Federika Mogerini u Beogradu: Kajaće se oni koji slave pobedu Donalda Trampa

Rektor Evropskog koledža i direktor Diplomatske akademije Evropske unije Federika Mogerini izjavila je danas da kao glavne opasnosti za svet, a posebno za Evropu, vidi dodatne carine koje se uvode, ratove na istoku Evrope i Bliskom istoku i kršenja ljudskih prava.

Govoreći na panelu "Svet posle izbora u SAD i EU" na Beogradskoj bezbednosnoj konferenciji, bivša šefica diplomatije EU je dodala da će oni koji danas slave pobedu Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima, za par meseci shvatiti da će i njima biti teško.

Ona je rekla da je veoma brine kako će dodatne carine koje se uvode na robu iz nekih zemalja uticati na svetsku trgovinu i da ne razume samu logiku uvođenja tih carina.

Govoreći o ratovima u Ukrajini i na Bliskom istoku, Mogerini je rekla da je brine kako će to što je Donald Tramp ponovo izabran za predsednika uticati na poštovanje međunarodnog prava.

"To će imati implikacije u Ukrajini, na Bliskom istoku, i drugde u svetu. Verujem da će pokušati da prati ono što je rekao", rekla je Mogerini.

"Bez uticaja na Zapadni Balkan"

Naglasila je da je brine i kršenja ljudskih prava i nedostaci u demokratskim sistemima. 

"Međunarodni poredak zasnovan na normama, međunarodno pravo, jednostavno nije relevantno. Verujem da su vrednosti element koji će imati uticaj u svim delovima sveta od Evrope, pa do SAD. Ljudska prava, vladavina prava, demokratija, različitost i inkluzija", rekla je Mogerini.

Ona je istakla da je veoma brine ono što će predsednik SAD ne samo reći, već i uraditi, u vezi sa tim fundamentalnim vrednostima koje su okupile zemlje u transatlantsku zajednicu.

"Verujem da će imati veoma snažan uticaj u američkom društvu, ali takođe, potencijalno, širom evropskih društava i sveta, u smislu podsticanja manje liberalnih pristupa", poručila je Mogerini.

Tanjug/Nemanja Jovanović

Na pitanje o tome što u Evropi postoji mnogo oprečnih stavova po pitanju percepcije bezbednosnih pretnji širom Evrope, kao i o samom ratu u Ukrajini, Mogerini je podsetila da je bila na funkciji šefice diplomatije EU kada je Tramp prvi put izabran za predsednika SAD nekoliko meseci posle Bregzita.

Kako je rekla, tada su svi govorili da će Tramp uništiti EU i da je to početak njenog kraja.

"Ali desilo se suprotno. Lideri preostalih 27 okupili su se i rekli, OK, moramo se ponovo posvetiti i moramo ostati jedinstveni u pregovorima o Bregzitu. Moramo da stanemo zajedno ispred svega što će doći, jer u ovom trenutku nismo znali šta dolazi", navela je Mogerini.

Dodala je da su tada započeli odbrambenu saradnju i saradnju sa NATO.

"I počeli smo da postavljamo osnovu za evropsku odbranu koja je već bila u ugovorima, ali nikada nije aktivirana...Tako da verujem da je ključ kapaciteta Evropske unije da reaguje ili deluje pred velikom krizom ili izazovima, sa kojima se danas očigledno suočavamo. Čim se percepcija veličine pretnje podelila, reakcija je bila brza, jedinstvena i veoma relevantna što je ranije bilo neverovatno i nezamislivo, čak i ako su mnogi ranije pokušavali", istakla je Mogerini.

Dodala je da je, nažalost, ''bio potreban rat i ruska invazija na Ukrajinu da bi EU isporučila oružje i iskoristila Evropski mirovni fond kako bi zaista uradila nešto značajno''. 

"U moje vreme, sećam se da su nam bili potrebni meseci i meseci beskrajnih debata da uspostavimo Evropski mirovni fond samo za isporuku nesmrtonosne opreme. Moramo da budemo na ivici katastrofe, pogledamo dole i kažemo, u redu, ne, možda ovo nije mesto gde želimo da idemo. I tada je Evropska unija u stanju da deluje brzo i ujedinjeno, i to na veoma sadržajan način", poručila je Mogerini.

Govoreći o uticaju pobede Trampa na region Zapadnog Balkana ona je rekla da ne veruje da će to imati nekog većeg značaja za region i Evropu.

Parkić: Koledž Evropa postao još jedan integrativni faktor Evrope

Povodom dolaska Mogerini u Beograd gost Euronews Srbija bio je Nebojša Parkić iz Evropske kuće u Beogradu, koji je objasnio da je Koledž Evropa postao još jedan integrativni faktor Evrope.

"On je 1949. otvoren u Brižu, odnosno u Belgiji, 1992. je otvoren u Poljskoj, odnosno u Natolinu, u predgrađu Varšave. I prošle godine je otvoren u Tirani. Povodom otvaranja koledža u Natolinu, nedavno je Oliver Varhelji, evropski komesar za proširenje, rekao da je to bio još jedan od dokaza, tada 1992. malo nakon pada Berlinskog zida, koliko je potrebno da se Evropa ujedini, odnosno da bude jedan jedinstveni subjekt. Otvaranje Koledža Evropa u Tirani, odnosno u jednoj od država koja se nalazi u procesu proširenja, u očima mnogih jeste još jedan od dokaza koliko taj proces sada ima neku dinamiku. I on je fokusiran na studente koji su završili studije, odnosno koji su u postdiplomskom procesu, u državama kandidatima i uopšte u ovom regionu", rekao je Parkić.

Kako je objasnio, iz Srbije mogu da konkurišu svi oni koji imaju 240 ESPB poena.

"Sam proces prijavljivanja je počeo u oktobru, traje do januara. Većina onih koji studiraju u Tirani su studenti koji imaju određene vrste stipendija. Postoje programi i u Brižu i u Natolinu koji su fokusirani na ekonomiju, politiku, na procese evropskih integracija itd. Mogu da konkurišu svi koji imaju 240 ESPB bodova i mogu da se opredele za neki od tih koledža, odnosno za neki od tih tri kampusa", dodao je on.

Opširnije o ovome pogledajte u videu na početku teksta.