Čekanje "povoljnog trenutka": Da li su eventualne pobede Trampa i desnice u Evropi šansa za Srbiju?

Teče već četvrti mesec "izborne" 2024. godine, i dok su neki izbori u Evropi i svetu završeni, očekuju nas oni najvažniji, junski izbori za Evropski parlament i novembarski izbori u Sjedinjenim Državama, na kojima američki građani biraju budućeg predsednika Sjedinjenih država.

Od ishoda izbora za Evropski parlament i američkih predsedničkih izbora zavisiće budući pravac svetske politike, a prostorno male zemlje poput Srbije traže svoje mesto u svetskom poretku koji bi mogao značajno da se promeni nakon juna, odnosno novembra.

Promene koje se pominju se odnose na predizborne ankete koje jasno pokazuju da se u Evropi dešava promena stava i usmerenja evropskih birača, koji ovoga puta prednost daju suverenističkim i konzervativnim snagama. To jasno govore predizborna istraživanja javnog mnjenja, a među njima i istraživanje Euronews-a.

Tanjug/AP

Povodom novembarskih američkih predsedničkih izbora, jasno je da će kandidati, bivši predsednik Donald Tramp i trenutni predsednik Džo Bajden, voditi bitku za glasove Amerikanaca do samog kraja.

Ipak, trenutno relevantne ankete pokazuju da je gledajući ukupno biračko telo Tramp u blagoj prednosti. Takođe, trendovi rasta idu u njegovu korist, s obzirom na to da iz nedelje u nedelju smanjuje razliku, ili prelazi u vođstvo među određenom populacijom, kao što je slučaj za mlađim biračima, među kojima je Bajden imao visoku prednost 2020. godine, a sada njihova podrška prelazi Trampu.

Bez obzira na rezultate budućih izbora u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama, Srbija se trenutno bori na nekoliko diplomatskih frontova, koji su sudbinski važni za našu zemlju i srpski narod, kako ocenjuju najviši zvaničnici naše zemlje.

Frontovi diplomatske borbe Srbije

Prijem Prištine u Savet Evrope je gotovo izvestan, s obzirom na poslednje glasanje u Parlamentarnoj Skupštini Saveta Evrope, kojim je dvotrećinskom većinom prihvaćen izveštaj izvestioca Dore Bakojani o napretku Prištine po pitanjima koja su bila uslov za prijem u članstvo u Savetu Evrope.

Od tri predložena uslova za prijem, Priština je ispunila samo onaj koji se tiče vraćanja imovine manastira Dečani, dok je zanemarena činjenica da Priština nije postigla nikakav napredak povodom sprečavanja nelegalne eksproprijacije zemljišta Srba i uspostave Zajednice srpskih opština, koja je uslov svih uslova iz ugla srpske strane.

Takođe, pritisci na Srbe koji su ostali na Kosovu i Metohiji ne prestaju, s obzirom na skoro svakodnevna hapšenje Srba, koji su optuženi za navodne ratne zločine i "podrivanje ustavnog poretka", što Kancelarija za Kosovo i Metohiju vidi kao način zastrašivanja i provokacija sa ciljem da Srbi napuste Kosovo i Metohiju.

Drugi diplomatski front na kojem se bori Srbija u ovom trenutku je pokušaj zaštite Republike Srpske, s obzirom na stav najviših zvaničnika Srpske da je Srpska pod udarom onih koji žele da je ukinu, a s obzirom na izmene Dejtonskog mirovnog sporazuma, koje, prema stavu zvaničnika Srpske, vode ka neutralizaciji RS kao sastavnog činioca Bosne i Hercegovine.

Council of Europe/Alban Hefti

Uloga Srbije u procesu zaštite Dejtonskog mirovnog sporazuma je dvojaka. S jedne strane postoji ustavna i moralna obaveza institucija države Srbije da štite Srbe i njihove interese u Srpskoj, odnosno Bosni i Hercegovini, ali i u regionu. S druge strane Srbija je potpisnik i garant Dejtonskog mirovnog sporazuma koji je osnov funkcionisanja Bosne i Hercegovine kao države sastavljene od dva entiteta i tri konstitutivna naroda, čiji su ključni činilac Srbi i Srpska.

Na kraju, nukleus pritisaka na Srbiju, ali i srpski narod u celini, najviši zvaničnici naše zemlje vide u predloženoj Rezoluciji o genocidu u Srebrenici, koja je prepoznata kao pokušaj da se ceo srpski narod proglasi genocidnim, kako je to primetio ministar Ivica Dačić.

Takva rezolucija po rečima Dačića ne doprinosi pomirenju, a predsednik Aleksandar Vučić je takođe istakao i da najveće svetske sile lobiraju za prihvatanje rezolucije, ali da Srbija neće da se preda bez borbe.

"Suprostavićemo se snažnije nego što misle", istakao je Vučić, prenosi Euronews.

S druge strane predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je više puta isticao da će u slučaju donošenja Rezolucije o Srebrenici odgovor Srpske biti takav da će Srpska pokrenuti proces osamostaljenja. Za predsednika Dodika samostalnost Srpske predstavlja jedini način za očuvanje srpskog naroda na prostoru Srpske ukoliko ne opstane dejtonska, ustavna i samostalna BiH, nezavisna od uticaja stranaca, kako je to formulisao Dodik.

Vučić: Čekaćemo povoljniji trenutak za političku akciju

Referišući se na konstantna upozorenja regionalnih lidera koji osećaju strah od Srbije, predsednik Vučić je nedavno jasno i nedvosmisleno izneo stav zvaničnog Beograda o mogućim promenama okolnosti i manevarskom prostoru Srbije u novim okolnostima.

Tanjug/Strahinja Aćimović

"Srbija neće da srlja u ratne sukobe u koje bi neki da je uvedu. Srbija neće da radi ono što neki očekuju. Srbija menja svoj pristup i čekaće povoljan trenutak za svoju političku akciju", rekao je nedavno predsednik Vučić gostujući na TV Prva.

Postavlja se pitanje na šta je konkretno predsednik Srbije mislio i da li se to upravo odnosi na najavljene političke promene koje, vrlo verovatno, slede u Evropi i Sjedinjenim Državama.

Đurđev: Očekuju nas tektonske promene, Srbija čeka svoju priliku

Upravo takav stav izražava predsednik Srpske lige Aleksandar Đurđev, koji je nedavno učestvovao na najvećem skupu konzervativaca i suverenista u Evropi - Konferenciji konzervativne političke akcije (CPAC). Komentarišući najavljene geopolitičke promene za Euronews Srbija, on je rekao da se odnos u potpunosti menja te da na političku scenu Evrope i SAD dolaze snage naklonjenije Srbiji.

"Već od jeseni nas očekuju tektonske promene na globalnom nivou, nove nadolazeće konzervativne snage su naklonjenije Srbiji od levo-liberalnih ispostava globalizma", izjavio je poslanik i predsednik Srpske lige Aleksandar Đurđev.

Privatna arhiva

Đurđev smatra da vreme radi u korist Srbije, a da će sve biti jasnije posle "izvesne pobede Trampa" i nakon izbora za Evroparlament.

"Mišljenja sam kako vreme radi u našu korist, nakon sasvim izvesne pobede Trampa  na izborima za predsednika SAD koji će se održati na jesen, kao i posle izbora za Evropski parlament u koji će ući predstavnici desnice, čeka nas povoljnija politička situacija u kontekstu rešavanja pitanja Kosova i Metohije. Suverenističke stranke koje jačaju i u Evropi i u SAD su svakako više naklonjene Srbiji od aktuelne Bajdenove administraciji i trenutne globalističke briselske birokratije", izjavio je Đurđev.

Predsednik Srpske lige ističe i da su evropske konzervativne snage šansa za Srbiju, za razliku od "levo-liberalnih crveno-zelenih" snaga.

Instagram/buducnostsrbijeav

"Poznato je da građani Evropske Unije za Evropski parlament "glasaju srcem", u tom smislu,  u kontekstu izbora koji očekuju EU na jesen, ne smemo izgubiti iz vida jačanje novih desnih snaga, konzervativnih stranaka koje su naklonjene Srbiji - za razliku od levo-liberalnih crveno-zelenih snaga koje protiv Srbije vode specijalni rat", rekao je on.

Đurđev zaključuje da će "stisak globalističkih snaga" početi da popušta od jeseni, kada Srbiju očekuje "povoljniji momenat".

"U takvoj konstelaciji nakon nove raspodele snaga, predikciju predsednika Vučića smatram sasvim ispravnom. Stisak globalističkih snaga će početi da popušta, a Srbiju, već od jeseni, očekuje povoljniji momenat. U takvoj situaciji treba rešavati za srpstvo fundamentalna pitanja poput statusa Srba u regionu, položaja Republike Srpske i naravno pitanja naše južne pokrajine Kosova i Metohije", izjavio je Đurđev.

Postoji li jedinstven "desni blok"?

Da će desnica u Evropi ostvariti dobre izborne rezultate smatra i Dušan Dostanić, naučni saradnik Instituta za političke studije, koji kaže da na to ukazuju sve ankete.

"Što se rasta desnice u Evropi tiče, da, sigurno će doći do rasta, što sve ankete potvrđuju, ako ne dođe do nekih velikih promena. Dakle nema sumnje da će doći do rasta desnih stranaka, odnosno grupe Identitet i demokratija (ID). Očekuje se jako dobar rezultat rezultat Alternative za Nemačku (AFD), uprkos progonu koji ta stranka doživljava u Nemačkoj, ili možda baš zbog toga. Drugo, očekuje se da će Nacionalno okupljanje (RN) Marin Le Pen osvariti isto pristojan rezultat. Dakle, tu očigledno postoji neka promena i rast desnih stranaka", ističe Dostanić za Euronews Srbija.

profimedia

On smatra da su se stranke koje čine grupaciju Evropska narodna partija (EPP) u Evropskom parlamentu pomerile sa desnice ka centru, te da je upitno koliko će one biti zainteresovane za saradnju sa Identitetom i demokratijom (ID).

"Međutim, treba sad imati u vidu da je Evropska narodna partija (EPP) bitan faktor, i pitanje je koliko odsto glasova će oni dobiti. Takođe, postavlja se pitanje koliko su partije koje čine EPP, a koje su nekada važile za konzervativne stranke na istim pozicijama i danas. One su bile hrišćinsko-demokratske stranke, uslovno govoreći, pripadale su desnom polu. Međutim, to je bilo dosta davno. U međuvremenu, te stranke više sa konzervativizmom i sa desnicom nemaju ništa. Na primer CDU u Nemačkoj, u međuvremenu, se ne samo pomerila ka centru, nego se dodatno socijaldemokratizovala", smatra naučni saradnik Instituta za političke studije.

Dostanić ističe da je biračka baza stranaka EPP-a tu, ali da nije siguran koliko bi politika tih stranaka bila drugačija od politike stranaka levice.

"Dakle, ove stranke su prešle sa onih pozicija koje su nekada imale, ka levici. Oni još uvek mogu da računaju na neku staru biračku pazu, pogotovo CDU u Nemačkoj, zato što su opoziciona stranka, pa imaju odnos sa "Semafor koalicijom", gde CDU ustvari živi od grešaka sadašnje vlade. Međutim, nema nikakvog dokaza ili nekakve garancije da bi njihova politika bila mnogo drugačija od one politike koju sada vode levi liberali u Nemačkoj", kazao je on.

Tanjug AP/Daniel Cole

Dostanić smatra da ne treba očekivati saradnju EPP, ECR i ID, iako na papiru sve tri grupacije imaju poveznicu sa konzervativizmom, ili desnicom kao političkim pravcem, a da je "strah" levice neopravdan.

"Ne treba očekivati nekakvu saradnju Evropske narodne partije (EPP), Konzervativaca i reformista (ECR) i Identitet i demokratije (ID), jer se vidi da desnica u Evropi, čak i kada potpuno zanemarimo EPP, nije do kraja jedinstvena. Na desnici postoje grupacije Konzervativaca i reformista (ECR) i Identitet i demokratija (ID), kao i nešto malo stranaka koje još uvek nigde nisu svrstane. Problem je što u ovom trenutku, a mislim da nećemo moći ni posle izbora, da govorimo o jednom čvrstom i monolitnom desnom bloku. Svi sa levice koji pokušavaju da parazitiraju na tom strahu od desnice, strahu od konzervativizma, strahu od populista koji sada dolaze da naprave problem, prečesto previđaju činjenicu da ne postoji monolitni desni blok, a nikada ga nije ni bilo", kaže Dostanić.

Dostanić smatra da su zapravo socijaldemokrate, liberali i EPP često imali jedinstven stav prema mnogim pitanjima, samim tim i prema Srbiji.

"Što se tiče odnosa prema Srbiji stvari ne treba precenjivati. Prvo, ne postoji "monolitni" desni blok, to je jedna stvar. S druge strane, socijaldemokrate, liberali, pa i EPP u Evropskom parlamentu dosta često se pokazuju kao blok. Dakle, u glavnim pitanjima oni su stajali zajedno. Bez obzira na rast, desnica tom jednom bloku starih partija još uvek ne može da predstavlja dostojnog izazivača, jer bez obzira na nominalne ideološke razlike između socijaldemokrata i liberala, na primer, oni se u ključnim pitanjima izjašnjavaju isto. U odnosu na to ne treba precenjivati da će rast desnice imati nekakav preveliki značaj za Srbiju, jer Srbija često jeste tema, ali nije osnovna tema za EPP, koji je kao blok od ključne važnosti", kazao je Dostanić.