bilo gde u svetu, moraće da popune taj elektronski formular", rekao je Žiofre.
Kako je dodao, sistem će biti predstavljen do kraja godine i sličan već postoji u drugim zemljama, poput SAD.
"Ali baš zbog tih zemalja kojima ne treba viza, morate to da popunite. Nije to viza, to je administrativna procedura, kako bismo znali ko ulazi EU u svakom trenutku", naglasio je on.
"Postoji dovoljno pomaka da se otvore klasteri"
Posle najnovijeg izveštaja Evropske komisije Srbija očekuje otvaranje novih klastera u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom. Prema rečima Žiofrea, izazova ima, ali je ključni strateški cilj Srbije pristupanje EU.
"Tako da to nije izazov, ali vlada ulaže veliki trud, resurse i energiju. I to je u redu, jer mnogo toga treba da se uradi. Poslednji izveštaj EK može se posmatrati i kao veliko ohrabrenje da se taj posao nastavi i dodatno ubrza", rekao je on.
Povezane vesti
Naglasio je da je izveštaj Evropske komisije iskrena ocena situacije, identifikuje mnogo pitanja na kojima treba da se radi, kao i ono što je u toku ili je već urađeno.
"To je činjenična prezentacija stvarnosti. Komisija podržava srpsku vladu da otvori dva klastera. Sada je sve na članicama, moraju da donesu odluku. Moraćemo da vidimo šta će odlučiti, ali Komisija je već preporučila da postoji dovoljno pomaka da se klasteri otvore, i kada je reč o osnovnim principama kao što su vladavina prava, ekonomske reforme, slbooda medija... Posao je urađen, a ponegde je još u toku. Zato je preporuka na stolu", naveo je on.
Kako je dodao, želja EU je da proces proširenja podrže građani. Naglasio je da je jedini cilj u vezi sa Srbijom i regionom ulazak u EU. Kako kaže, to je proces, ali i cilj,
"Prošitenje je vezano za građane, za kvalitet života. Šta nudi EU? Nudi jedinstveno tržište, napredak, standarde, štiti potršače, životnu sredinu, slobodu kretanja, poslovanja. To je i građane EU ubedilo da je Unija prava stvar. Želimo da građani u regionu svi shvate koristi pristupanja i to želimo da uradimo kroz naše projekte", naveo je on.
"Dosta otvorenih pitanja u dijalogu Beograda i Prištine"
Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, šef delegacije EU u Srbiji kaže da je to jedina platforma na kojoj treba govoriti o problemima.
"Taj napor mora da se održi i intenzivira. Prošlog septembra, pokazalo se da može da se dođe do kompromisa i rešenja. Našli smo privremena, a sada radimo na trajnim rešenjima. Važno je da nastavimo da diskutujemo i da pričamo o drugim bitnim problemima. Pregovarači moraju da nastave da učestvuju u dijalogu na konstruktivan način. Nadamo se da će ponovo doći u Brisel sredinom novembra", rekao je on i dodao da ima dosta otvorenih pitanja i da zbog toga treba da se razgovara.
Komentari (0)