Igre 
Zaoštravanje pred istek roka: Šta stoji iza Kurtijevog odbacivanja Vašingtonskog sporazuma u kosovskoj skupštini
Komentari10/08/2021
-07:01
Nakon nekoliko poteza koji su vidno ukazivali na nepoštovanje Vašingtonskog sporazuma, kosovski premijer Aljbin Kurti otišao je nedavno i korak dalje, kada je prištinska skupština odbacila nacrt rezolucije opozicionog Demokratskog saveza kojom se Kurtijeva vlada poziva da sprovede taj sporazum.
Ovaj potez i nije toliko neočekivan, budući da su Kurtijevi stavovi po pitanju dijaloga sa Beogradom sve vreme ekstremni i usko usmereni na zahtevanje priznanja, bez prostora za dogovor. Ali, najnoviji manevar nametnuo je pitanje da li se nešto promenilo u ulozi i poziciji Vašingtona, kao i šta će sve to značiti za budućnost dijaloga koji se vodi u Briselu?
Sagovornici Euronews Srbija iz Beograda i Prištine najnoviji manevar vide kao deo Kurtijeve strategije soliranja, ali ukazuju da mu na ruku ide i to što nova američka administracija predvođenja Džozefom Bajdenom nije u potpunosti odrerđena prema sudbini ovog dokumenta potpisanog u Beloj kući pre oko godinu dana pod okriljem bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa.
Posebno je značajno to što se sve ovo dešava uoči isteka perioda od godinu dana, tokom koga su se, odredbama Vašingtonskog sporazuma, dve strane obavezale na moratorijom u akcijama - Beograd da ne lobaira za povlačenje priznanja nezavnosnosti ili za nepriznavanje, a Priština da ne pokreće nove inicijative za učlanjenje u međunarodne organizacije i institucije.
Sva je prilika da su najnovija dešavanja zapravo najava nove agresivne kampanje, koja, složni su u oceni sagovornici Euronews Srbija, zasigurno neće biti podsticajna za dijalog koji se vodi pod okriljem evropskih posrednika i koji je, uostalom, u poslednje dve runde i pokazao da su "tačke razumevanja" dve strane sve udaljenije.
Ipak, krenimo redom.
Lobiranje na mala vrata
Kurti je, prilikom svog poslednjeg istupa u kosovskom parlamentu, optužio prethodnog premijera Avdulaha Hotija za potpisivanje Vašingtonskog sporazuma, navodeći da je počinio protivustavan čin upravo kada je obećao jednogodišnji moratorijum na apliciranje u međunarodnim organizacijama.
Povezane vesti
I zaista, Priština je u poslednjem periodu aktivno radila na lobiranju sa "svoje pitanje", suprotno vašingtonskom dogovoru.
Najpre je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan 20. jula rekao da Turska radi na novim priznanjima Kosova i najavio razgovor sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom o tom pitanju.
Tada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da "ukoliko bilo ko donese odluku o priznanju Kosova kao nezavisnog, istog trenutka krećemo u kampanju povlačenja priznanja".
EPA/ANNA MONEYMAKER
Nakon toga, predsednica Kosova Vjosa Osmani boravila je u Japanu, te je u susretu s premijerom ove države Jošihidom Sugom zatražila podršku za nova priznanja Kosova i članstva u međunarodnim organizacijama.
Posle "signala" Prištine o mogućem kršenju dogovora i početku kampanje za priznavanje Kosova, ponovo je stigao odgovor Beograda, da će se Srbija držati svoje obaveze.
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković naveo je da se Beograd svoje obaveze da se uzdrži od kampanje za 'otpriznavanja' nezavisnosti Kosova, drži i držaće je se, ali ako obaveze budu prekršene sa druge strane, "znamo šta nam je činiti".
Sagovornici Euronews Srbija u najnovijim dešavanjima vide kontiunitet Kurtijeve politike, koja, na koncu, ima veliki potencijal da vidno oteža dalje pregovore Beograda i Prištine.
Povezane vesti
"Potezi pred istek roka"
Dragiša Mijačić, koordinator radne grupe za poglavlje 35 EU konventa, koje se tiče pitanja Kosova, za Euronews Srbija navodi da Kurti iz Vašingtonskog sporazuma priznaje šta mu odgovara, a ono što mu ne odgovara ne priznaje. Ukazuje i na važnost pozicije koju trenutno zauzima Vašington.
"Uskoro ističe rok i verujem da je Kurti u tom kontekstu počao da priča o neustavnosti. Međutim, ni američka administracija nije još uvek jasna šta želi sa tim sporazumom i nije do kraja iskomunicirala šta se dešava sa odredbama", kaže Mijačić.
Euronews/Printscreen
Kako je rekao, Kurti generalno ima rigidne stavove kada su u pitanju odnosi sa Srbijom , ali i ostalim zemljama u regionu, te su i ove izjave na liniji te politike.
Povezane vesti
On je podsetio da postoji još sličnih odluka, odnosno protivljenja Prištine određenim dogovorima.
"Postoji problem i sa odlukom Ustavnog suda Kosova o vraćanju spornih 24 hektara manastiru Visoki Dečani. I prethodni i sadašnji predsednik SAD napisali su pismo kosovskim zvaničnicima da se ta zemlja vrati jer je to pitanje vladavine prava, a odgovor Kurtija i Osmani na to je da traže ukidanje mere zaštite manastira Visoki Dečani", objašnjava Mijačić.
Sličan primer je i sa pregovorima u Briselu, održanim u junu, kada su Metju Palmer i Miroslav Lajčak išli u Prištinu i pripremali sastanak, a onda je Kurti došao sa nekim potpuno novim inicijativama koje nisu uopšte prethodno bili dogovarani, dodao je naš sagovornik.
"Nemoguć nastavak dijaloga"
Fatmir Šeholi sa Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa u Prištini navodi da Kurtijev stav nije novina, ali da je kosovski premijer ovoga puta istakao da iz tog sporazuma vredi samo tačka po kojoj je Izrael priznao nezavisnost kosova. Kako je rekao, s obzirom na to da važenje sporazuma uskoro ističe, realno je očekivati da će Kosovo krenuti u "kampanju" traženja priznanja nezavisnosti.
Prinstcreen YouTube/Kosovo Online
"Kosovo će svim snagama pokušati da nađe nove zemlje koje će priznati nezavisnost Kosova, a i Srbija će pokušati da lobira da neke zemlje povuku priznanje, kao što je i najavila", kaže Fatmir Šeholi za Euronews Srbija.
Šeholi ističe da je u ovakvim okolnostima nemoguć nastavak dijaloga Beograda i Prištine.
"Dijalog između Kosova i Srbije je apsolutno u ovakvim okolnostima nebitan i samo se troši vreme. Trebalo bi staviti moratorijum na pregovore jer definitivno neće biti nikakvog pomaka ni u jednom aspektu sa ovakvim razgovorima koji nemaju kraja", smatra Šeholi.
Uloga SAD i izostanak reakcije
Iako se Sjedinjene Američke Države nisu zvanično oglasile povodom ovakvog Kurtijevog stava, prema mišljenju naših sagovornika, ni to ne bi značajno promenilo stvari. Mnogo se, međutim, može pročitati iz nedostatka reakcije.
Šeholi smatra da Kurti neće menjati stav ni pod kakvim pritiskom. Ukazuje posebno na problem Gazivoda.
"Bez obzira na bilo kakvu vrstu pritiska od strane SAD ili neke druge strane na vladu Kurtija, on je veoma kategoričan da, pogotovo zbog Gazivoda, jednostavno neće dozvoliti da se sporazum sprovodi ni na koji način", naodi Šeholi.
Dragiša Mijačić, s druge strane, podseća na izjavu Metju Palmera, koji je rekao da Kurti može da ide zajedno sa SAD kao partnerom u realizaciju svih aktivnosti koje su vezane sa dijalog sa Srbijom, ili može da ide sam svojim putem.
"Ovo je jedna od izjava u kojoj on pokušava da vodi svoju samostalnu politku. Amerika još nije reagovala, oni se malo i povlaće sa Kosova, prepuštaju sada više tu ulogu EU", kaže Mijačić za Euronews Srbija.
E-Stock/Dušan Milenković, EPA/VALDRIN XHEMAJ, Wilson Center, Pixbay
Kakva je zapravo pozicija Vašingtona, donekle se, međutim, može naslutiti iz izveštaja Vilson centra, kojim se Amerika jasno zalaže za nezavisnost Kosova, te se daju preporuke šta bi konkretno EU trebalo da uradi kako bi došlo do dogovora Beograda i Prištine, odnosno do priznanja nezavisnosti Kosova.
Između ostalog, izveštaju pod imenom "Konsolidovanje suvereniteta Kosova: Zašto je to važno i šta treba učiniti", naglašava se da su uslovi za dalji napredak i potvrđivanje suvereniteta Kosova stvorili formiranjem nove prištinske vlade na čelu sa Aljbinom Kurtijem.
Kako se pitanje Kosova ocenjuje se kao jedno od glavnih izvora napetosti na Zapadnom Balkanu, konkretne preporuke date su SAD, EU, Velikoj Britanji i NATO alijansi.
U dokumentu se, takođe, ocenjuje da treba tražiti od Beograda i Prištine da se ponašaju odgovorno i poštuju obaveze koje su preuzeli tokom dijaloga.
Navodi se da je važno uspostaviti jasan put za članstvo Kosova u NATO-u do 2027. godine i da misija NATO na Kosovu treba da ostane dok više ne bude razloga za njeno prisustvo.
Kako je ovaj centar povezan sa Federalnom vlaldom, izveštaji ovog centra stavljaju do znanja kakava su razmišljanja aktuelne američke administracije prema Srbiji i problemu Kosova, naveo je u ranijoj izjavi za Euronews Srbija profesor Slobodan Zečević.
Komentari (0)