"Šahovska igra koja je otvorena na loš način": Bitka vlasti i opozicije za interpretaciju ko bi bio odgovoran za bojkot

U podne je istekao rok koji je predsednica parlamenta dala poslaničkim grupama da dostave predloge o načinu daljeg rada na primeni preporuka ODIHR-a. Juče su predstavnici opozicije napustili sastanak u Skupštini navodeći da se to "pretvorilo u farsu i predstavu za goste". Ana Brnabić je odgovorila da dijalog tako ne izgleda i da će nastaviti da apeluje na sve da se ponašaju kao "odrasli i odgovorni".  

Sastanak koji je opozicija u jednom trenutku napustila, održan je uz prisustvo američkog ambasadora Kristofera Hila i šefa delegacije EU u Srbiji Emenuela Žiofrea. Prisustvovali su i predstavnici civilnog sektora koji se bave izbornim procesom. Na poziv se nisu odazvali predstavnici koalicije NADA, "Ekološkog ustanka" i poslaničke grupe "Mi glas iz naroda - dr Branislav Nestorović". 

Jedna od liderki koalicije Srbija prtiv nasilja i potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić je, nakon što su oni napustili sastanak, izjavila da je iz uvodnog izlaganja bilo jasno u kom pravcu će sve ići. 

"Mi smo izašli sa jasnim stavom da izbori onako kako su oni počeli da ih sprovode, a to je da žele izmene zakona nakon raspisanih izbora, žele dogovor sa opozicijom nakon predatih lista, da su ti izbori farsa i da mi ne možemo na kraju da učestvujemo u ovoj vrsti tobože rada na primeni preporuka ODIHR-a dok se izbori ne odlože", rekla je Tepić. 

Zatim se novinarima obratila Ana Brnabić koje je rekla da je postavila konkretnu temu izmena i dopuna zakona. Dodala je da je sastanak za nju bio težak i mučan, i da se trudi da pruži sve od sebe da što je više moguće konkretizuje predloge sa kojima se izlazi pred opoziciju da bi se postigao kakav-takav dogovor. 

Govoreći o daljim koracima, Brnabić je rekla da je zamolila skupštinsku službu da delu opozicije grupisane oko liste Srbija protiv nasilja, koja nije bila prisutna do kraja satanka, pošalje dopis u kojem se traži predlog kako da se dalje radi na preporukama ODIHR-a  i predlog predstavnika za komisiju koja bi se bavila biračkim spiskom. 

Lista Srbija protiv nasilja predložila je zatim predložila obustavljanje izbornih radnji za beogradske izbore, raspisane 3. aprila, izmenom člana 87. Zakona o lokalnoj samoupravi, sa retroaktivnim dejstvom.

Grošelj: Bojkot nije pravi izbor

Posle svega još nema konačnog stava opozicije o tome da li će bojkotovati beogradske izbore koji su raspisani za 2. jun, a evropski poslanik Klemen Grošelj, koji je bio šef posmatračke misije EP na izborima u Srbiji rekao je za Euronews Srbija da je za opoziciju važno da sačuva jedinstvo i poručio je da bojkot nije pravi izbor. Smatra da je važno da opozicija učestvuje na izborima, jer u tom slučaju sve teme u vezi sa procesom mogu biti predmet razgovora u Evropskoj Uniji.

"Bojkot se u prošlosti nije pokazao kao najbolje političko sredstvo. Mislim da opozicija ima drugih mogućnosti i da bi trebalo da učestvuje na ovim izborima", naveo je.

Vuletić: Jako malo prostora da do razgovora dođe"

To što je opozicija napustila sastanak, a Ana Brnabić pozvala na dostavljanje preporuka za nastavak dijaloga sociolog Vlaidmir Vuletić ne tumači kao poslednji pokušaj kompromisa, već navodi da je reč o "bici za interpretaciju", odnosno za to ko će biti odgovoran ukoliko opozicija bojkotuje izbore.

"Izbora će biti. Oni su zakazani u Beogradu za 2. jun. Sada je samo pitanje, ukoliko opozicija ostane pri svom stavu da ih bojkotuje, ko bi bio odgovoran. I to kako pred domaćom javnošću, tako i pred stranim posmatračima. Sada je, rekao bih, to trenutno borba. Posle toga će se ići dalje. Problem je u tome što se jednostavno ta šahovska igra otvorila na jedan u osnovi loš način. Kada vi krenete sa jednim tvrdim stavom kao što je bojkot, ili uopšte nećete da učestvujete na izborima dok se sve preporuke ODIHR ne realizuju, onda ima zapravo jako malo prostora da do bilo kakvog razgovora dođe”, istakao je Vladimir Vuletić za Euronews Srbija.

Rekao je da u Srbiji od početka devedesetih godina imamo izbore u najrazličitijim uslovima koji su često bili, kako kaže, mnogo teži nego što je to slučaj sada za stranke koje nisu na vlasti. 

"Imali smo čak tri ili četiri promene vlasti u takvim okolnostima", rekao je i dodao da je pitanje da li su sve preporuke ODIHR idealne uz napomenu: "Nije to nikakava božja zapovest. Videli smo da i opozicija ima mišljenje, neka od njih delim, da ove preporuke nisu sve baš takve da bi ih valjalo prihvatiti". 

Vuletić kaže da je ključna zamerka opozicije to da vlast sve načelno prihvata, a da onda u realzaciji toga što je prihvaćeno ne čini ono što je obećano.

Datumi - deo zakonske procedure

Kada je reč o datumima održavanja izbora, sociolog napominje da je to nešto što je stvar zakonske procedure.

"Imate neka zakonska rešenja i te procedure su deo demokratskog procesa. Ako vi u startu kažete - ‘hajde da se dogovorimo o tome, baš nas briga šta kažu zakoni’, onda vi dovodite u pitanje demokratski proces", rekao je.  

Napominje da je slična stvar i kada se radi o javnom servisu, odnosno sa zahtevom da se uređivačka politika dogovara među predstavnicima političkih strana.  

Tanjug/Vladimir Šporčić

"To nije korak unazad, nego tri koraka unazad. Niko ne spori da imate nesrazmeru kada je reč o medijskom predstavljanju. Ali to ne može da se rešava tako što će stranke da se dogovaraju. Ako naprave taj presedan, onda će se sutra stranke dogovarati šta će biti u zabavnom programu", kaže Vladimir Vuletić. 

Prema njegovim rečima, neke stvari iz preporuka ODIHR-a nije moguće realizovati ni za godinu dana, jer se one tiču političke kulture. 

"Ako imate preporuku ODIHR-a koja kaže, što jeste problem, da ne mođete da mešate državne i partijske pozicije, to je vrlo diskutabilna preporuka. Na kraju krajeva kako ćete egzaktno utvrditi kada neko vrši samo državnu funkciju, a naravno da je vrši neko ko je istovremeno u kampanji. Ne mogu da zamislim kako je moguće napraviti tu finu razliku", naveo je. 

Upitan o prisustvu stranih ambasadora na sastanku vlasti i opozicije, Vuletić se vraća na ono za šta smatra da je u ovom trenutku ključna tema – a to je ko blokira razgovore. 

"To je ključna stvar kako pred domaćom, tako i pred međunarodnim faktorima. Zato su oni bili pozvani. Nisu došli sami, pozvao ih je organizator sastanka”, ukazao je sagovornik Euronews Srbija.