Igre 
Politička "bitka za Beograd", drugi deo: Ukrupnjavanje u izbornom ringu pred novo glasanje u glavnom gradu
Komentari04/03/2024
-19:43
"Nema kvoruma, sednica se odlaže" - ovo smo čuli u dva navrata na konstitutivnoj sednici Skupštine Grada Beograda dok konačno nismo čuli: "Nema kvoruma, slede izbori". Ono se danima "šuškalo", sada je postalo i zvanično, a preostaje da se odredi datum novog glasanja u prestonici koje za sada predsatvlja jednačinu sa više nepoznatih. U njeno reševanje krenuće se u narednim danima - a pitanja koja sada isplivavaju u prvi plan tiču se oblika u kojem će stranke vlasti i opozicije izaći na novi politički duel.
Slika koju smo viđali u skupštini grada bila je slična u tri pokušaja konstituisanja vlasti. Najstariji odbornik Toma Fila je sedeo na mestu predsedavajućeg, ispred sale i u njoj bili su odbornici opozicije sa transparentima, dok su predstavnici vlasti u nekoliko navrata održavali konferenciju za medije ispred skupštine.
Neizvesnot koja je trajala još od decembarskih izbora produžila se i nakon 19. februara za kada je bila inicijalno zakazana sednica i trajala je sve do subote kada su stranački organi SNS-a doneli odluku koja glasi: "Beograđani će ponovo na glasanje".
Tome su prethodili dani spekulacija, jer kako su i sami rekli, oni su imali dovoljno odbornika za formiranje većine, ali su želeli dodatni legitimitet. Na odluku je uticao i stav predsednika Srbije Aleksandra Vučića, i to uprkos pritiscima unutar stranke da se vlast u Beogradu formira.
Za sve to vreme opozicija je tvrdila da su izbori koji su održani u decembru bili neregularni i tražila je njihovo ponavljanje, a prepucavanje na relaciji vlast – opozicija trajalo je danima, naročito povodom objavljivanja dokumenata Evropskog parlamenta i ODIHR-a.
Tanjug/Vladimir Šporčić
Zaplet je dobio novu dimenziju i nakon raskola u pokretu Mi – glas iz naroda. Još u noći nakon izbora svi su upirali u jedno ime kao ključni faktor za novu vlast u Beogradu, a ono je glasilo Branimir Nestorović. Dok su Nestorovićeve reči i poruke danima odmeravane i analizirane, lista koja je nosila njegovo ime munjevito se podelila u frakcije, što je sve "dolilo ulje na vatru" postizbornog političkog pejzaža u glavnom gradu.
Čini se da je kraj ove utakmice juče zvanično "odsviran", i da su pripreme za novu počele još dok je stara trajala. Karte se sada dodatno mešaju, a u novoj raspodeli i vlast i opozicija vide svoje adute. Analitičari ocejuju da "bitka za Beograd" nadilazi okvire lokalne politike i zato će i kampanja i rezultati imati veliki značaj.
Povezane vesti
Prvo pitanje – kada ćemo ponovo na glasanje?
Ono što je izvesno – posle svega što se dešavalo, ulozi su veliki. S druge strane, neizvesnog ima mnogo. A prvo značajno pitanje na koje bi mogli da dobijemo odgovor jeste datum održavanja novog glasanja.
Predsednik privremenog ograna grada Beograda Aleksandar Šapić očekuje da izbori budu raspisani u narednih sedam ili osam dana. Čini se da će to biti nakon što bude izabran predsednik Skupštine Srbije koji je i nadležan za raspisivanje lokalnih izbora.
"Mislim da nećemo moći 21. aprila na birališta, jer to znači da bi izbori trebalo da budu raspisani u sredu, taj datum je već otpao. Kada se izabere predsednik Skupštine Srbije, od tog momenta možemo da gledamo. Ja bih voleo da oni budu 28. aprila, da se održe što pre", rekao je Šapić za TV K1.
To što bi aktuelni gradonačelnik voleo zakonski jeste moguće, ali u obzir dolaze i drugi datumi. Pošto je istekao zakonski rok za konstituisanje gradskog parlamenta koji traje 30 dana od objavljivanja rešenja o dodeli odborničkih mandata, počeo je da teče rok od 30 dana za raspisivanje novih izbora.
Od dana raspisivanja lokalnih izbora do dana glasanja ne može proći manje od 45, niti više od 60 dana, odnosno kampanja može da traje najmanje 45, a najduže 60 dana. To znači da izbori mogu biti raspisani najranije za 21. april, a najkasnije za 26. maj. Izbori, prema Zakonu o lokalnim izborima, moraju biti održani na neradni dan, a u Srbiji je praksa da se održavaju nedeljom.
Pretumbavanja i ukrupnjavanja
Drugo važno pitanje jeste u kom obliku će politički akteri nastupiti i kakve će startne pozicije da zauzmu. Kao i kod pitanja datuma, i ovde postoje brojne opcije, ali se prema prvim reakcijama političara čini da je izvesna određena vrsta ukrupnjavanja i na polu vlasti i na polu opozicije.
Iz SNS-a su, objavljujući odluku da se ide na novo glasanje, poručili i da će na izbore izaći kao "deo jednog velikog pokreta". Odbornik Socijalističke partije Srbije Toma Fila se na to nadovezao rečima da očekuje da SPS nastupi u okviru Pokreta za narod i državu, čije je formiranje ranije najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Tanjug/Marko Đoković
Povezane vesti
Održana je i sednica Izvršnog odbora socijalista na kojoj je naglašeno da su oni opredeljeni na na gradski izborima nastupe zajedno sa Srpskom naprednom strankom. Navedeno je da će Gradska organizacija SPS Beograda maksimalno aktivno učestvovati u zajedničim izbornim aktivnostima, uz pun lični doprinos predsednika Socijalistička partije Srbije Ivice Dačića.
Potrebu za “većim okupljanjem” pominjao je i član Privremenog organa grada Beograda i predsednik Gradskog odbora SPS Nikola Nikodijević, ali su se oglašavali i predstavnici nekih drugih partija, na osnovu čijih izjava se može zaključiti da predstojeće glasanje nadilazi lokalni značaj.
Predsednica Srpske stranke Zavetnici Milica Đurđević Stamenkovski rekla je da su izbori u Beogradu vanredni i po svom karakteru, ali i po posledicama za ugled, status i ukupno stanje u Srbiji. Nosilac liste "Mi - glas iz naroda" za prethodne beogradske izbore Aleksandar Jerković rekao je da će novi izbori u Beogradu biti referendumski.
Povezane vesti
Predstavnici opozicije koja tvrdi da je glasanje bilo neregularno su navodili da je SNS "priznao da su izgubili izbore", što je stav koji smo mogli da čujemo od predsednice beogradskog odbora Sranke slobode i pravde Mile Popović.
Lider te stranke Dragan Đilas je izjavio da na nove izbore treba izađi "u formi saveza svih koji su za promene". Po njegovom mišljenju, savez bi činile sve stranke koalicije "Srbija protiv nasilja" i koalicije NADA, kao i sve druge stranke koje su sigurno opozicija aktuelnom režimu.
Tanjug/Strahinja Aćimović
Upravo iz koalicije NADA poručuju da će učestvovati u razgovoru sa svim relevantnim političkim subjektima u Srbiji o definisanju uslova kako bi građani na izborima mogli slobodno da biraju. Ističu i da novi izbori mogu da budu put za rešavanje političke i institucionalne krize samo, kako navode, pod uslovom da budu održani uz sređivanje biračkog spiska i otvaranje medija.
Dobrica Veselinović iz Zeleno-levog fronta poručuje da je sledeći njihov korak zajdnička borba za popravljanje izbornih uslova.
Obrisi predreferendumske atmosfere
Tradicionalni Beogradski maraton zakazan je za 28. april, a negde u tom periodu bi trebalo da bude okončan i beogradski poliitčki maraton. Ono što će na neki način pojednostaviti komplikovanu situaciju jesu izgledi d će se napraviti neka vrsta referenduma. Izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar ocenio je da je izvesno da će se napraviti određena vrsta odlučivanja - za i protiv.
"Nastaju dve liste, jedna oko SNS-a koja će verovatno biti okupljena oko Pokreta za narod i državu, a druga oko 'Srbija protiv nasilja', koje će zapravo činiti okosnicu ove kampanje, i to će biti faktički neka vrsta predreferendumske atmosfere", rekao je Klačar za Tanjug.
On je ocenio da će referendumski narativ posebno kreirati lista 'Srbija protiv nasilja' i da će to biti njihova ključna karta.
Tanjug/Dragan Kujundžić
"S druge strane, kada dođe do toliko velikog ukrupnjavanja na strani vladajuće koalicije, po prirodi stvari je jasno da će se tu napraviti dva velika bloka. I tu nema nikakve dileme. To su liste koje će biti usmerene jedna na drugu i vrlo verovatno sa određenom negativnom kampanjom. To su liste koje će u najvećoj meri biti zadužene za mobilizaciju birača", ocenio je Klačar.
On je ukazao da i vladajuća koalicija, kao i lista "Srbija protiv nasilja" žele da poentiraju i izađu kao pobednici, jer se, kako kaže, na ovim izborima dolazi do političke moći u naredne četiri godine.
Na pitanje da li bi Proglas i koalicija NADA mogli da budu deo liste okupljene oko koalicije "Srbija protiv nasilja", Klačar ocenjuje da su to dve ozbiljne opcije koje mogu biti u igri u ovom momentu.
S druge strane, oko Srpske napredne stranke očekuje da se okupe tradicionalni partneri naprednjaka, među kojima je i SDPS Rasima Ljajića, a očekuje i da SPS pregovara o svom učešću.
"Očekujem da u tom pokretu budu ili Zavetnici, ili njihova liderka, kao i Milan Stamatović i njegova stranka", naveo je Klačar.
"Izbori ne mogu da budu ono što su nekada bili"
Sociolog Vladimir Vuletić kaže za RTS da novi beogradski izbori zapravo nikada nisu lokalni, već su mnogo više od toga. Prema njegovoj oceni, izbori svuda u svetu su povod da se podignu tenzije i 17. decembar je to pokazao.
"Poslednjih deset godina intenzivno, ono što možemo da vidimo to je da postoji na globalnom nivou jedan sukob, jedan sudar dve ploče, nazovimo ih globalistička i suverenistička. Dakle, nešto se veliko dešava i zato izbori ne mogu da budu ono što su nekada bili, a to je da umire tenzije između tih lokalnih partija, nego održavaju neke malo dublje i ozbiljnije sukobe", smatra Vuletić.
Tanjug/Sava Radovanović
Predrag Lacmanović iz agencije "Faktor plus" saglasan je da da će izbori u Beogradu biti ne samo gradski, već nešto više od toga, i da će odrediti smer u kome će se Srbija kretati u nekom periodu.
"Pretpostavljam da će biti različitih rezultata, pre svega zbog desnice, ali ne cele desnice, već Srpske stranke Zavetnici i Dveri, oni su prilično loše prošli na prethodnim izborima i teško je da će uspeti da poprave taj rezultat", rekao je Lacmanović za RTS.
Očekuje i da će glasovi koje je desnica dobila na prethodnim izborima pre ići na stranu vladajuće koalicije SNS-a i SPS-a.
"Prilika da se neke stvari poprave i dopune"
S druge strane, karijerni diplomata Zoran MIlivojević je za Tanjug rekao da smatra da ovi izbori po političkom značaju nisu najvažniji, jer su lokalni, kao i da su za Srbiju i za Beograd najvažniji izbori oni koji su bili održani 17. decembra prošle godine.
"Nametnuta je tema koja ne odgovara karakteru izbora. Izbori u Beogradu su lokalni izbori i tu bi trebalo da dominiraju lokalne teme, ono što građane Beograda preokupira od gradskog saobraćaja, preko komunalnih usluga, parking mesta, razvoja grada. Nametnuto je da to budu izbori referendumskog karaktera oko toga da li je Srbija demokratska država i da li je politika koju sprovodi vladajuća struktura ta koja odgovara potrebama Srbije", naveo je Milivojević.
Tanjug/Vladimir Sporčić
Zbog toga će, smatra on, beogradski izbori u kampanji imati drugi karakter, i dodaje da će biti neophodno izjašnjavanje oko politike Srbije vezano za državne i nacionalne interese, u vezi sa Kosovom i Metohijom, evropskim putem, sankcijama Rusiji.
Milivojević je istakao da je ovo prilika da se neke stvari poprave, dopune, isprave zbog čega, smatra on, preporuke ODIHR-a i OEBS-a treba ozbiljno uzeti u obzir i učiniti sve što je moguće da se te preporuke uvaže kako bi se preko beogradskih izbora otklonile smetnje za normalno funkcionisanje države, ali i dileme da li je Srbija demokratska država, da li ima demokratske institucije i da li je državna politika ona koja odgovara nacionalnim i državnim interesima oko najvažnijih pitanja.
"Najava je da se pravi nekakav širi front i da imamo praktično dve strane. Svako će ići na onu stranu na kojoj sebe politički prepoznaje, da je bliži jednoj ili drugoj politici i to će biti kriterijumi kako će se ko opredeljivati. To je stvar i njihovog političkog izbora, ali i rizik za političku budućnost", ocenio je Milivojević.
Komentari (0)