Kako "globalni ratovi strateških narativa" utiču na položaj Srbije u regionu?

U knjizi Globalni ratovi strateških narativa, bitka za Srbiju, Aleksandar Mitić, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, nudi detaljan uvid u era tranzicije prema multipolarnom svetu. Mitić razmatra ulogu Srbije u tom procesu, kao i izazove sa kojima se suočava region.

Nedavna presuda Miloradu Dodiku od strane suda u Sarajevu, koja izaziva brojne reakcije, bila je samo povod za razgovor o globalnim geopolitičkim pitanjima, ali i ulozi Srbije u širem kontekstu multipolarnog sveta.

O ovoj i drugim temama razgovarali smo sa Aleksandrom Mitićem, naučnim saradnikom Instituta za međunarodnu politiku i privredu i autorom knjige Globalni ratovi strateških narativa, bitka za Srbiju.

Mitić smatra da je presuda Miloradu Dodiku predvidiv potez koji bi mogao imati destabilizujući efekat na Bosnu i Hercegovinu, ali i šire na region.

Prema njegovim rečima, ovo je "veštačka kriza" koju su izazvali zapadni faktori, prepoznajući u tome pokušaj urušavanja Republike Srpske i Dejtonskog sporazuma.

Kako Mitić objašnjava, "Ovo je proces koji traje od samog potpisivanja Dejtonskog sporazuma i koji nije zaustavljen sve do danas. Kako je Republika Srpska postajala sve svesnija pretnje po svoje nadležnosti, tako je počela da se suprotstavlja politici koja vodi ka njenom slabljenju."

Iako je presuda u Sarajevu samo jedan od trenutnih simptoma ove krize, Mitić podseća na ključnu činjenicu – Kristijan Šmit, visoki predstavnik koji je donio ovu odluku, "nije dobio saglasnost Saveta bezbednosti UN", čime je njegova funkcija nelegitimna u očima određenih globalnih aktera.

"On možda jeste u BiH, ali to ne znači da ima pravo da sankcioniše bilo koga, naročito ne legitimno izabranog predsednika Republike Srpske", ističe Mitić.

Izazovi multipolarnog sveta

Ova situacija vodi ka širem pitanju o globalnom geopolitičkom poretku. Mitić u svojoj knjizi razmatra izazove multipolarnog sveta, koji se postepeno razvija iz bipolarnog poretka Hladnog rata i unipolarnog sistema 90-ih godina, kada su Sjedinjene Američke Države dominirale svetom.

Kako se svet pomera prema multipolarnosti, velike sile se bore za bolju poziciju, što stvara sukob između "poretka zasnovanog na zapadnim pravilima" i onih koji smatraju da taj pristup vodi urušavanju međunarodnog prava i autoriteta UN.

Mitić napominje: "Oni koji zastupaju ovaj poredak zasnovan na pravilima, ne na pravu, zapravo su izazivači. Za njih, pravila Zapada su važnija od međunarodnog prava, a to je upravo ono što se dešavalo 1999. godine sa NATO agresijom, kada je vojna intervencija sprovedena bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN."

Euronews Srbija

U ovoj dinamici, Mitić ističe ključne događaje koji su oblikovali današnji geopolitički poredak:

NATO bombardovanje Jugoslavije 1999. godine i jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova 2008. godine, oba sa ozbiljnim kršenjem međunarodnog prava.

Mitić upozorava da su ti događaji otvorili "Pandorinu kutiju selektivne primene međunarodnog prava", što ima dugoročne posledice na odnose između velikih sila i manjih država.

Tri fundamentalna pitanja koja će oblikovati Srbiju i region

U kontekstu Srbije, Mitić postavlja tri fundamentalna pitanja, koja će oblikovati budućnost zemlje i regiona.

Prvo pitanje odnosi se na to da li će Srbija biti primorana da prizna nezavisnost Kosova i bude deo centralizovane BiH, čime bi se zapravo uništio Dejtonski sporazum.

Drugi izazov je moguće proširenje NATO-a na Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, što bi bilo ozbiljno narušavanje suvereniteta tih zemalja.

Treće pitanje se odnosi na perspektivu Srbije u Evropskoj uniji:

"Da li je Evropska unija jedina alternativa za Srbiju, ali i za Republiku Srpsku i Bosnu i Hercegovinu?", pita se Mitić, ukazujući na sve veće pritiske sa Zapada.

Euronews Srbija

Kako bi se osigurao mir i stabilnost u regionu, Mitić smatra da je neophodno razmatrati alternativne geopolitičke pristupe, uz očuvanje međunarodnog prava i suvereniteta država.

On zaključuje: "I dok se svet suočava sa velikim promenama, osnovno pitanje je – da li ćemo mi, kao narod, biti primorani da prihvatimo poredak koji nije u skladu sa našim interesima?"

Trampov zaokret

Mitić takođe detaljno razmatra promene u američkoj spoljnoj politici, koje su značajno oblikovale globalne narative.

Kako je istakao, knjiga koju je napisao završava se neposredno nakon izbora u Sjedinjenim Američkim Državama i pobede Donalda Trampa, što je bilo izuzetno značajno u kontekstu sukoba u Ukrajini.

Mitić priznaje da ni on sam nije očekivao da će Tramp tako drastično promeniti američki stav prema ukrajinskoj krizi.

"Vidimo sada, kao što smo nedavno videli tokom treće godišnjice sukoba i susreta Makrona i Trampa, da Evropska unija, odnosno njene vodeće članice, insistiraju na verziji narativa prema kojem je Ruska Federacija isključivo odgovorna za rat. S druge strane, Rusija već godinama tvrdi da je bila isprovocirana širenjem NATO-a na Ukrajinu“, rekao je Mitić, dodajući da je ova debata zapravo počela još 2008. godine tokom Samita u Bukureštu, kada je postojala ozbiljna rasprava o tome da li Ukrajina treba da se priključi NATO-u.

Za Trampa, međutim, ova tema je postala ključna tačka spora sa Evropom.

Kako Mitić ističe, Tramp je preokrenuo narativ i usmerio ga u pravcu koji je bliži stanovištu predsednika Putina. Ovaj zaokret je šokirao mnoge evropske lidere, koji nisu očekivali ovako dramatičnu promenu u stavovima SAD-a.

"Kada Tramp sada govori o Ukrajini, situacija se drugačije postavlja nego ranije. U novim američkim rezolucijama i u Savetu bezbednosti, ne definiše se jasno da je Rusija izvršila agresiju. To je veliki poraz za prethodni narativ EU i administracije Džozefa Bajdena“, ističe Mitić.

Nezadovoljstvo u Evropi

Pored toga, Mitić smatra da je zamor evropskih građana od finansiranja rata u Ukrajini postao evidentan. Kao što je naglasio, već od jeseni 2022. godine počelo je da se oseća nezadovoljstvo, a sa proširenjem sukoba, i dalje neuspelim sankcijama protiv Rusije, postalo je jasno da EU nije postigla svoj cilj.

"Ruska armija polako napreduje, a sankcije nisu uspele da promene situaciju na terenu“, kaže Mitić, koji smatra da će ovo nezadovoljstvo građana biti jedan od ključnih faktora u predstojećim političkim promenama u Evropi.

Euronews Srbija

Mitić ističe da se u zemljama poput Nemačke i Francuske vidi porast nezadovoljstva trenutnom politikom.

U Nemačkoj, na primer, rezultat su debakli semafor koalicije, a nezadovoljstvo raste među građanima koji se sve više okreću suverenističkim partijama.

"To je jasan pokazatelj nezadovoljstva mejnstrim politikama, što se vidi i u izborima u Mađarskoj, Slovačkoj, pa čak i u Austriji“, objašnjava Mitić.

A gde smo tu mi?

Kako on vidi poziciju Srbije u ovom globalnom okruženju, situacija je povoljnija nego što se na prvi pogled čini.

"Sada se nalazimo u jednoj izuzetno povoljnoj situaciji na međunarodnom planu. Naši veliki saveznici u Savetu bezbednosti, Ruska Federacija i Kina, dobro se drže, dok Sjedinjene Američke Države imaju administraciju koja potencijalno više odgovara interesima Republike Srbije i Republike Srpske“, tvrdi Mitić.

Međutim, i pored povoljnog okvira, izazovi za Srbiju ostaju, posebno zbog stalnog pritiska sa Zapada.

"I dalje smo suočeni s pitanjem Kosova i Metohije, pritiscima da se uskladimo sa politikom EU koja je u suprotnosti sa interesima Rusije, Kine i eventualno Trampove administracije. Harmonizacija sa takvom politikom bila bi pogubna za Srbiju“, zaključuje Mitić, naglašavajući da i pored međunarodnih prilika, Srbija mora da pažljivo navigira kroz geopolitičke izazove kako bi sačuvala svoju poziciju.