Saradnja Srbije i Interpola vrlo plodotvorna: Borba protiv kriminala bez granica dala odlične rezultate

Srbija je član Interpola kao međunarodne policijske organizacije od 24. septembra 2001. godine, a dosadašnja saradnja naše države i organizacije je bila vrlo plodotvorna i to na pronalasku traženih lica i rasvetljavanju događaja povezanih sa kriminalnim radnjama, ali i nestancima ljudi, te drugim problemima iz nadležnosti policije.

O daljoj saradnji sa Interpolom i dosadašnjim rezultatima govorili su ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i Dejan Radenković, bivši pomoćnik načelnika Uprave kriminalističke policije (UKP) MUP-a Srbije.

Dačić: Saradnja sa interpolom neophodna u borbi protiv kriminala

"Gotovo 120 hiljada poruka u kojima se govori o nestalim licima koje su na potrazi i aktualnim akcijama koje se protiv njih vode dnevno se razmeni između Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i Interpola. Da bi se vodila uspešna borba protiv kriminala, neophodna je efikasna i kvalitetna saradnja sa Međunarodnom policijskom organizacijom", rekao je Dačić.

O kvalitetu i obimu saradnje najbolje svedoče brojevi koje je predstavio ministar Dačić.

"Raspisano je, ja mislim, 300 poternica koje smo mi inicirali. Uhapšeno je više stotina ljudi u inostranstvu po našim poternicama, a takođe je uhapšeno i više od 100 ljudi koji su ovde u našoj zemlji po poternicama preko Interpola. Ali šta je ovde bitno? Vi znate da nema uspešne borbe protiv kriminala bez međunarodne saradnje. I danas kriminalci sarađuju mnogo jednostavnije i brže nego što sarađuju države. Zato je potrebno da ta međunarodna saradnja bude što efikasnija, kvalitetnija i da ona urodi uspešnom borbom protiv kriminala", istakao je Dačić.

Radenković: Kriminal nema granice, zato su i nastali Interpol, Europol i Eurojust

Komentarišući izjavu ministra Dačića, Radenković je istakao da smo svedoci čestih policijskih akcija i hapšenja kriminalaca, što je rezultat međunarodne policijske saradnje.

"Kao što je rekao ministar Dačić u svojoj izjavi, znači svedoci smo vrlo čestih policijskih akcija i hapšenja kriminalaca, ne samo u našoj nego i u drugim zemljama, što je upravo rezultat te međunarodne policijske saradnje i razmene podataka u vezi pojedinaca i organizovanih kriminalnih grupa. Jednostavno, kriminal nema granice, ne poznaje granice i upravo zbog toga je i prepoznata potreba za nastajanjem kako Interpola, tako i drugih međunarodnih policijskih organizacija poput Europol-a, Eurojust-a, koje isto daju veoma veliki doprinos u razotkrivanju i hapšenju ljudi koje se bave kriminalom", rekao je Radenković i dodao:

"Tako da, odgovor na vaše pitanje, kako je naša saradnja veoma dobra i veoma intenzivna, čuli smo i čak i broj koliko tih poruka se dnevno razmeni i možete zamisliti koliko je to na mesečnom ili na godišnjem nivou, ali sve u svemu, kakva god da je, najbitniji je rezultat takve saradnje, a rezultat je očigledan jer, kažem, svakodnevno vidimo te akcije koje su usmerene ka nekim organizovanim kriminalnim grupama i njihovim hapšenjima", kazao je Radenković.

Radenković ističe da odgovori na upite o specifičnim ličnostima stižu veoma brzo i da sve zavisi od prioriteta koji je naznačen.

"Odgovori stižu veoma brzo. Pazite, postoji zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći i on se, naravno, primenjuje. Određene poternice, da kažemo, ili objave idu preko Ministarstva pravde. Tu je potreban jedan izvestan vremenski period da prođe, ali to toliko brzo ide i kada je u pitanju prioritet koji se stavlja kao osnov, znači, vrlo brzo idu te razmene podataka. Na kraju krajeva MUP u svojoj organizaciji ima odeljenje koje se bavi međunarodnom policijskom saradnjom i oni intenzivno sarađuju sa međunarodnim policijskim organizacijama, gde, naravno, Interpol spada kao najveća organizacija", istakao je bivši pomoćnik načelnika Uprave kriminalističke policije (UKP) MUP-a Srbije.

Države članice Interpola imajuobavezu da poštuju Ustav interpola, a država članica je ukupno oko 190, ističe Radenković.

"Sve članice, ja mislim da ih ima oko 190 Interpola, su dužne da se pridržavaju obaveza svojih, koje su jasno definisane u Ustavu Interpola. Ne možemo da negiramo postojanje tog Ustava i svojih obaveza koje imamo. Takođe, svaka država ima svoj zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći i tu je jasno definisano koje su te obaveze. Znači, od izručenja određenih lica, od razmene podataka, od stavljanja nadzor nekih drugih pojedinaca ili organizovanih kriminalnih grupa koje se nalaze kod nas i, naravno, razmene podataka.

Delovanje Interpola se ne tiče isključivo potrage za kriminalcima i istraga u vezi sa kriminalom, a Radenković ističe da su u pitanju i saradnje u vezi sa nestalim licima.

"Nisu samo u pitanju kriminalci. Interpol je napravljen tako da kroz ovih osam obaveza pokriva mnogo što šta. Poput nestalih lica, zatim lica koje se pronađu mrtva, a ne mogu da se identifikuju ili tako dalje", kazao je Radenković u izjavi za Euronews Srbija.

Interpolove poternice se dele po bojama, od kojih je crvena najčešće pominjana u javnosti

Interpolovih poternica ukupno je sedam i svaka ima svoju boju. One omogućavaju zemljama da međusobno dele upozorenja i zahteve za informacijama koje se tiču kriminala i nestalih osoba.

Na crvenoj poternici Interpola nalaze se lica za kojima se traga radi hapšenja zbog služenja kazne ili krivičnog gonjenja. Trenutno ih je gotovo 6.800 i od toga je 20 državljana naše zemlje. Njih traže države članice na čiji zahtev se objavljaju informacije o potrazi, a koje samostalno mogu da odluče da li će nakon pronalaska tog lica njega uhapsiti ili ne.

Sledeća je žuta poternica Interpola i trenutno se na njoj nalazi oko 9.600 lica. Ukupno 6 državljana iz naše zemlje. Među njima je i dvogodišnja Danka Ilić za kojom se traga od 26. marta. Žutom Interpolovom poternicom traži se pomoć u lociranju nestalih osoba, često maloletnih ili u traženju podataka kao osobama koje ne mogu da se identifikuju i često se uz fotografiju daje i opis tog lica koja se traži, a ukoliko je u pitanju maloletnik stavljaju se i imena roditelja.

Za razliku od crvene i žute Interpolove poternice lica na plavoj poternici i svim drugim bojama nije moguće videti na njihovom sajtu.

Plava poternica služi za prikupljanje dodatnih informacija o identitetu, lokaciji ili aktivnostima lica koja su povezana sa krivičnom istragom.

Crnom poternicom traže se informacije o neidentifikovanim telima.

Zeleno obaveštenje predstavlja upozorenje o kriminalnim aktivnostima neke osobe gde se smatra da može predstavljati pretnju po javnu bezbednost.

Sledeća je narandžasta poternica koja predstavlja upozorenje na događaj, osobu, objekat ili proces koji može biti takođe ozbiljna, ali i neposredna pretnja po javnu bezbednost.

Na kraju ljubičasta Interpolova poternica koja se odnosi na traženje ili pružanje informacija o načinu rada, objektima, uređajima i metodama prikrivanja koje koriste inače kriminalci.

Pored svih ovih Interpolovih poternica postoji i specijalno obaveštenje Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koja se izdaje za entitete i pojedince koja su na meti Komiteta za sankcije Saveta bezbednosti.

Inače, samo prošle godine, 2023. gotovo 125.000 lica bilo je na Interpolovim poternicama.