Igre 
Zapadni Balkan među temama na forumu u Bledu: Mišel kaže da bi svako proširenje Uniju činilo boljom
Komentari01/09/2021
-12:30
Prvi panel na 16. godišnjem Bledskom strateškom forumu (BSF) bio je posvećen budućnosti Evrope. Zvaničnici EU govorili su, između ostalog i o važnosti nastavka procesa proširenja kada su u pitanju zemlje Zapadnog Balkana.
Ministar spoljnih poslova Slovenije Anže Logar je, otvarajući Bledski strateški forum, naglasio da je budućnost evropskog kontineta i EU usko vezana za nastavak proces proširenja na zemlje Zapadnog Balkana.
"Verujemo da je budućnost našeg kontineta i EU usko vezana za nastavak procesa proširenja – posebno za pristupanje zemalja Zapadnog Balkana. One treba da budu deo naše zajedničke budućnosti", rekao je Logar i dodao da je drugi panel na Forumu upravo posvećen toj temi.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izrazio je u Bledu uverenje da je Evropskoj uniji posle Bregzita potrebno širenje, uz konstataciju da se umesto toga Unija začaurila i da ne vidi širu sliku oko sebe. On je istakao da Srbija, koja je svesna toga, mora da poboljša uslove života svojih građana i da mora da brine o sebi zajedno sa svojim susedima.
Mišel: Svako širenje EU učinilo boljom
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel ukazao je danas na Bledu značaj razmene mišljenja i dijaloga i dodao je takav direktan i konkretan razgovor koji je vodio sa predsednikom Srbije Alekandrom Vučićem doprineo da angažman i ulaganja Evropske unije u Srbiji postanu opipljiviji i vidljiviji.
Mišel je naveo da je svako širenje učinilo EU boljom, te da je Zapadni Balkan važan Uniji, kao što je i Zapadnom Balkanu važna EU.
"Znamo da je EU važna Zapadnom Balkanu, ali i Zapadni Balkan je jednako potreban EU. Zajedno možemo sanjati i stvarati bolju budućnost EU", poručio je on.
Tanjug/ AP Photo/Darko Bandic
Povezane vesti
Mišel je podvukao da je EU nije statična, već dinamična, projekat vrednosti, prosperiteta i uticaja.
"Kovid nas neće usporiti već će ojačati našu odlučnost da dalje jačamo", naglasio je Mišel.
Podsetio je da je EU počela sa samo šest članica, a danas ih ima 27.
Evropska budućnost, prema njegovim rečima, je nezamisliva bez Zapadnog Balkana, i s tim u vezi je pozdravio održavanje Samita o Zapadnom Balkanu za mesec dana u Sloveniji.
Mišel je rekao da, kako bi se ostvaraio taj cilj, treba raditi na jačanju zajedničkog tržišta, bankarske i monetarne unije, ali i jačanju odnosa sa susedstvom, posebno sa Zapadnim Balkanom, ali i partnerstvo sa Afrikom i drugim delovima sveta.
Sasoli: Zemlje Zapadnog Balkana ne mogu da čekaju
Predsednik Evropskog parlamenta David Sasoli rekao je sada pravi trenutak da EU uloži novu energiju u proces proširenja i da pre svega misli na zemlje Zapadnog Balkana.
Sasoli je naglasio da je EU potrebna zajednička odbrambena politika "koja nema odgovore još od 1953. godine", kao i da EU mora da zaštiti svoje granice.
Povezane vesti
Takođe, istakao je da u tome značajnu ulogu imaju i, kako je rekao, partneri i bliski prijatelji EU - zemlje Zapadnog Balkana, "od Beograda do Tirane, Skoplja, Sarajeva, Prištine i Podgorice".
"Zemlje ZB su deo naše istorije, delimo zajednički identitet. Zato moramo da priznamo sebi da u procesu pristupanja moramo da preispitamo ovaj proces, jer ne mogu da čekaju decenijama da se pridurže evropskoj porodici. Svako odlaganje zato može da dovede do toga da ZB padne u ruke drugih aktera", naglasio je Sasoli.
Tanjug AP/Darko Bandić
Istakao je, takođe, da stabilan, miran i demokratski kontinet može da donese veliku korist za sve građane Evrope.
Povezane vesti
"Sada je trenutak da uložimo novu energiju u proces proširenja i zato sam uveren da će slovančeko predsedavanje doprineti i igrati važnu ulogu po tom pitanju u narednih nekoliko meseci", kazao je on.
Sasoli je rekao da je sada, u vreme pandemije kovida 19, pitanje zajedničke budućnosti Evrope urgentno, kao i da je ova kriza učinila da Evropljani budu svesniji i svoje snage, ali i slabosti.
"Ali i da budemo svesni da treba da budemo bolji", rekao je Sasoli i istakao da su zato potrebni novi nivoi saradnje.
Orban: Srbija je ključna za EU
Predsednik Vlade Mađarske Viktor Orban istakao je danas da je bez prijema Srbije u članstvo EU "nonsens" pričati o bezbednosti i evropskom identitetu.
"Srbija je ključna zemlja za EU. Istina je da je nama, evropskim zemljama potrebnija Srbija, nego što je članstvo u Uniji potrebno Srbiji“, poručio je Orban na Strateškom forumu na Bledu.
On je naglasio da EU mora imati geopolitički pristup i da je Uniji, upravo iz tih razloga, potrebna Srbija kao članica.
Tanjug AP/Darko Bandić
Janša: Osiguranje jedinstva glavni izazov
Slovenački premijer Janez Janša izjavio je da je glavni izazov evropskih integracija osiguranje jedinstva uz poštovanje različitosti, dodajući da vidi Evropu u budućnosti kao jaku EU sa jakim državama članicma, proširenu na Zapadni Balkan, u miru sa sobom, i mirnim i prosperitetnim okruženjem.
"Nadamo se da u vremenu pred nama delovanje EU mora postati strateško i dugoročno, usmereno na postizanje cilja koji su postavili očevi osnivaci EU - Evropa slobodna, cela i u miru sa sobom i susedima", rekao je Janša.
Kako je rekao, moraju se naći odgovori na sve izazove, a to se neće destiti ako smo podeljeni.
"Zamislimo i vidimo Evropu i EU koja je zasnovana na evropskoj civilizaciji, jaku Uniju koja počiva na jakim državama članicama, proširenu novim članicama sa Zapadnog Balkana, sa snažnim evropskim institucijama. Vidimo EU koja je u miru sa sobom i sa mirnim i prosperitetnim okruženjem", rekao je Janša.
Babiš: Recimo jasno i glasno da li ćemo uzeti Zapadni Balkan u Šengen
Češki premijer Andrej Babiš izjavio je da je neophodno da se jasno i glasno kaže da li će EU primiti Srbiju u članstvo i izrazio žaljenje što se samo razgovara o proširenju Unije, ali ne i Šengena.
"Recimo jasno i glasno da li ćemo uzeti Zapadni Balkan u Šengen, uključujići Srbiju i našeg prijatelja Aleksandra Vučuća ili ne, i gde ćemo braniti naše granice (od ilegalnih migranata)", rekao je Babiš na panelu lidera na Strateškom evropskom forumu na Bledu, posvećenom budućnosti EU.
Babiš je upitao zašto se, kada se priča o proširenju EU, ne priča o proširenju Šengena i zašto Rumunija, Hrvatska i Bugarska i dalje čekaju da uđu u šengensku zonu.
"Gde je strategija, nikada nismo pričali o proširenju Šnegena iako je to mnogo lakše od pregovora o proširenju, EU nije ispunila ni to obećanje", rekao je Babiš.
Tanjug /AP Photo/Darko Bandic
Češki premijer je naglasio da kada je reč o migrantima teba da se zna da su to ilegalni migranti na kojima su krijumčari zarađili šest milijardi evra.
Naveo je da su jedino oni i Mađari jasno i glasno rekli stop, da to tako ne može, i dodao da bi zaustavljanje migracija mogo da se reši kao i ranije pregovo
Plenković: Ima onih koji su oduševljeni proširenjem na sve zemlje jugoistočne Evrope
Premijer Hrvatske Andrej Plenković istakao je danas na Bledskom strateškom forumu da u Evropskoj uniji nema konsenzusa po pitanju migracija, dodajući da se moraju približiti stavovi o tome, ali da to neće biti lak posao.
Plenković je, na panelu posvećenom budućnosti Evrope, konstatovao da i ta debata daje pravo svetlo kako se EU oseća danas, po različitim pitanjima i dešavanjima.
Tako je naveo da u Uniji ima onih koji bi voleli da EU bude oštrija prema Turskoj, dok su drugi za rešenje sa Turskom po pitanju migracija, neki žlee da otvore nove puteve saradnje sa Rusijom, iz ekonomskih i globalnih razloga, dok su drugi veoma striktni prema Moskvi zbog Krima, Donjecka...
"Ima onih koji su oduševljeni proširenjem Unije na sve zemlje jugoistočne Evrope, i lično sam zastupao taj stav od kako se bavim politikom, dok drugi nisu za to, pa su alergični ako pomenete bilo šta što počinje na slovo E", rekao je Plenković.
On je primetio i da je, kada je reč o budućnosti EU, jedan od ključnih problema i izazova loša demografska slika.
"Polovina članica ima negativan prirodni priraštaj, centralni izazov je demnografski deficit", smatra Plenković.
Šuica: Negativan demografski trend u EU
Potpredsednica Evropske komisije Dubravka Šuica upozorila je na Bledskom forumu da će Evropljani za pola veka, ako se nastavi postojeći negativan demografski trend u EU, činiti samo četiri odsto svetske populacije.
Šuica je na Lider''s penelu govorila o vezi demografije i demokratije, a tim povodom precizirala je da 80 odsto EU čine ruralne sredine.
"Trećina populacije upravo živi u tim krajevima, što je jako veliki ali neiskorišćeni potencijal. Tokom pandemije to se pokazalo, ruralne sredine su postale privlačne, ali ako nemate širokopojasni internet ne možete ništa, ne možete kreirati poslove...", rekla je Šuica i naglasila da danas nije važno gde neko živi ako postoji jak internet.
Mnogi ljudi u ruralnim i udaljenim krajevima između ostalog i zato se osećaju ostavljenim iza ostalih građana i onda oni zato počinju da krive demokratsku situaciju i institucije važne za demokratske promene.
Šuica je ocenila da bi migracije mogle biti jedna od solucija za takvu situaciju, ali ne one iz 2015. godine.
Komentari (0)