Igre 
Obeležavanje "Oluje" bez poruka pomirenja: Hrvatska slavi, saradnja stala, a roditelji nestalih su na granici očaja
Komentari04/08/2021
-19:26
Slika uoči obeležavanja 26 godina od vojno-policijske akcije "Oluja", u kojoj je proterano između 200 i 250.000 Srba, a skoro 2.000 ubijeno i nestalo, ove godine je dosta drugačija u odnosu na prethodnu. Snažne političke poruka poslate u cilju pomirenja i zajedničke budućnosti praktično su utihnule.
Potpredsednik Hrvaske vlade i sprske zajednice Boris Milošević ovog puta neće doći u Knin na godišnjicu Oluje, a nakon te informacije ni ministar hrvatskih branitelja Tomo Medved neće se pojaviti na komemoraciju srpskim civilima u Gruborima kod Knina. Obojica su, komentarišući ove poteze, rekli da je centralna odluka doneta u Vladi Hrvatske.
Sa druge strane, 26 godina kasnije, gotovo da nema odgovornosti zbog akcije koja je iz korena promenila živote na hiljade ljudi. Sve se zapravo svodi na podatke raznih raznih insititucija i nevladinog sektora.
Među njima su podaci Dokumentaciono informacionog centara Veritas gde se navodi da su sudovi u Hrvatskoj pravosnažno osudili jednu osobu za zločine koji su počinjeni tokom ove akcije. Sud u BiH takođe je osudio jednu za ratne zločine nad četvoricom pripadnika srpske vojske.
Za zločine nad Srbima u "Oluji" sudilo se i trojici genelrala Hrvatske vojske i to pred Međunarodnim sudom za bivšu Jugoslaviju. Pretresno veće tada je jednoglasno zaključilo da su dvojica, od trojice, optuženih generala bili učesnici udruženog zločinačkog poduhvata čija je zajednička svrha bila trajno uklanjanje srpskih civila iz Krajne i osudilo ih na dugogodišnje krazne zatvora. Međutim, žalbeno veće poništilo prvostepenu presudu i oslobodilo generale po svim tačkama optužbe.
"Borba za život daje vam hrabrost"
Centralni skup povodom 26. godišnjice progona i stradanja Srba u "Oluji", u Srbiji se održava u naselju Busije kod Beograda.
Reč je o najvećem krajiškom, a verovatno i najvećem izbegličkom naselju. Ovde danas, oko 30 kilometara od centra Beograda, živi oko pet do šest hiljada stanovnika, uglavnom izbeglica iz Hrvatske, kao i iz Bosne i Hercegovine i njihovih potomaka, ali i raseljinih sa Kosova i Metohije.
Povezane vesti
Jedan od mnogobrojnih traktora, iz Krajine ka Srbiji pre 26 godina vozila je i Sanja Bursać, koja je tada imala 21 godinu.
"Ja sam vozila tetka, koji je bio bez noge, tetku i dve komšinice od 70 godina. Taj strah ili borba da čovek preživi... valjda dobije neku hrabrost da ne misli na to", kaže ona za Euronews Srbija.
Vozila je tako do Sremske Mitrovice. Put ju je kasnije odveo u Suboticu, a već 19 godina živi u naselju Banstol na obroncima Fruške gore. U nekadašnjem vikend naselju na tromeđi opština Inđija, Sremski Karlovci i Irig nastanilo se oko 3000 porodica koji su izbegli iz Hrvatske.
Mnogi od njih izgubili su sve što su imali.
Sutra centralni događaj u Kninu
Dok je za Srbiju i Srbe godišnjica Oluje jedan od najtragičnijih i najtužnijih datuma u novijoj istoriji, u Hrvatskoj se ovaj dan slavi kao dan pobede. Godišnjicu u Kninu prati i reporter Euronews Srbije.
Deo svečanosti u Hrvatskoj počinje večeras, ali je sutra centralni događaj gde će učestvovati vrh hrvatske vlade.
Kako javlja reporter Euronews Srbija, i Srbi su se u Hrvatskoj okupili kako bi na svoj način obeležili današnji dan.
Povezane vesti
Procene su i da je među žrtvama ove akcije bilo 553 žena, a 80 odsto je bilo starije od 60 godina. Akcija je počela ofanzivom na području Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije, odnosno na samoproglašenu Republiku Srpsku Krajinu. Prema izveštajima međunarodnih i domaćih organizacija pored toga što je veliki broj Srba proteran i ubijen, zabeleženo je i ogromno uništavanje i pljačkanje njihove imovine.
U svim pravoslavnim hramovima Srpske pravoslavne crkve sa područja odakle su proterani Srbi tokom "Oluje", služen je parastos žrtvama ove vojno-policijske akcije.
"Ovaj današnji dan i generalno ovo doba godine predstavlja jedan najtužniji period u toku godine za sve nas ovde, jer to je period kada se intenzivno sećamo naših nevino postradalih braći i sestara ovde, u gradu Kninu, ali i u čitavoj okolini. I to je, dakle, jedan period, može se reći, tuge kada svaki Srbin ovde tuguje za svojim bližnjima koji su postradali", kažu iz kninskog hrama.
Euronews/Stefan Goranović
Mnogi od onih koji su srpske nacionalnosti, kažu da uglavnom ne izlaze iz kuće u vreme kada se obeležava Oluja.
U saopštenju Srpskog narodnog vijeća stoji da bi trebalo da prestane "rat komemoracijama".
“Danas ovde, više od 50 odsto stanovništva su ljudi stariji od 65 godina, međutim, još uvek ima i mlađih familija, i dece i to je ono što nam daje snagu za dalje i mi kao lokalna samouprava da radimo i da tim ljudima osiguramo život kao i ljudima u urbanim sredinama”, rekao je za Euronews Srbija načelnik opštine Biskupija Milan Đurđević.
Matić: Neophodna zajednička saradnja po pitanju identifikacije žrtava
Veran Matić, specijalni izalsanik predsednika Srbije za rešavanje pitanja nestalih, kaže da se za proteklih deset godina jako malo uradilo po pitanju identifikacije žrtava iz rata 90-tih, a kako dodaje, presudnu ulogu u svemu ima saradnja devju zemalja. Matić dalje kaže da se godišnje identifikuje oko destak tela, što je jako mali broj, pa je zbog toga, smatra on, nephodna bliža saradnja dveju zemalja.
"Tela su u 99 odsto slučaja na teritoriji Hrvatske i treba ih pronaći i eshumirati. Zbog toga to rade njihove insitucije. Srbija ovde samo može da daje određene informaicje koje poseduje. Rad Zavoda za sudsku medicinu je takođe u rukama hrvatkse vlade. Glavni problem je taj što iz nekih tela više ne može lako da se izvuče DNK, a neki su toliko uništeni i spaljeni da je gotovo nemoguće uzeti bilo kakav uzorak. Takođe, imamo i problem pogrešne indetifikacije. Neko je već sahranjen klasičnom identifikacijom a da nije to osoba za koju se tvrdi", kaže Matić.
Upitan da li očekuje hoće li se to promeniti i da li je moguće očekivati pomak, kako je ranije najavljivano, Matić kaže da je u svemu potrebna uzajamna saradnja, koja još ne fukniconiše.
"To ne može da se svede samo na prepisku dveju komisija. Često nema povratnih informacija. Mislim da odnosi mora da se resetuju. Potrebno je formirati zajedničke komisije, i da se radi od čoveka do čoveka", smatra Matić.
Đukić: Roditelji nestalih i ubijenih su na granici očaja
Dragana Đukić iz Udruženja prognanih i nestalih "Suza" rekla je za Euronews Srbija da bol roditelja tokom 26 godina ne jenjava, a njihova jedina želja je da svoje najbliže dostojanstveno sahrane. S tim u vezi, u ovom udruženju nalazi se soba u kojoj se na tri zida nalaze fotografije i imena i prezimena žrtava.
"Porodice su učinile sve što su mogle da svoje dostojanstveno sahrane. Oni su evidentirali nestanak članova u svim mogućim institucijama koja se time bave, dale su i krv na uzorak zbog upoređivanja i od tada čekaju. Ranijih godina procedura je bila brža, bilo je u proseku do 60 lica koja su se pronalazila, međutim prošle godine nije rešen ni jedan slučaj, a ove godine samo dva slučaja su rešena u saradnji sa dve komisje. Za pet slučaja smo saznali da su rešeni tako što smo videli na sajtu hrvatske komije, gde se navodida je identifikovano pet hrvatskih državljana. Mi nemamo uvid u to. Krše se sporazumi. Pitanje nestalih podiglo se na najviši nvio, ali rezultata nema još uvek ", kaže Đukić.
Kaže da se ovim povodom ništa ne preduzima. Ona je u razgovoru za Euronews Sbrija rekla da su roditelji nestlih i ubijenih na granici očaja, jer gube nadu da će tela svojih najmilijih naći tokom svog života.
"Ako nema tela, nema ni počinjenog zločina. Hrvatska strana daje vesti na kašičicu", dodala je.
Komentari (0)