Igre 
Sedam ključnih poruka za Srbiju nakon godišnjeg Izveštaja Evropske komisije
Komentari20/10/2021
-17:58
Evropska komisija preporučila je otvaranje klastera tri i četiri u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom. To je ujedno i glavna poruka EK nakon predstavljanja godišnjeg Izveštaja o naprtku Srbije na putu ka članstvu u EU, predstavljenom u utorak u Strazburu.
Ipak, pozitivan signal iz Brisla za sobom nosi i niz preporuka i zadataka u narednom periodu, jer, prema oceni EK, Srbija ni za jedno od ukupno 33 pregovaračka poglavlja nije dobila višu ocenu u odnosu na izveštaj od prethodne godine. Ograničeni napredak u pojedinim oblastima pokazuje istovremeno i da se Srbija u nekim oblastima pomerila napred, ali i dalje ne dovoljno.
U dokumentu, predstavlja nivo pripremljenosti za članstvo u EU, jasno se naglašava da napretka neće biti ukoliko ne dođe do pomaka u pregovorima sa Prištinom kao i esencijalnih reformi u oblasti vladavine prava.
Dalji napredak u tim ključnim oblastima, ali i u ostalnim gde su Srbiji upućene određene zamerke imaće uticaj i na potencijal da se preporuka EK o otvaranju klastera do kraja ove godine pretoči u stvarno, uz ogradu da, kao što je Euronews Srbija u više navrata pisao, krajnja odluka o otvaranju klastera ipak ostaje u rukama članica Evropske unije
Koje poruke je Evropska komisija zapravo poslala Srbiji i šta iz svega iznetog na više od 130 strana Srbija treba da zaključi.
1. Ograničen napredak i prosečna ocena 2,8
Izveštaj Evropske komisije ocenjuje i napredak za svako poglavlje u izveštajnom periodu, u ovom slučaju za period od juna 2020. do juna 2021. godine. Za ove ocene koristi se skala: nazadovanje, bez napretka, ograničen napredak, izvestan napredak, dobar napredak i vrlo dobar napredak.
Kada se ove ocene numerički izraze, Srbija za 2021. dobija prosečnu ocenu 2,8 na skali od jedan do pet. To je najniža prosečna ocena koju je Srbija dobila u izveštajima od 2015. godine do danas.
Povezane vesti
Prethodne, 2020. godine, ona je iznosila 3,02, 2019. ocena je bila 2,95 dok je 2018. bila najpribližnija trenutnom prosek, 2,82, navodi portal European Western Balkans. Kako se dodaje, svako poglavlje je dobilo istu ocenu kao i 2020. godine, što znači da ni u jednom od njih Srbija nije dosegla viši nivo pripremljenosti.
U Izveštaju Evropske komisije navodi se da je Srbija u periodu od juna 2020. do juna 2021. godine postigla "ograničen napredak" u oblastima reforme javne administracije, pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala i medija.
Ograničen napredak znači da Evropska komisija nije u potpunosti zadovoljna svim reformama, pa se tako Srbija, između ostalog, poziva da obezbedi "politički zaštitu od potencijalnog političkog uticaja na sudstvo, kao i u reformi pravosuđa.
Evropska komisija u svom najnovijem Izveštaju o situaciji u Srbiji za period od juna 2020. godine do juna 2021. godine konstatuje "ograničen napredak" u oblastima reforme javne administracije, pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala i medija.
Kako se konstatuje u Izveštaju, kada je reč o reformama u pravosudnom sistemu, "procedura promene Ustava je ponovo pokrenuta decembra 2020. godine i planirano je da bude završena do kraja 2021", ali da "sistem imenovanja sudija, i procene rada sudija i tužilaca, treba temeljno revidirati nakon usvajanja ustavnih amandmana, kako bi se omogućilo zapošljavanje i razvoj karijere u skladu sa zaslugama, budući da aktuelni zakonski okvir ne obezbeđuje dovoljno garancija protiv potencijalnog poliitčkog uticaja na pravosuđe".
profimedia
Srbija se u izveštaju poziva da obezbedi odgovarajuću zakonsku zaštitu od potencijalnog političkog uticaja na sudstvo. Uz to, zamera se i smenjenje broja slučajeva visoke korupcije, te se naglašava da bi Srbija trebalo da nastavi da radi na novoj Strategiji za borbu protiv korupcije i dostavi "uverljive rezultate" u oblasti efikasne istrage, procesuiranja i presuda za ozbiljne slučajeve organizovanog kriminala.
U izveštaju, u koji je Euronews Srbija imao uvid, navodi se i da je u pogledu slobode izražavanja zabeležen izvestan napredak u odnosu na prošlu godinu, ali da su i dalje primetne vidljive pretnje i verbačni napadi od visokopozicioniranih zvaničnika ka novinarima i da je to zabrinjavajuće.
Povezane vesti
2. Politički kriterijumi - izbori kao test
Kada je reč o političkim kriterijumima, naglašava se da je u proteklih godinu dana održavan međupartijski dijalog o izbornim uslovima, u kojem su učestvovali i članovi Evropskog parlamenta, ali da je "politička klima tokom izveštajnog perioda ostala polarizovana".
"Da bi proces bio uspešan, svi politički akteri moraju da se uključe konstruktivno i u dobroj veri i da primene mere identifikovane od strane kofasilitatora dijaloga iz Evropskog parlamenta i Parlamenta Srbije u septembru 2021. tokom međustranačkog dijaloga", stoji u izveštaju.
Na temu izbornog procesa, komisija je pozvala sve političke aktere da se angažuju u proces konstruktivno i u dobroj meri, kao i da se primene sve ključne reforme OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava značajno pre narednih izbora.
Povezane vesti
Međutim, u Izveštaju se takođe govori o "zapaljivom jeziku" koji se koristi tokom parlamentarnih rasprava u parlamentu, a koji je upućen političkim protivnicima i predstavnicima institucija koje izražavaju različite stavove. Navodi se da bi svi političari trebalo da se bore protiv govora mržnje i da se zalažu za poštovanje fundamentalnih principa demokratije i vladavine prava.
Naim Leo Beširi iz Instituta za Evorpske poslove izjavio je da će izbori koji se održavaju na proleće biti test koji će pokazati da li je došlo do napretka.
"Opozicija nije zadovoljna načinom na koji je vođen dijalog i zaključcima nakon njega, to bi moglo da ugrozi izborni proces naredne godine. Ti izbori će biti ozbiljan test evropske Srbije, jasno je da poslednja dva izborna ciklusa nisu bila u skladu sa zakonima u Srbiji i definitivno ne sa evropskim standardima", rekao je Beširi za Euronews Srbija.
On je dodao da je vlada činila određene napore da tokom prethodnih meseci pokaže da je spremna da ispuni preporuke ODIHR-a i OEBS-a, te da će na proleće u praksi videti da li ćemo imati bolje izbore.
3. Ključni kriterijum broj 1: Vladavina prava
Vladavinu prava komesar za proširenje i susedsku politiku Oliver Varhelji izdvojio je kao jedan od ključnih kriterijuma za napredak Srbije ka članstvu u EU. Da je vladavina prava od krucijalne važnosti za put ka EU ranije je za Euronews Srbija istakla upravo Evropska komisija. U ovogodišnjem izveštaju EK stoji da Srbija mora da osigura dosledno i efikasno implementiranje osnovnih prava i da se moraju ojačati institucije koje se bave ljudskim pravima kao i da bi trebalo osigurati njihovu nezavisnost.
Takođe, navodi se da "Svi političari treba da se bore protiv govora mržnje i da doprinesu političkom dijalogu o evropskim reformama, pogotovo kada je reč o fundamentalnim vrednostima demokratije i vladavine prava", navodi se u izveštaju, i dodaje da je novokreirano Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog iniciralo seriju dijaloga.
Ipak, akon predstavljanja izveštaja stigle su i poruke stranih političara u kojima se navodi da se zanemaruju podaci o kršenju ljudskih prava u Srbiji.
Tako su poslanici grupacije Socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu, na čelu s hrvatskim poslanikom i izaslanikom za proširenje na zapadnom Balkanu Toninom Piculom, kritikovali su izveštaj komesara Varheljija, jer se u njemu zanemaruju podaci o kršenju ljudskih prava i vladavine prava, posebno u Srbiji.
"Uprkos našoj podršci proširenju, mora biti jasno kako nikad nećemo činiti kompromise u pogledu vladavine prava i demokratije. Izveštaji komesara Varheljija su zabrinjavajući jer pokazuju spremnost da se zanemari važnost vladavine prava, posebno u Srbiji. Na taj način, ne samo da se potkopava verodostojnost Unije u regionu, već se ide na ruku onima koji su protiv proširenja", rekao je Picula.
Koliki je značaj napretka u vladavini prava i koliko država članice to prave govore i navodi stručnjaka da će upravo to biti od najveće važnosti za odluku o otvaranju klastera.
Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak rekao je za Euronews Srbija da članice EU svakako neće odlučivati o otvaranju klastera na osnovu dokumenata koje je Srbija pripremila i na osnovu predloga EK.
"Neće gledati samo mišljenje Evropske komisije. Članice će odlučiti o napretku u vladavini prava, na osnovu toga šta kažu svetske organizacije koje prate vladavinu prava, a Srbija beleži pad na svetskim listama", naveo je Međak.
On je dodao i da je neizvesno šta će pojedine države odlučiti jer neke još uvek nemaju vladu, neke tek očekuju izbore i nije moguće prognozirati takve odluke.
Da je uloga članica presudna ranije je za Euronews Srbija potvrdio i urednik portala European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija.
"Vidljivo je da je urađen važan posao, kako se navodi, u oblastima koje se tiču poglavlja iz klastera za koje postoji preporuka o otvaranju. Države članice će na kraju ipak gledati kriterijum politike i napredak u poglavljima 23 i 24 i na osnovu toga će odlučiti da li je spremna da otvori klastere" , naveo je Todorović Štiplija.
4. Ključni kriterijum broj 2: Pitanje Kosova
Drugi najvažnji kriterijum kada je u pitanju pridruživanje Evrooskoj uniji jeste pitanje Kosova i Metohije, odnosno dijalog Beograda i Prištine koji se vodi pod palicom Evropske unije.
"Napredak Srbije u oblasti vladavine prava i normalizacije odnosa sa Prištinom je ključan i dalje će određivati ukupnu brzinu pristupnih pregovora Srbije", zaključio je Varhelji.
O važnosti ovog pitanja Evropska komisija izvestila je i u Izveštaju o Srbiji i u Izveštaju o Kosovu. Obema stranama poručeno je da evropske budućnosti neće biti bez pravno obavezujućeg rešenja i da će sve dalje zavisiti od brzine normalizacije odnosa.
"Ovaj sporazum je hitan i ključan kako bi i Srbija i Kosovo napredovali na svom putu ka EU", stoji u izveštaju Komisije.
U tom kontekstu, Srbija se poziva da dalje napreduje u implementaciji svih do sada postignutih dogovora sa Prištinom i doprinese postizanju sveobuhvatnog prvnoobavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom.
audiovisual.ec.europa.eu, Twitter/@MiroslavLajcak
Oliver Varhelji je rekao da su parlamentarni izbori na Kosovu rezultirali formiranjem nove vlade i da postoji prilika za napredak u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i za poboljšanje ekonomskog razvoja. Naveo je i da je potreban konstruktivan pristup dijalogu s Beogradom i naglasio da je potrebno izbegavati jednostrane poteze.
Kao i u Izveštaju za Srbiju, Komisija od vlasti u Prištini traži da se "konstruktivno angažuju i ulože dalje značajne napore u sprovođenju svih prethodnih sporazuma i doprinesu postizanju sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa sa Srbijom".
Naim Leo Beširi naveo je za Euronews Srbija da će do rešenja morati da dođe, ukoliko obe strane žele da napreduju na evropskom putu.
"Činjenica je da će se odnosi Beograda i Prištine posmatrati kao dve susedne teritorije, barem kada je EU u pitanju. Vrlo se jasno stavlja do znanja da bez rešenja tog pitanja nema evropske budućnosti ni za Srbiju ni za Kosovo, a da dalje bez toga nema ni boljeg standarda", rekao je Beširi.
5. Pozitivne ocene za ekonomiju
Izveštaj EK i ove godine daje pozitivne ocene kada je reč o ekonomskim pokazateljima u Srbiji uz konstataciju da je srpska privreda tokom krize izazvane pandemijom doživela tek "blagi pad" od jedan odsto u 2020. godini, a da je negativan uticaj krize ublažen "jakim privrednim rastom u vremenu pre pandemije kao i odgovarajućim fiskalnim i monetarnim merama podrške, kao i relativno kratkim rokom zatvaranja zemlje".
Navodi se i da nije bilo napretka u poglavljima koja se odnose na slobodu kretanja kapitala, finansijske usluge, zaštitu potrošača i zaštitu zdravlja.
Ministar finansija Siniša Mali ocenio je da Godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije "daje jasan signal da smo uspeli da očuvamo privredu, uprkos teškim okolnostima koje izaziva pandemija virusa korona, te da smo pritom imali napredak u drugim oblastima, kao što je poreska politika".
Mali navodi da je važno što je Evropska komisija prepoznala da je Srbija učinila najznačajniji pomak u okviru pregovaračkog poglavlja koje se odnosi na oporezivanje.
Kako objašnjava, u izveštaju su se posebno osvrnuli na činjenicu da nam je fiskalni prostor napravljen pre pandemije omogućio da obezbedimo značajnu fiskalnu podršku ublažavanjem krize u 2020. i 2021. godini, kao i da značajno povećamo kapitalna ulaganja.
6. Predlog otvaranja klastera - može li postati stvarnost
Evropska komisija je preporučila otvaranje klastera tri i četiri u pregovorima Srbije, uz ocene zvaničnika da su uslovi neophodni za otvaranje ta dva poglavlja ispunjeni. Da li će oni i zasita biti otvoreni znaće se krajem godine.
"Pozdravljamo činjenicu da je Srbija ispunila merila za otvaranje klastera 3 i 4 i podržavamo ambicju Srbije da što je pre moguće otvori nove klastere u razgovorima, a na osnovu svog kontinuiranog progresa”, poručio je evropski komesar Oliver Varheji.
Kroz analizu napretka u svim poglavljima u okviru procesa pristupanja EU, Evropska komisija konstatovala je da je Srbija spremna za otvaranje svih poglavlja koja su, prema novoj metodologiji, grupisana u klaster tri - konkurentnost i inkluzivni rast i klaster četiri - zelena agenda. U okviru klastera tri, Srbija je ranije otvorila već pet poglavlja, od kojih su dva privremeno i zatvorena, te je ostalo da se u okviru ovog klastera otvore još tri - poglavlje 10 Informaciono društvo i mediji, poglavlje 16 - oporezivanje i poglavlje 19 - socijalna politika i zapošljavanje.
Klaster četiri broji četiri poglavlja, od kojih do sada nijedno nije otvoreno, te bi se, ukoliko do podrške dođe, u decembru otvorila poglavlja 14 - transportna politika, 15 - energetika, 21 Trans-evropske mreže i 27 - životna sredina.
Iako je Evropska komisija dala "zeleno svetlo" za otvaranje ovih klastera, glavnu reč o tome da li će do toga zaista doći imaće 27 država članica EU. One će u decembru glasati o tome da li podržavaju otvarajne poglavlja, odnosno klastera i ukoliko i jedna država bude protiv, to se neće desiti.
Naim Leo Beširi rekao je da je mišljenje EK važno, ali da nije optimističan kada je otvaranje klastera u decembru u pitanju.
"Evropska komisija je naklonjena otvaranju klastera i to mišljenje je važno, i bila je naklonjena pretdhodnih godina jer bi bez toga malo šta je mogloda se nastavi. Ukoliko bi 27 zemalja članica rekelo "da" otvorili bismo sedam poglavlja, a pre toga smo za ceo proces otvorili 18", naveo je Beširi.
Na pitanje reporterke Euronews Srbija Nataše Jovanović o izgledima da članice Unije, od kojih na koncu zavisi otvranje klastera koje je preporučila Evropska komisija u današnjem izveštaju, Varhelji je juče naveo da je Srbija svoje obaveze po tim poglavljima ispunila.
Kako je rekao, za klastere je jasno - postoje jasni kriterijumi koje je Srbija ispunila.
"Sada treba Savet da se saglasi i da se otvore ti klasteri. Veoma važne odluke su donete u energetskom sektoru i po pitanju poreza. Nadam se da će, budući da je Srbija svoje obaveze ispunila, i mi ispuniti ono što je potrebno", rekao je Varhelji.
7. EU posvećena proširenju na Zapadni Balkan
Ono što svakako ostaje krajnja poruka i nakon usvajanja Paketa proširenja i godišnjih izveštaja je potvrđivanje teze da je EU posvećena proširenju na Zapadni Balkan. Ta poruka potvrđena je nakon samita Evropske unije i Zapadnog Balkana održanog 6. oktbora u Sloveniji.
"Zapadni Balkan je deo iste Evrope kao i EU i trebalo bi da bude njen deo. Delimo istu istoriju, isti kontinent, iste interese i iste vrednosti. EU nije potpuna bez Zapadnog Balkana", objavio je komesar Oliver Varhelji na Tviteru.
profimedia, Pixabay
On je rekao da je EU potpuno posvećena tome i dodao da je ekonomski paket od 30 milijardi evra investicija EU i implementacija tog paketa pomoći da se prevaziđe veliki ekonomski jaz između EU i partnera.
"Prošli događaji su pokazali kolike su podele i koliko posla je potrebno da s izgrade dobi susedski odnose", rekao je Varhelji u Strazburu.
Varhelji je izjavio da je jedini način da Zapadni Balkan napreduje ka Evropskoj uniji regionalna saradnja i njegova molba za svih šest partnera u regionu je da se vrate Zajedničkom regionalnom tržištu.
Komentari (0)