Ambasadorka Nemačke u emisiji "Nedelja sa Subotićem" o normalizaciji odnosa: Jednostrane mere nisu ni od kakve pomoći

Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad u emisiji "Nedeljom sa Subotićem" poručila je da Srbija odlično pozicionirana da bude među prvima sa Zapadnog Balkana koje će biti članice Evropske unije, a govoreći o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine rekla je da jednostrane mere nisu ni od kakve pomoći. Kako je dodala, "treba nam jedan ambijent koji je pogodan da možemo da pričamo o normalizaciji, a trenutno ova situacija nije pogodna". 

"S jedne strane unilateralne mere i to sam skoro u jednom intervjuu već rekla, jednostrane mere znači nisu od pomoći nikako. I isto tako ni zapaljiva retorika ne pomaže. Znači nama treba jedan ambijent koji je pogodan da možemo da pričamo o normalizaciji, a trenutno ova situacija nije pogodna. Samo kada imamo dobru atmosferu za to možemo pričati o normalizaciji, o tome šta je potrebno da ljudi na severu Kosova žive dostojanstveno, da imaju svoje sigurno okruženje, da sva deca mogu da idu u škole, da imaju zdravstvene centre, da socijalno ugroženi mogu da se jave u socijalne ustanove i da su im pristupačne, da mogu da koriste sve to. Znači jednostrane mere tu uopšte nisu od pomoći. Sa druge strane, akcija kao što smo prošle godine gledali u Banjskoj i to što se tamo desilo nije bilo od pomoći", rekla je ambasadorka.

Dodala je da obe strane moraju da rade na normalizaciji odnosa.

"Znači ne može biti da oružje stiže na sever Kosova, ne može biti da imamo situacije kao u Zvečanu na kraju maja 2023. gde je na kraju veliki broj Kfor vojnika koji su tu bili prisutni bio povređen. Znači to su stvari koje ne smeju da se dogode, ne treba da se dogode. Treba  nam situacija da ljudi koji su tamo rođeni, koji su tamo odrasli, koji tamo žive mogu da nastave dostojanstveno tamo da žive", navela je ona.

Euronews Srbija

Na pitanje šta je sa zatvaranjem srpskih pošta, zabranom lekova iz Srbije, i ostalim problemima koji su se javili na Kosovu i Metohiji, ona je odgovorila:

"Zatvaranje pošta jednostrano, nekoordinisano, nekoordinisan prelaz dinara na evro koji nije dogovoren, a trebalo je razgovarati i pregovarati o tome, na to sam mislila kad sam govorila o jednostranim merama. Ja sam to sažela, a o tom kontekstu treba i govoriti o izlasku kosovskih Srba iz institucija, jer je i to bilo mera koja nije bila od pomoći, jer upravo ljudi na licu mesta koji tamo žive tamo nemaju više glas, oni koji su birali svoje predstavnike, oduzeta im je mogućnost da učestvuju i na mnogo načina sada nemaju pristup mnogim stvarima, recimo pristup advokatima koji su se povukli, sudovima koji su imali paritetski odnos zaposlenih koji je bio predviđen".

O situaciji na severu KiM

Kako kaže, treba sagledati celu sliku i zato je važno da se što pre situacija na severu Kosova normalizuje.

"Da ljudi koji tamo žive mogu tamo dostojanstveno da žive i obe strane su stvarno tu pozvane da daju svoj doprinos. Kako sam ja videla sa srpske strane postoji želja za povratak kako da kažem na status 'quo antes' i utoliko želja da se kosovski Srbi vrate u institucije i to je naravno nešto za šta se mi zalažemo i mi polazimo od toga da bi to trebalo biti nešto što Vlada Kosova koliko može treba da podrži". 

Na pitanje da li to znači da podržava plan u sedam tačaka predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je nedavno predstavio javnosti, ona je rekla da su joj poznate te tačke plana.

"Ono što sam ja sad naglasila je za nas upravo taj poziv na povratak u institucije. Kosovski Srbi su bili tu prisutni preko devet godina i mi se zalažemo za to. Mislim da je za mnoge Srbe na Kosovu i za one koji privremeno ne žive više na severu Kosovu, jako bitno da se taj povratak u institucije stvarno desi", navela je ona.  

Nije želela da komentariše ostale tačke plana, te je rekla da treba da se radi na tome da se na severu Kosova "stvori situacija gde je za kosovske Srbe moguće da žive, da žive dostojanstven život i sve što je potrebno za to, treba učiniti što pre mogućim".

Govoreći o pritisku Nemačke na kosovskog premijera Aljbina Kurtija kada je odblokiran uvoz srpske robe, ambasadorka je rekla da je to učinjeno ne samo zbog zajedničkog regionalnog tržišta, već zbog dalje normalizacije odnosa.

"To nam je jako bilo važno, zalagali smo se za to ne samo zbog zajedničkog regionalnog tržišta, već i u smislu dalje normalizacije odnosa da dođemo do deblokade sporazuma CEFTE koje uključuje i uvoz robe srpskog porekla, da se ta blokada ne samo na nedelju dana ukine, nego trajno. I nama je to bio cilj, 15 meseci nam je trebalo da bismo to dogovorili i to nije išlo tako da je gospodin Saracin, naš izaslanik, otišao na kafu, kratku posetu u Beograd i Prištine pa to rešio, nego to je nešto za šta je bilo potrebno mnogo vremena i saradnje sa mnogim drugim partnerima  i uspeli smo u tome. Dakle, Nemačka jeste prednjačila u tom procesu, ali ako vi kažete Nemačka je sama to postigla, to ne bi bilo tačno. I kao što inače važi, mi ne činimo ništa tu sami, nismo mi neki tu neki faktor koji može samostalno da ostvaruje dogovore.  Mi to možemo isključivo sa našim partnerima zajedno i naravno na kraju i zavisi od toga da naši partneri u regionu,  pogotovo u Beogradu i Prištini, stvarno budu uključeni u to i posvećeni", navela je ona.

Takođe, kako je dodala, treba znati kakvi su interesi, "kako je moguće da to do sad nismo mogli da rešimo". 

"Ali eto sad smo stvarno u toj oblasti uspeli i nadam se da će se i problem zastoja kamiona na granici rešiti. Mi smo tu izvršili pritisak, ali nadamo se da će u drugim slučajima biti stvarno moguće naći rešenje kroz dijalog pod vođstvom Evropske unije koji će voditi bez pritiska, kroz konsenzus u odlukama. Znači da ostvarujemo dogovore, ali ne pod pritiskom, jer uvek kad je neka odluka pod pritiskom uvek ostaje neka sumnja da li  je stvarno ta odluka održiva. Dakle, nama je važno da mi tu stvaramo drugačiju kulturu dijaloga kojom ćemo doći do normalizacije odnosa", rekla je amabasadorka Nemačke.  

Proširenje Evropske unije

Govoreći o proširenju Evropske unije, ambasadorka Nemačke rekla je da svaka zemlja ima svoj put.

"Kao prvo, proces proširenja unije je vrlo individualan. Znači svaka zemlja ima svoj put i od svake zemlje zavisi kojim tempom, kojom brzinom napreduje na tom putu. Dakle, ne bih se ja sada ograničila na neki datum XY,  a još uz to i nadala da će sve proteći mnogo brže. Ja mislim da je Srbija odlično pozicionirana da bude među prvima sa Zapadnog Balkana koje će biti članice Evropske unije. Ali stvarno to zavisi od svake posebne države, od učinka svake države. Dakle, ne kažemo mi, svi zajedno ćete biti primljeni, nego svaka zemlja ima svoj put", rekla je Konrad.  

Na pitanje kakav je put Srbije, ona odgovara da je "u mnogim oblastima stvarno načinila odličan napredak".

"Ima i oblasti i to je već poznato gde mi očekujemo više, baš kad se radi o vladavini prava,  demokratiji, medijima, u tim oblastima ima još dosta posla, ali s druge strane ja sam već dve godine tu i stvarno sam uverena da Srbija ima potencijal da zaista brzo napreduje na tom putu i u svim tim oblastima i da bude među prvima ako ne i prva zemlja koja prelazi taj put i postaje članica Evropske unije. Znači u našem je interesu da svaka zemlja Zapadnog Balkana što je brže moguće postane članica Evropske unije, za to postoji i podrška u narodu. Mi svi zajedno radimo na tome i jako je važno da što pre postignemo taj cilj. I Vlada Republike Srbije sama je izjavila, novi premijer Vučević čim je preuzeo mandat, da je članstvo u Evropskoj uniji vaš prioritet. Dakle, zato smo mi mišljenja da su stvarno sve predispozicije tu i da se mogu ispuniti uslovi  i u oblastima gde napredak tek treba postići.  

Šta je o litijumu i opoziciji rekla amabasadorka Nemačke u Srbiji pogledajte u videu iznad teksta.