"Sada imamo dve istine": Javna rasprava o projektu "Jadar" gde bi stručjaci ukrstili stavove išla bi u korist svima

Narodna skupština bi trebalo polovinom jula da započne sa sednicama i redovnim dnevnim redom. Međutim, opozicija bi zbog pitanja rudarenja litijuma u skupštinske klupe želela da sedne ranije. Dok traje polemika u javnosti predstavnika vlasti i opozicije po tom pitanju, analitičari ukazuju da bi o projektu "Jadar" trebalo organizovati javnu raspravu na kojoj bi stručnjaci sučelili svoje stavove i argumente, i da bi posle toga eventualni referendum imao smisla.

Kompanija "RioTinto" objavila je nacrte studija o proceni uticaja na životnu sredinu. Pokretanje projekta sa mrtve tačke očekuje i predsednik Srbije u izjavi za strane medije. Predstavnici vlasti navode da se sada otvara mogućnost za javnu raspravu o projektu.

"Da vidimo da li je to nešto ozbiljno ili nije ozbiljno, da vidimo da li to može da se radi po najvišim standardima koje poznaje svet ili ne može? Da li to znači da će kopanje dovesti do određenih problema ili ne? Dakle, mi imamo podeljenu struku - neki kažu onako, neki ovako. Hajde da saslušamo pa da vidimo", rekao je Milenko Jovanov iz SNS-a. 

Poslanici opozicije bi o tome da govore u skupštini. Tako je Marinika Tepić putem mreže X, predsednicu skupštine pozvala da sazove sednicu o litijumu. To predviđa i narodna inicijativa o zabrani rudarenja litijuma koju je potpisalo 38.000 građana, kojoj se pre više od dve godine gubi trag.

"Predsednica je rekla da apsolutno nema nikakav problem da se i tome raspravlja, ali moramo prvo da utvrdimo šta se sa tim desilo. U tom vakuumu između dva saziva se nešto desilo i toga prosto nema - od jednih otišlo, ka jednom ministarstvu, u tom ministarstvu kažu da je otišlo ka drugom...Da vidimo da li postoji osnov i da li će se o tome razgovarati ili ne u zavisnosti od toga da li možemo da ispunimo te formalne uslove", istakao je Jovanov.

Dinko Knežević

Savo Manojlović iz Pokreta Kreni Promeni kaže da se narodna inicijativa nalazi u Republičkoj izbornoj komisiji.

"To je nešto što smo već objavili u maju prošle godine i to ukazuje na situaciju da je vama RIK, koji bi trebalo da brine o potpisima građana, da broji glasove, jednostavno neko ko je učestvovao u držanom udaru i u prikrivanju. Nije to krađa narodne inicijative, to vam je kao da kozi dajete da čuva kupus", rekao je Manojlović.

Ističe da po zakonu, posle podnete inicijative, počinje da teče rok od šest meseci da se o njoj raspravlja. Po njemu, vlast je sve rokove probila kako bi se građani doveli u stanje apatije - da ne žele da se bune.

"Ljudi koji se bave društvenim fenomenima, treba da znaju nekoliko stvari, a to je da energija ne nestaje. Ona u nekom momentu može da se raspe, ali društveni problemi koji se ne rešavaju u institucijama, rešavaju se na ulicama. Ovo nije pretnja nego je neka vrsta društvene zakonomernosti", rekao je Manojlović. 

Sa njim se slažu i u Zeleno levom frontu, sa svojom parolom "jednom nogom na ulici, drugom u institucijama". Dodaju da su zbog skrivanja Narodne inicijative od poslanika podneli krivične prijave o protiv dva bivša predsednika skupštine, Ivice Dačića i Vladimira Orlića, a da će u svojoj borbi protiv iskopavanja litijuma tražiti i međunarodnu podršku.

Kako bi trebalo da izgleda javna rasprava?

Zamenik direktora "Nove ekonomije" Aleksandar Milošević ne smatra da je sada došlo do obrta po pitanju rudarenja litijuma u Srbiji, već kaže da je od starta delovalo da je određena jedna pauza zbog protesta koji su tada bili aktuelni.

"Bio je potreban dobar izborni rezultat. Sad su izbori prošli i mi imamo brzo vraćanje toga na redovan kolosek. Nekako se sve vreme i očekivalo da će taj projekat biti nastavljen. Vlast je sve ove godine govorila kako je pogrešila kad je zaustavila taj projekat. 'Rio Tinto' se nikad nije odmakao , nastavljao je da radi svojim tempom koliko god je mogao. Bilo je samo pitanje trenutka, i evo sad je došao taj trenutak", rekao je Milošević za Euronews Srbija. 

Kaže da će i vlast i opozicija pokušati da iskoriste javnu raspravu u političkom smislu, međutim, napominje da bi ta rasprava išla u korist svima ukoliko bi izgledala onako kako bi to trebalo u parlamentu da izgleda.

"Išla bi u korist javnosti, imali bismo jedan forum gde ćemo zapravo čuti neke argumente, a ne samo međusobno pljuvanje i jedne i druge strane. Bilo bi dobro da ta javna rasprava obuhvati i ljude koji su pravili tu studiju, ali i glavne kritičare. Dakle, da čujemo stručnjake, da se obrate parlamentu i da daju neke odgovore. Ne samo da jedni poslanici hvale, a drugi da kude. Ono što nama treba jeste da čujemo stručnjake i jedne i druge strane i da oni mogu da sučele svoje stavove u jednom forumu gde to može da se radi civilizovano, ali i detaljno. Parlament bi njima mogao da pruži jednu takvu platformu da bismo zapravo čuli šta je tu istina. Jer mi sad imamo dve istine. Imamo jedne koji kažu da je to projekat koji može da se izvede bezbedno, i druge koji kažu da će to biti ekološka katastrofa", navodi Aleksandar Milošević. 

Na pitanje o tome da li je potreban referendum, kaže da je to nešto što je uvek prihvatljivo, jer narod na kraju može da odluči o bilo čemu. Ipak ističe da je pre referenduma potrebno da imamo pravilno informisan narod.

profimedia

"Dakle, morali bismo da imamo javnu raspravu o kojoj smo govorili. Da to ne bude jedan dan, nego da imamo civilizovanu, detaljnu i dugu raspravu, sučeljavanje svih argumenata i strana, pa posle toga da imamo jedan referendum. I opet bismo morali da imamo mogućnost da sve strane budu jednako medijski predstavljene. E onda bismo mogli da kažemo - imamo referendum, pa neka se glasa. Imate Švajcarsku koja svakih šest meseci ima neki referendum", reka je. 

"Narod se dominantno vodi emocijama"

Na pitanje koliko su građani zainteresovani za takvu javnu raspravu, Milošević kaže da misli da nisu, ali da to ne znači da im to ne treba pružiti.

"Mislim da se narod dominantno vodi emocijama. Onome što čuje od strane kojoj veruje, tome narod i veruje, ili onome što su nečiji opšti stavovi. Retko ko će detaljno da isprati tu argumentaciju - da li je sumporna kiselina dobra ili loša i da li može da se izlije, da li je jalovina tečna, koliko godina to mora da stoji, kolike poplave mogu ili ne mogu to da ugroze... Ali to nije specifikum Srbije, to je u celom svetu tako", rekao je Milošević. 

Dodaje i da se daleko važnije odluke donose na isti način, i da su na izborima građani jednako plitko ili duboko za nešto zainteresovani.

"Ono što treba da uradimo, što je vlast dužna da uradi, to je da narodu pruži informacije. Da li će narod te informacije duboko ili plitko da obrađuje, to je na ljudima. Ne mislim da je nužno da imamo referendum, ali ako je o tome da li sam protiv ili za, uvek sam za referendum", naveo je zamenik direktora "Nove ekonomije".