Starović: Srbija za poslednje dve godine imala sadržajniju vojnu saradnju sa NATO

Državni sekretar Ministarstva odbrane Srbije Nemanja Starović izjavio je da je Srbija tokom poslednje dve godine imala mnogo sadržajniju vojnu saradnju sa članicama NATO-a u poređenju sa saradnjom sa Ruskom Federacijom.

Starović, koji je boravio u četvorodnevnoj poseti SAD, rekao je za Glas Amerike da saradnja Srbije sa Rusijom nije značajnije razvijana od kada je počeo rat u Ukrajini iz, kako je naveo, objektivnih razloga.

"Imajući u vidu novonastale okolnosti, naravno da imamo mnogo sadržajniju vojnu saradnju sa članicama NATO-a u okviru programa 'Partnerstvo za mir'", naveo je Starović.

Prema njegovim rečima, Srbiji je veoma bitna saradnja sa susednim zemljama koje su sve, osim BiH, praktično članice NATO-a.

Starović je istakao da je Srbija dodatno pojačala bilateralnu saradnju sa državama kao što su Bugarska i Rumunija i Mađarska.Starović je podsetio da je Srbija tokom prošle godine imala više značajnih zajedničkih aktivnosti u okviru "Partnerstva za mir" i izdvojio veliku međunarodnu vežbu "Platinasti vuk" koja je održana u junu u Srbiji.

Naveo je da je vežba održana na osnovu posebnog rešenja Vlade Srbije i da je predstavljala veliki uspeh. 

"To je najznačajnija vojna vežba koju smo imali tokom 2023. godine", ukazao je Starović. 

Prema njegovim rečima, veliki uspeh na planu saradnje Srbije sa SAD predstavlja i to što su se prošle godine mirotvorci iz Srbije pridružili američkim kolegama u misiji koja se više od četrdeset godina odvija na Sinajskom poluostrvu. 

Starović je naglasio da će saradnja Srbije i SAD biti intenzivirana i da su u razgovoru sa američkim zvaničnicima razmatrane zajedničke obuke pojedinih jedinica Vojske Srbije, prevashodno sa pripadnicima Nacionalne garde Ohaja. 

"To je partnerstvo koje tradicionalno traje godinama i pozitivno je ocenjeno sa obe strane", istakao je Starović.

Dodao je da je još na snazi odluka Vlade Srbije o moratorijumu na održavanje vojnih vežbi sa stranim partnerima, ali da to ne obuhvata druge zajedničke aktivnosti, kao što su zajedničke obuke i treninzi.

Kada je reč o planovima za uvođenje obaveznog vojnog roka u Srbiji, Starović je naveo da je razlog za to potreba da se na neki način održi rezervni sastav. 

Ukazao je da svake godine 60.000 ljudi koji su služili obavezni vojni rok izlazi iz rezervnog sastava zbog navršenih godina, kao i da se za dobrovoljno služenje javlja oko 1.500 ljudi i da je zbog toga potrebno dopuniti rezervni sastav.

"I zbog toga su Generalštab i Ministarstvo odbrane pokrenuli inicijativu da se razmotri ukidanje suspenzije obaveznog služenja vojnog roka", objasnio je Starović.