Prelistavanje štampe sa novinarom NIN-a Vukom Jeremićem: Šta stoji iza pada poverenja prema strankama opozicije?

O teškoj nesreći u Novom Sadu, poverenju prema opoziciji, aktivistima i o drugim aktuelnim temama govorio je gost "Prelistavanja" novinar NIN-a Vuk Jeremić.

Jeremić je u svom tekstu objavljenom u NIN-u "Posrtanje i(ili) saplitanje opozicije: Ko je odgovoran za drastično nepoverenje u stranke koje se bore protiv vlasti" napisao kako je "Parlamentarna opozicija drugi deo godine provela u pokušajima da povrati poverenje onih koji su za nju glasali na decembarskim izborima,  ipak kad god bi delovalo da su uspeli, makar deo te hipoteke nepoverenja građana da otpišu razvoj događaja ih je opet vraćao u početnu poziciju". 

Prema mišljenu sagovornika "Ključna reč srpske politike poslednjih nekoliko godina je nepoverenje".

"Definitivno, to je nešto što se proteže  kroz čitav politički život, ne samo politički, rekao bih i društveni. Sve ovo što se dešava prethodne dve, tri nedelje zapravo u svojoj osnovi ima to jedno duboko nepoverenje društva u instituciji sistema, u instituciji vlasti, ali i u stranke opozicije. I generalno, nepoverenje je svuda prisutno", smatra Jeremić.

Prema mišljenju Jeremića "Poslednje skretanje u pogrešnom smeru  dogodilo se na slabo posećenom protestu  u Beogradu, organizovanom da bi se od vlasti  tražilo odgovornost za smrt ljudi  i kao da slika protesta nije bila dovoljna, pojedini opozicioni lideri su u već viđenom maniru počeli sa uzajamnim optuživanjem, čiji je jedini sigurni rezultat nepoverenje u opoziciju". 

Kad je reč o ovom pomenutom Demostatovom istraživanju, prema navodima iz Oktobra  ove godine je čak 66% ispitanika istaklo da nema poverenja u stranke opozicije. Međutim, ono što i Jeremićevi sagovornici kažu da je važno je kada se rade ove ankete, zapravo kakvi događaji i prethode  ovakvim anketama.

"Jedan korak napred, jedan korak nazad"

Komentarišući svoje sagovornike Jeremić je istakao kako se radi o podacima koji su podložni promenama.

"Dakle, to jeste podatak koji upozorava, ali nije nužno podatak koji je uklesan u kamen. On je  podložan promenama. Pogotovo danas kada se događaji stvarno smenjuju kao na traci. Pogledajte samo poslednjih nekoliko dana, opozicija je onom akcijom ispred tužilaštva uspela da izdejstvuje neki uspeh. Uspeli su, jer je nakon njihovih akcija došlo do prvih hapšenja zbog pada nadstrešnice, a i deo aktivista i odbornika,  koji je bio priveden je pušten. Dakle, to je nesumnjiv uspeh opozicije", kaže Jeremić. 

 "Međutim, šta se desilo nakon toga?  Evo, čini mi se, u istom periodu,  dakle, dešava se da se pojedini poslanici napuštaju stranke opozicije. Dakle, četvoro odbornika Stranke slobode i pravde je otišlo i formiralo svoju poslaničku grupu. Jedna odbornica, Slavica Radovanović, je napustila Narodni pokret Srbije", kaže Jeremić i nastavlja:

 "Paralelno, imali smo priliku da čujemo odbornika Mišu Bačulova, koji je juče, nakon što je izašao iz pritvora, najavio nekakvu rekonstrukciju opozicije. Nije mi baš najjasnije kako je zamislio to da sprovede.  Ali vraćam se opet na ono što piše u tekstu  dakle, jedan korak napred, jedan korak nazad. Ono što je zanimljivo je to što mi se čini da je opozicija  akcijom u Novom Sadu, a potom i ovom jučerašnjom akcijom na Starom savskom mostu, preuzela modus operandi aktivističkih grupa", navodi Jeremić.

 "Oni su pokušali institucionalnim putem, institucionalni put je ovde zakrčen, dobar primer je nemogućnost da sazovu sednicu na kojoj bi se diskutovalo o nepoverenju Vlade, probali su pozivanjem na protest što se takođe pokazalo kao neuspešno. Ljudi naprosto više nisu spremni da u velikom broju i nekom produženom vremenskom intervalu izlaze na ulice i šetaju jer vide da to ne daje nikakvog efekta", navodi Jeremić.

Sagovornik smatra kako je, sudeći prema prethodnim događajima, opozicija preuzela potpuno drugačije metode. 

 "I sada su se okrenuli aktivističkim metodama, koje su u prvom slučaju, ispred tužilaštva i suda, doneli neke inicijalne rezultate. Tako da ćemo videti kako će se situacija dalje razvijati".

Sagovornik smatra da protesti moraju biti u korelaciji sa izborima u cilju ostvarivanja rezultata:

"Dakle, da bi protesti bilo koje vrste dali bilo kakav rezultat, oni moraju da se dovedu u korelaciju sa nekakvim izborima. E sada, stvar je da mi po svemu sudeći, mada u ovoj zemlji ništa ne može da se isključi,  nećemo imati izbore do 2027. godine. Ali opet, mora postojati neka struktura tih protesta,  mora da se znaju jasni zahtevi, mora da se zna šta je cilj. Kada se pozovu ljudi da izađu na ulice, mora se znati šta želimo, kako želimo, na koji način želimo do toga da dođemo, što je generalno bila manjkavost naše parlamentarne opozicije, ali bojim se da i kod njih postoji mnogo veća organizovana se struktura  nego što postoji kod ovih sada aktivističkih grupa, koje su baš zbog te inertnosti opozicije i nemogućnosti  da preuzmu političke procese, preuzele priču,  bilo da govorimo o litijumu ili da govorimo sada o posledicama ove strašne tragedije", zaključuje Jeremić.