Igre 
"Igrokaz za unutrašnju upotrebu": Priština piše svoj nacrt statuta ZSO, iz Brisela kažu da je predlog "nepoznat"
Komentari17/05/2024
-22:05
Francuska, Nemačka i Italija, tri vodeće države članice Evropske unije, uputile su pismo kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju u kom navode da Priština nije ispunila uslove međunarodne zajednice za članstvo u Savetu Evrope, pošto "nije napravljen nijedan korak ka formiranju Zajednice srpskih opština" i pozvale Prištinu da razmotri slanje nacrta statuta ZSO kosovskom ustavnom sudu. Do toga je došlo ubrzo nakon što je kosovska ministarka spoljnih poslova Donika Gervala Švarc saopštila da je pismom obavestila Savet Evrope da će Priština do kraja maja uputiti kosovskom ustavnom sudu predlog statuta ZSO, na šta je Beograd burno reagovao, a portparol Evropske komisije Peter Stano izjavio da sadržaj statuta koji je Priština najavila nije poznat i da se o njemu nije razgovaralo sa Beogradom i Briselom.
Iako se, dakle, činilo do pre samo nekoliko nedelja da je prijem Kosova u Svet Evrope gotovo završena stvar, Priština će morati da sačeka, pošto se sve više nižu pozivi da ispuni ono na šta se obavezala pre 11 godina, a to je formiranje Zajednice srpskih opština. Između ostalih, regovala je i nemačka ministarka inostranih poslova Analena Berbok, koja je uoči početka sastanka Komiteta ministara Saveta Evrope u Strazburu pozvala da se što pre stvore svi uslovi "kako bi se dobila neophodna većina da Kosovo bude primljeno u Savet Evrope".
Inače, pismo koje su uputile Francuska, Nemačka i Italija bio je zapravo odgovor na ono koje je Kurti ranije poslao, a u kojem je naveo svoje predloge za uspostavljanje ZSO. Tri države članice reagovale su rekavši da nacrt statuta koji je predstavnio specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak solidan model.
"To je solidan model, pažljivo izrađen uz pomoć evropskih pravnika i eksperata, zasnovan na postojećoj najboljoj praksi. Razmotrite sve svoje crvene linije, uključujući ustavni sud i pravni okvir. Još jednom da naglasimo, mi ne želimo nefunkcionalno Kosovo. ZSO se ni po čemu ne može porediti sa Republikom Srpskom", navedeno je u pismu Italije, Francuske i Nemačke.
Gervala Švarc je, podsetimo, u četvrtak rekla da je pismom obavestila SE da Priština priprema nacrt statuta za uspostavljanje "mehanizma za samoupravu, koordinaciju i saradnju opština sa srpskom većinom na Kosovu".
"Takav dokument bi služio cilju vlade da integriše nevećinske zajednice i sprovede zakone u svim našim opštinama. To bi obezbedilo puno poštovanje ustava, ali i sprečilo nedozvoljeno strano mešanje. Naša posvećenost na koju smo se obavezali je ozbiljna i iskrena posvećenost i to je potvrda ponude premijera Kurtija od 18. marta 2023. u Ohridu i 2. maja 2023. godine u Briselu. Nacrt dokumenta kosovske vlade bio bi u skladu sa ustavom, uključujući i relevantnu presudu Ustavnog suda, pismo Federike Mogerini, što je i evropski stav, kao i zajednički tekst Šoleja i Eskobara. Ovo je do sada dva puta odbijeno, pa se nadamo da će ovoga puta biti prihvaćeno, ali to zavisi od država članica Saveta Evrope, ne zavisi od nas", rekla je ona.
Na ovu najavu reagovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, rekavši da je u pitanju "još jedan trik Aljbina Kurtija i njegovih pomagača i lobista".
Povezane vesti
"Reč je o još jednom triku koji zajednički sprovode Aljbin Kurti i njegovi pomagači uključujući i Geralda Knausa i sve druge njihove lobiste. Oni sami kažu da će oni dostaviti svoj tekst do kraja maja. A ko ste vi da dostavljate svoj tekst? U Briselskom sporazumu je sasvim jasno da to treba da radi menadžment Srbije ili ako se mi saglasimo, kao što smo se kontekstualno, konceptualno i u načelu, saglasili da to bude tekst koji je predala EU - kakve veze oni imaju sa tim i šta imaju da dostavljaju bilo šta", poručio je Vučić.
Formiranje ZSO je, inače, obaveza Prištine po Briselskom sporazumu, ali Priština već 11 godina odbija da je sprovede. Parlamentarna skupština SE je 16. aprila usvojila preporuku da Priština postane član Saveta Evrope, a konačnu odluku donosi Komitet ministara. Pitanje članstva Kosova, uprkos očekivanjima Prištine, nije se međutim našlo na dnevnomr edu Komiteta ministara, koji je zasedao juče i danas.
Prijem Prištine u Savet Evrope preporučila je sredinom prošlog meseca izvestilac za prijem Kosova, grčka poslanica Dora Bakojani, iako je ispunjen samo jedan od tri uslova koja je prvobitno zahtevala, a to je povratak zemljišta manastiru Visoki Dečani i to osam godina nakon što je ustavni sud u Prištini presudio da zemljište mora biti upisano u katastar kao imovina manastira.
Mijačić: Ohrabruje reakcija evropskih zvaničnika
Komenatišući za Euronews Srbija to što se pitanje članstva Kosova u Savetu Evrope ipak nije našlo na dnevnom redu, kao i činjenicu da su sve glasniji zahtevi da Priština formira ZSO pre članstva u međunarodnoj organizaciji, direktor Instituta za teritorijano-ekonomski razvoj i koordinator Nacionalnog koventa za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić kaže da zaista ohrabruje reakcija najviših zvaničnika Francuske, Italije i Nemačke.
"Umesto tog konačnog koraka za formiranje ZSO, kosovske vlasti su uputile jedno pismo koje, u suštini, ne znači puno. U tom pismu oni kažu da će krenuti sa izradom statuta ZSO, sopstvenog statuta na osnovu predloga koje uradila raniјe Fridrih Ebert fondacija. To zaista nije prihvatljivo evropskim partnerima, s obzirom na to da je Kosovo imalo već 10-11 godina da napravi svoju formu statuta, da predloži Evropskoj uniji. S obzirom na to da se to nije desilo, predlog statuta je urađen od strane tima Miroslava Lajčaka, koji su usmeno prihvatili i delegacije iz Prištine, i delegacije u Beogradu i ostala je samo operacionalizacija, tj. implementacija tog statuta", rekao je on.
Mijačić ističe i da je ovo "igrokaz za unutrašnju upotrebu", kako bi se Kurti u ovom procesu formiranja ZSO predstavio kao "konstruktivan" i kao neko ko odgovara na zahteve međunarodne zajednice.
"Nije jednostrana akcija donošenja statuta, statut mora da bude koordiniran među različitim akterima, to nije slučaj sa ovim predlogom koji nudi Kurti, i otuda on zaista ne može biti prihvaćan u nijednom smislu", rekao je Mijačić.
Povezane vesti
On kaže i da je interesantno da smo prvi put mogli da vidimo i da postoji problem u komunikaciji između kosovske vlade i predsednice Vjose Osmani, jer je Osmani saopštila da nije konsultovana o sadržaju pisma upućenom Savetu Evrope.
"Negde zaista je iznenadila jučerašnja reakcija Osmani, imajući u vidu da je reakcija došla više puta sa različitih nivoa, sa nivoa njenih različitih savetnika, svakako da postoji neki problem u komunikaciji. U narednim danima videćemo da li je to neki suštinski problem ili je samo jednostran akt, nešto što se desilo samo ovog puta, ali svakako govori o tome da je ovo pismo koje je sastavila kosovska vlada uputila zvaničnicima u Savetu Evrope. Ono prosto je došlo na brzinu, na jedan neadekvatan način i nije iskoordinirano čak ni u okviru kosovskih institucija", rekao je on.
Na pitanje zašto Priština ignoriše Lajčakov model statuta koji je u EU okarakterisan kao solidan, Mijačić kaže da se Kurti uvek ponaša kao "trgovac" i da uvek ima neki kontrapredlog.
Povezane vesti
"To se dešavalo i ranije, recimo kada je EU nudila plan od tri tačke, on je nudio plan od pet tačaka. Kada je EU nudila plan o sekvenciji, tj. mapi puta o implementaciji sporazuma o putu ka normalizaciji, Kurti je ponudio svoj plan o tome. Ranije, recimo i kada je počela uopšte pregovore o dialogu sa Kurtijem kao premijerom, on je još na prvi sastanak doneo svoj plan koji uopšte nije se odnosio na ono što su tri strane već dogovorile kao format pregovora. Tako da Kurti uvek nudi neka svoja rešenja, on uvek nudi nešto što pre svega zadovoljava domaću javnost, nešto što nema upotrebnu vrednost niti u procesu dijaloga, niti u komunikaciji sa međunarodnim faktorom. Negde to je njegov stil vladavine, ali zaista se pokazalo da to ne donosi nikakve rezultate. I ovo pismo sada nije donelo nikakve rezultate", rekao je on.
Naglašava da je evropski predlog statuta jedan jedini i da ne veruje da će on više da se menja, čak se o njemu više i ne pregovara.
"On je negde definisan u januaru mesecu, od tada nije bilo nikakvih pregovora u vezi sa statutom, ostalo je samo da ga prihvati pre svega kosovska vlada, da ga uputi Ustavnom sudu na razmatranje, kako bi se eventualno neke odredbe doradile i da se implementira, a to je i uslov Kosovu za međunarodnu afirmaciju, učlanjenje u međunarodnim organizacijama kao što je Savet Evrope i druge", rekao je on.
Kako je rekao Mijačić, govoreći o tome kakve bi potreze Beograd trebalo da preduzme, da Srbija mora da vodi jednu proaktivniju politiku.
"Kada je u pitanju ZSO, nema tu više mnogo što da može da se uradi, može malo više da se informiše domaća javnost o čemu se radi u okviru te asocijacije, može da radi malo više sa međunarodnim partnerima, ali samo usvajanje statuta je stvar vlade Kosova. Ali ima puno toga da može da se uradi i kada su u pitanju dinari, kada su u pitanju neke druge stvari koje su vezane i bitne za građane tako da zaista očekujemo i mnogo snažniju ulogu vlade Srbije u ovom procesu", naglasio je Mijačić.
Komentari (0)