Predstavnici vlasti i opozicije u emisiji Direktno sa Minjom Miletić: Da li je politički dijalog u Srbiji moguć?

Dijalog u Srbiji je moguć i nešto što je potrebno u vreme političke krize, ocenili su gosti emisije "Direktno sa Minjom Miletić" član predsedništva Srpske napredne stranke Nemanja Zavišić i član predsedništva Nove Demokratske stranke Srbije Miloš Stanković.

Stanković je rekao da bi ta partija bila spremna da bude deo prelazne vlade u kojoj bi sedeli i predstavnici vladajuće koalicije, ako bi se na taj način prevazišle društvene tenzije i trenutna politička kriza. Sa druge strane, Zavišić poručio je da predstavnici SNS-a ne žele da budu u prelaznoj vladi sa članovima opozicije, jer je to, kako kaže, njihov način da bez izbora dođu na vlast.

Na pitanje da li je iluzorno govoriti o političkom dijalogu u društvu, ako političari sami nisu u stanju da u emisiji sede 45 minuta sa nekim ko drugačije misli, Zavišić je rekao da to nije slučaj kada je njegova stranka u pitanju. 

"Ja, kao neko ko je mlad u politici, meni je veoma drago da učestvujem u ovakvim emisijama, gde mogu da se čuje obe strane, zato što mislim da je to prava prilika da neki mladi političar dođe do izražaja, sa jedne strane, a sa druge strane dobre prilike da pokažemo narodu da je dijalog u ovoj zemlji moguć. Jer dijalog je zaista nešto što nam je ne samo potrebno, već nešto bez čega ne možemo da krenemo napred, da razvijamo zemlju i zato se radujem uvek u učešću u ovakvim emisijama i ja ću uvek prihvatiti poziv". 

Stanković je rekao da je iznenađen konstatacijom voditeljke u uvodnom delu, jer se on i Novi DSS uvek raspoloženi za svaku vrstu debate. 

"Dijalog je uvek dobrodošao. Samo postoje stvari oko kojih je dijalog moguć i one stvari oko kojih je dijalog suvišan. Ako se postavi pitanje u smislu vladavine prava, u smislu načela pravne države, u smislu sprovođenja zakona, mislim da tu nema mnogo prostora za dijalog, ako težimo da budemo jedno civilizovano društvo, koje u 21. veku baštini ne samo one tekovine koje su tekovina svih evropskih naroda, nego uostalom i ono što su istorijsko-pravne tekovine našeg društva, ne samo od rađenja moderne srpske države početkom 19. veka, nego i srednjeg veka, onda je to potpuno jasno što se nas tiče. Mi smo  na taj dijalog uvek spremni, ali ne zovu nas često. Ne aludiram sad konkretno na vašu televiziju, jer ima nekih televizija sa nacionalnom frekvencijom gde tri godine nema nikoga iz DSS-a", rekao je Stanković.

Euronews Srbija

Govoreći o sednici Skupštine Srbije kada se bude birala nova vlada, Zavišić je rekao da nije siguran da će sve proteći mirno.

"Iskreno govoreći, nisam optimista s obzirom na to kakve smo sve scene mogli da svedočimo u prethodnom periodu u našem parlamentu. Nisam siguran da će opozicija pristati na jednu takvu raspravu, i zato što raspravu u parlamentu, kao i raspravu u ovim debatnim emisijama, treba voditi na bazi nekih činjenica i na bazi argumenata. Nisam siguran koliko je naša parlamentarna opozicija spremna da razgovara na temeljima činjenica i argumenata, da čuje drugu stranu, već koliko ih samo interesuje da, što smo videli u prethodnom periodu, iskoriste te sednice Narodne skupštine da naprave cirkus od njih, da naprave neku svoju predstavu za javnost i kasnije da te snimke prikazuju javnosti kao neku svoju pobedu, ili kao neki poraz vladajuće stranke, odnosno predsednika Aleksandra Vučića time što ne može da održi red u parlamentu".

Dodao je da se nada kvalitetnoj raspravi o novom mandataru, o novoj vladi, i programu te nove vlade. 

"Loptica je na drugoj strani. To ne zavisi samo od poslanika vladajuće većine. Poslanici vladajuće većine se već ozbiljno spremaju za tu raspravu. Mandatar radi na svom ekspozeu, koliko mi je poznato, vrši konsultacije sa drugim parlamentarnim strankama oko formiranja svog kabineta i siguran sam da će vladajuća većina biti spremna za jednu konstruktivnu kvalitetnu raspravu pred očima čitave Srbije. Sednicu Narodne skupštine prenosi Radiotelevizija Srbije, drugi program RTS-a i svi građani će moći da vide tu raspravu. Da li će to opozicija prihvatiti, to je sada na njima".

Različita očekivanje od novog mandatara

Zavišić kaže da ima velika očekivanja od novog mandatara Đure Macuta, iako mu neće biti lako.

"Dobio je mandat za sastav nove vlade u nemogućim okolnostima. Ni na unutrašnjem ni na spoljno-političkom planu. Na unutrašnjem planu imamo društvenu krizu i pre svega tu ga čeka ozbiljan posao da pokrene taj preko potreban unutrašnji dijalog. Unutrašnji dijalog sa profesorima, unutrašnji dijalog sa rektorima, sa univerzitetima i sa drugim političkim opcijama, parlamentarnim i vanparlamentarnim političkim strankama", rekao je Zavišić.

Prema njegovim rečima, mnogo je važno da na vrhu liste prioriteta nove vlade bude ekonomija. 

"U prethodnih pet meseci života pod ovim blokadama pretrpeli smo izvesnu ekonomsku štetu. Čuli smo od predsednika da je samo u periodu od 1. januara pa do danas direktna ekonomska šteta u smislu manje direktnih stranih investicija, odnosno u istom periodu prošle godine koje je Srbija pretrpela, čak 700 miliona evra. Desetine hiljada manje turista imamo. Tako da mislim da pored tog društvenog dijaloga, da je novi prioritet nove vlade mora da bude ekonomija, ekonomski oporavak, ponovno pokretanje privrede i vraćanje Srbije na put rada, na put razvoja i na put napretka na kom smo bili u prethodnih decenija".

Euronews Srbija

Sa druge strane, Stanković je izjavio da su njegova očekivanja u vezi sa profesorom Đurom Macutom kao mandatarom vlade Srbije u političkom kontekstu slična onima koja ima prema drugim političkim figurama poput Radojčića i profesorke Dani Grujičić. Stanković je istakao da, iako je Macut priznat stručnjak u oblasti medicine, on se u vladi neće baviti medicinom, već politikom.

"Kada me pitate o profesoru Đuri Macutu kao stručnjaku iz domena medicine, mislim apsolutno sve najbolje. I sve što sam o njemu čuo u tom kontekstu apsolutno ne podleže nikakvoj kritici", rekao je Stanković. On je dodao da je, kao novo lice u politici, Macut suočen sa teškom političkom i društvenom situacijom koja zahteva dijalog i konsultacije sa iskusnim političarima, poput predsednika Aleksandra Vučića.

Kada je reč o ekspertizama i političkim odlukama, Stanković se zalaže za prelaznu vladu sačinjenu od političkih aktera koji imaju iskustva u državnoj upravi. On smatra da bi takva vlada bila najbolje rešenje za Srbiju jer bi uključivala kako političare sa autoritetom, tako i eksperte koji bi radili na konkretnim pitanjima.

"Ekspertska vlada je ono za šta se zalažem i zašto se zalaže Novi DSS. Ja mislim da je prelazna vlada, sa političarima koji imaju politički autoritet, trenutno najbolje rešenje", dodao je Stanković.

Euronews Srbija

On je upozorio da bi isključivo ekspertska vlada, bez političkog iskustva, mogla da naiđe na ozbiljne prepreke i razočarenje.

"Ako ljudi koji nisu vični političkom životu i javnoj upravi pokušaju da upravljaju, mogu da se suoče sa problemima i razočaranjem", rekao je Stanković.

Stanković je komentarisao i trenutnu političku i društvenu krizu u Srbiji, ukazujući na veliki broj protesta i porast društvenih tenzija. On je istakao da, ukoliko nema prostora za dijalog, te tenzije mogu samo da rastu. 

Kada je reč o preprekama u formiranju prelazne vlade, Stanković je istakao da postoje ozbiljne društvene i političke krize u zemlji.  

"Mi smo imali 15. marta više stotina hiljada ljudi na ulicama. U Srbiji postoji jedna jedina opoziciona opština, ta opština je Medijana u Nišu. Složićemo se da tako nešto ne postoji nigde u svetu, niti je tako nešto normalno", kaže.

Iako se zalaže za pregovore i kompromis sa vladom, Stanković je naglasio da je osnovni cilj smanjenje društvenih tenzija i ispunjenje studentskih zahteva, ali i stvaranje uslova za fer izbore.  

"Spremni smo da napravimo kompromis jer je to jedini način da se prevaziđu društvene teškoće i tenzije koje postoje u ovom društvu", kaže.

Učešće u radnim grupama za izborne uslove

Pitanje učešća Nove Demokratske stranke Srbije u radnim grupama za izborne uslove takođe je bilo predmet razgovora. Stanković je objasnio da su oni odlučili da ne učestvuju u radnoj grupi zbog učešća američkog ambasadora Kristofera Hila, kojeg, kaže on, smatraju nepotrebnim.  

"Mi smo shvatili da nama tu nije mesto, jer mi mislimo da je ovo Republika Srbija i da mi kao građani Republike Srbije o tome treba da razgovaramo", navodi.

Stanković je takođe izneo kritiku na rad drugih političkih aktera koji, kako tvrdi, ne koriste dovoljno prostora za borbu za bolji izborni proces.  

"Zašto vaše kolege koje sede u tom parlamentu onda primaju platu baš za ono za što vi treba da se borite u toj Skupštini Srbije", rekao je.

Zavišić kaže da u poslednjih nekoliko meseci pozivi na dijalog dolaze sa svih strana, uključujući i predsednika Republike, predsednicu Vlade. Ipak, kako je naglasio, ti pozivi često ostaju bez odgovora.

"Iako smo čuli pozive na dijalog, oni su ostajali u vazduhu. Ni studenti blokaderi, ni profesori koji ih podržavaju, pa ni opozicija nisu prihvatili tu ruku", rekao je Zavišić.

Osvrnuo se i na scene nasilja koje su, prema njegovim rečima, bile prisutne u parlamentu i lokalnim skupštinama, navodeći da opozicija zapravo ne traži dijalog, već nasilje i blokade, što je, kako je rekao, postalo očigledno.

Što se tiče izbornog zakonodavstva, Zavišić je naglasio da su sve promene u izbornim uslovima u Srbiji nakon 2012. godine bile u korist opozicije.

"Od smanjenja cenzusa sa pet na tri posto do definisanja funkcionerske kampanje, svi ti uslovi su doneti da bi opozicija lakše učestvovala u izborima", istakao je.

Prema njegovim rečima, opozicija je, uprkos tim pogodnostima, bila neuspešna na izborima i sada, kao alibi za svoje neuspehe, optužuje izborne uslove. On je takođe naglasio da su opozicione stranke odgovorne za to što nisu uspeli da ponude kredibilne kandidate i politiku koja bi mogla da privuče podršku građana.  

Kompletnu emisiju pogledajte u video prilogu na početku teksta.