"Ili će Evropa pružiti ruku, ili će to uraditi neko drugi": Vrebaju li Rusija i Kina priliku za dodatni upliv na Balkan
Komentari10/10/2021
-15:59
Na Samitu Evropske unije i Zapadnog Balkana održanom prošle srede u Sloveniji, evropski lideri još jednom su pružili podršku evropskoj perspektivi zapadnobalkanske šestorke. Međutim, višegodišnji procesi i želja za pristup bloku zasad nisu davali rezultate, a iz Brda kod Kranja, iako je postojala inicijativa iz Ljubljane, nije stigao ni konkretan datum. Osim što su poruke, kako su ocenili neki svetski mediji bile umerene, na samitu je provejavala i bojazan od daljeg širenja uticaja Moskve i Pekinga u regionu.
Lideri EU, uz saglasnost kolega sa Zapadnog Balkana, usvojili su na samitu deklaraciju u kojoj daju nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi ovog regiona i potvrđuju posvećenost procesu proširenja zasnovanog na "kredibilnim reformama partnera".
Ovaj samit je, kako se čini, bio više nego ikad ispraćen u zapadnim medijima, u kojima su se, između ostalih, provlačili naslovi o "krizi kredibiliteta EU u ovom regionu", te mogućnosti nastavka razvoja veza sa Kinom i Rusijom koje bi mogle da nastave tamo gde je EU stala.
Prema oceni analitičara, pitanje proširenja postalo je veoma osetljivo za EU, a prema rečima sagovornika Euronews Srbija, neintegrisani Zapadni Balkan ostavlja mogućnost za dalje uplive.
Inače, u trenucima kada se u Sloveniji održavao pomenuti samit, stigla je i vest da će Beograd u nedelju posetiti ruski šef diplomatije Sergej Lavrov.
Upliv "trećih igrača"
Brojni mediji, pre svega sa zapada, u proteklih nekoliko nedelja izveštavali su o zastoju u politici proširenja EU, a tekst koji je izazvao možda najviše pažnje bio je Rojtersov u kom se navodi da unutar EU nije bilo saglasnosti kada je reč o završnoj deklaraciji sa samita.
U tekstu je takođe navedeno i da Kina i Rusija snažno prodiru ulaganjem i uticajem, te da je Srbija u januaru postala prva evropska zemlja koja je primila kineske vakcine protiv kovida 19.
Slični natpisi našli su se u medijima i u danima uoči samog samita, ali i nakon što je on održan. Tako je Euronews preneo da se Evropska unija suočava sa krizom kredibiliteta na Zapadnom Balkanu nakon ponovljenih obećanja o pridruživanju, a bez realnog napretka.
Takođe, u tekstu u kom se taksativno navodi koja je zemlja koliko napredovala u procesu pregovora, Euronews piše da Srbija kao najveća zemlja regiona uspostavlja bliske veze sa Kinom i Rusijom uprkos upozorenjima sa Zapada oko uticaja dve sile na region.
Na to su zapravo upozorili neki evropski lideri odmah po dolasku u Sloveniju. Letonski premijer Arturs Karins kratko je izjavio: "Ili će Evropa pružiti ruku ili će to da uradi neko drugi". Pod tim je, kako piše "Dojče vele" mislio na pokušaje Kine, Rusije ili Turske da kroz investicije i političke inicijative steknu uporište na Zapadnom Balkanu.
Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) za Euronews Srbija kaže da neintegrisani Zapadni Balkan u EU ostavlja mogućnost za spoljne uplive.
"Tu ne mislim samo na Rusiju i Kinu, već i na Tursku, kao i na neke druge države. Čini mi se da u celoj ovoj debati koja je nastala nakon velike finansijske krize 2008. godine, od kada su zemlje EU postale skoncentrisane isključivo na sebe i na zaokruživanje prethodnih proširenja, mi imamo utisak da fokus uopšte više nije na spolja", rekao je on.
Kako je ranije objasnio Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike, geopolitika igra sve veću ulogu u odnosima Srbije sa EU, jer su veze preko Atlantika oslabnjene, a Kina sve prisutniji igrač u regionu.
"EU to prepoznaje, da neće biti kompletna geopolitički, ako Zapadni Balkan ne bude u potpunosti integrisan. Zato će sve više insistirati na našem usaglašavanju sa spoljnom i bezbednosnom politikom, ali će paziti da nas čuvaju kao partnera, jer je pokazalo u migrantskoj krizi da na Srbiju i zemlje regiona ne samo da mogu, već i moraju da se oslone", rekao je Subotić ranije za Tanjug.
Ipak, prema rečima Novakovića, geopolitički fokus na proširenje EU i činjenica da u region ulaze "treći igraći koji koriste vakuum koji je napravila EU ne menja činjenicu da i Srbija ima svoju odgovornost".
"Ako je nama zaista glavni spoljnopolitički cilj da uđemo u EU, onda ceo proces ne treba gledati isključivo kao nagradu već i kao šansu da se država reformiše, meni se čini da nam je poslednjih sigurno pet, a možda i deset godina ovo ispalo iz fokusa", napomenuo je on.
Da li će Srbija morati da bira?
U tekstu koji je 6. oktobra objavio Gardijan navodi se da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Sloveniji pohvalio veze sa Kremljom, "pojačavajući tako strah da će Kina i Rusija imati beneficije od toga što proces proširenja stagnira".
Ovaj list podseća da su lideri EU ponovili svoju posvećenost proširenju bloka, ali i da su odbacili predlog slovenačke vlade da se kao rok za pristup zapadnobalkanske šestorke da 2030. godina.
Na pitanje da li će Srbija u nekom trenutku morati da bira, Novaković ističe da se Srbija već obavezala da će birati između dve strane samom činjenicom da se opredelila za ulazak u EU.
"To znači da smo se mi opredelili da u budućnosti, ulaskom u EU, sa EU delimo i dobro i zlo. Bolje pitanje tu je šta mi u stvari hoćemo i gde mi hoćemo da budemo. Srbija je mala zemlja, jako je teško voditi neku snažniju politiku balansiranja", naveo je on i dodao da Srbija okružena državama članicama NATO i EU, ali i da ekonomski zavisi od članica EU koje su najveći ekonomski partner.
Ipak, proces evrointegracija traje već dve decenije, a kako je ranije za Euronews Srbija istakla Maja Kovačević, profesorka Fakulteta političkih nauka, građani već sa rezervom posmatraju EU.
"Svesni smo da članstvo nije na vidiku i kao što u EU postoji zamor od proširenja, ja bih ovo nazvala i zamorom od politike pristupanja i u našoj zemlji na primer. Takođe u regionu je činjenica da Rusija i Kina ostvaruju druge vrste uticaja i treće, ovo pitanje Kosova je za nas ogroman problem", naglasila je ona.
Lavrov u Beogradu četiri dana nakon samita
U trenucima dok se u Sloveniji održavao samit EU i Zapadnog Balkana, iz Predsedništva Srbije stigla je informacija da će se Vučić u nedelju sastati sa ruskim šefom diplomatije Sergejem Lavrovim koji dolazi u Beograd.
On će doputovati, kako je navedeno, povodom održavanja samita Pokreta nesvrstanih 11. i 12. oktobra.
Novaković ističe da je pitanje kakve će poruke da budu poslate tokom ove posete, te da će glavne teme biti predstojeći samit, ali i gasna politika, odnosno trenutna situacija sa snabdevanjem gasa.
Komentari (0)