Da li je bilo pregovora o povlačenju Srba iz Banjske? Parlamentarna skupština NATO kaže da jeste, KFOR negira
Komentari27/05/2024
-14:31
Kosovo je danas postalo 10. pridruženi član Parlamentarne skupštine NATO na sastanku tog tela u Sofiji u Bugarskoj. Naime, Parlamentarna skupština NATO je danas pozitivno glasala o unapređenju statusa Kosova od posmatrača do pridruženog člana te organizacije. Samo jedna zemlja i to Mađarska je bila protiv.
Prolećno zasedanje ovog tela počelo je 24. maja, a u subotu je predstavljen i izveštaj tog tela u kojem je bilo reči i o "slučaju Banjska". U izveštaju, koji je identičan kao i izveštaj Međunarodne krizne grupe o Banjskoj, navedeno je da je KFOR učestvovao navodnim pregovorima o povlačenju grupe srpskih boraca nakon događaja u selu Banjska prošle godine, a što su iz KFOR demantovali.
"To nije tačno. KFOR ni u jednom trenutku nije bio uključen u navodne pregovore", ističe se u saopštenju KFOR-a.
Na taj način je Banjska je opet došla u fokus međunarodne javnosti.
Podsetimo, 24. septembra 2023. godine, došlo je do oružanog sukoba u blizini Manastira Banjska između naoružane grupe Srba koje je predvodio Milan Radojčić i pripadnika kosovske policije. Tom prilikom bilo je i žrtava. Nastradao je jedan pripadnik kosovske policije, a potom su ubijena i trojica člana ove naoružane grupe.
Bilo je i više ranjenih. Usledili su napeti dani u kojima se u jednom trenutku oglasio i sam Milan Radojčić preko svog advokata Gorana Petonijevića, potvrđujući da je on organizovao tu oružanu grupu Srba. Preko advokata je poručio i da je došao i sam u selo Banjska, kako bi ohrabrio srpski narod u pružanju otpora teroru Aljbina Kurtija i dodajući jedno od ključnih tvrdnji da u sve ovo nije bio umešan Beograd i da iz Beograda nije imao nikakvu pomoć.
A onda je početkom aprila takozvana Međunarodna krizna grupa objavila izveštaj pod naslovom "Severno Kosovo, potvrđivanje suvereniteta u sred podeljenih lojalnosti". Izveštaj koji se u suštini bavi odnosom između Beograda i Prištine sa posebnim akcentom na Sever Kosova i u njemu je izneta i ta tvrdnja koja je ostala prilično neprimećena sve do ovog petka, kada je na parlamentarnoj skupštini NATO izvestilac, poslanik Mark Lankaster iz Velike Britanije u okviru svog izveštaja o Zapadnom Balkanu preneo tvrdnju Međunarodne krizne grupe da je KFOR tih dramatičnih dana, odnosno 24. septembra, pregovarao o povlačenju ostatka grupe u okolne šume, posle čega su oni i nestali.
U tom izveštaju se tvrdi da se tada više stotina boraca krilo u šumama iznad manastira Banjska. To su sve navodi koje bez ikakve ograde prenosi ovaj poslanik, predstavnik Britanije u parlamentarnoj skupštini NATO.
Ovo sve nije ostalo neprimećeno te su mnogi reagovali. Prvi se oglasio KFOR koji je naveo da te tvrdnje nisu tačne. Inače su se oni oglasili samo povodom navoda Međunarodne krizne grupe, ali ne i na identične tvrdnje iz izveštaja parlamentarne skupštine NATO.
Navodi se da ni u jednom trenutku KFOR nije bio uključen u navodne pregovore i oni podsećaju da nakon što je izbio oruženi incident i nakon što je KFOR pozvan da pojača svoje prisustvo, da su oni koordinirali svoje aktivnosti i sa kosovskom policijom i sa Euleksom kako bi se ponovo uspostavio red.
Sličnu tvrdnju, odnosno demanti, izneo je i predstavnik Srbije u toj parlamentarnoj skupštini NATO, Goran Rakić, koji je rekao da izveštaj netačno prikazuje činjenice i da je namera ovakvih navoda, kako je dodao, da se dodatno moralno unizi srpski narod na severu Kosova i Metohije.
O ovome se komentarisalo i na društvenim mrežama. Inače, nekadašnji predstavnik Srbije u ovoj organizaciji bliskoj NATO, bivši poslanik Srpske napredne stranke, Dragan Šormaz, naveo je na mreži Iks da je logično da KFOR demantuje svoje učešće u pregovorima, jer to nije njihov mandat. Inače, on tvrdi da je ove navode već sam lično iznosio u tom trenutku kada se ovaj incident dogodio 24. septembra.
Šta parlamentarna skupština NATO?
Iako zvuči kao jedan zvanični organ NATO, ipak ona je formalno nezavisna od NATO. Skupština nema nikakvu kontrolnu ulogu nad Alijansom, već kako se to navodi u opisu na internet stranici parlamentarne skupštine NATO, ona pruža dodatnu platformu za parlamente da utiču na donošenje odluka koje se tiču tema relevantnih za NATO.
Parlamentarna skupština NATO je transatlanska interparlamentarna organizacija koja okuplja nacionalne parlamente 32 zemlje članice NATO-a, ima 281 delegata, a pored delegacija zemalja NATO-a, u njenim aktivnostima učestvuju i delegacije zemalja pridruženih članova. Delegacije pridruženih članova mogu da učestvuju u skoro svim aktivnostima odbora i plenarnim sednicama, mogu da iznose rezolucije i amandmane, ali nemaju pravo da glasaju o izveštajima i rezolucijama.
Delegacija Skupštine Srbije koja je učestvovala na prolećnom zasedanju PS NATO pozvala je u brojnim bilateralnim sastancima da Prištini ne bude dodeljen status pridruženog člana, a predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić je u pismu šefovima svih delegacija članica i pridruženih članica u PS NATO ukazala da bi dodeljivanje statusa pridruženog člana skupštini Kosova neupitno predstavljalo nagradu za Prištinu koja kontinuirano vrši nasilje i sistemsku diskriminaciju nad Srbima na KiM, kao i za opstruisanje Briselskog dijaloga.
Trenutno ima devet pridruženih članova među kojima su i Srbija i Bosna i Hercegovina.
Više o tome kako je Kosovo dobilo status pridruženog člana Parlamenetarne skupštine NATO i šta je saopšteno iz srpske delegacije, pročitajte OVDE.
Komentari (0)