Šta je obeležilo 2023. godinu: Politikolozi za Euronews Srbija o ključnim događajima u zemlji

Po čemu ćemo pamtiti 2023. godinu? Po veštačkoj inteligenciji ili nasilju. Te dve reči bile su u najužem izboru za reč godine, koje je organizovalo "Filološko društvo Reči". Nasilje je ipak odnelo prevagu u majskim zločinima i tragedijama u Ribnikaru, Malom Orašju i Duboni, koje su oblikovale i društveno-političke procese u mesecima koji su usledili. Protesti "Srbija protiv nasilja", skupovi koje je potom organizovala vlast, a onda i izbori 17. decembra. Ono što smo slušali u maju, "Srbija protiv nasilja" i "Srbija ne sme da stane", videli smo sedam meseci kasnije na izbornim listićima.

Kada je reč o Kosovu, pregovori nisu odmakli daleko u godini za nama, ali je zato bilo novih kriza. Ni put Srbije ka Evropskoj Uniji nije stigao daleko, a sada je sasvim jasno da on zavisi u mnogome upravo od dijaloga sa Prištinom. Šta je još obeležilo godinu za nama u emisiji Euronews centar govorili su politikolozi Nataša Dragojlović i Mladen Mrdalj.

"Vrlo je važno da kažemo koliko je ova situacija sad alarmantna i kad pričamo o utiscima ove godine, za mene prosto ništa ne može da se uporedi sa onim što se dogodilo u maju, mesecu, dakle u tako kratkom razmaku, sa životima te dece, sa načinom na koji su ti životi izgubljeni, ali i sa načinom na koji su zvaničnici ove države na to reagovali, zaista ništa ne može da se poredi", rekla je Dragojlović i dodala:

"Te reakcije predstavnika vlasti, to ne ocenjujete kao ekspert, nego kao čovek. Otiđete u bilo koje selo u Srbiji, svi će vam reći kad neko umre, pa da li govorite ili ne govorite sa komšijom, vi ćete otići da izjavite saučešće, vi ćete u tim trenucima pokazati samo da ste čovek, ništa drugo se ne očekuje. Međutim, izostanak takvog jednog stava, uverljivog, izveo je onolike ljude na ulicu. I sada, ja imam to iskustvo, pokušaja da se stvari promene kroz institucije u okviru procedura. Neki drugi ljudi i organizacije aktivističke imaju i to iskustvo organizovanja protesta na ulici, evo sada vidimo i to sa štrajkom glađu, ne kažem da je prvi put, ali ovo je stvarno jedna ozbiljna situacija. I sada da se svi ukupno zapitamo, zašto je to toliko teško u Srbiji uspostaviti institucije koje garantuju vladavinu prava".

Euronews Srbija

Dragojlović je rekla da je naelektrisana atmosfera u poslednjim danima i mesecima posledica svega što nam se dešavalo u drugoj polovini 20. i početkom ovog veka. 

"Mi ni prošli vek nismo slavno završili na Balkanu. I taj pokušaj posle 2000. dakle na samom početku 21. veka da se te greške isprave i da krenemo putem istočnoevropskih zemalja i država koje nisu bile demokratije. Da krenemo tim putem i sprovedemo reforme kroz jedno vrlo praktično i jednostavno uputstvo. Krenemo putem kojim su već prošle druge države članice Evropske unije. Mi smo zapravo krenuli da vozimo u suprotnom smeru. Ja sam se nadala tada kao student FPN da će moja generacija ipak biti u prilici da radi nešto drugačije. Da smo dosta toga uživo videli. Da smo dosta toga osetili na svojoj koži. Da smo imali priliku da učimo ne samo teorijske nego i praktične stvari. I šta sada vidimo? Vidimo iste, nerešene probleme", rekla je Dragojlović.

Ona je dodala da generacija njenog sina i mlađi sada traže isto ono što je njena generacija tražila 90-ih godina. Prema njenim rečima, glavni uzrok za to je nedostatak instituacija, koje služe da relaksiraju tenzije u društvu.

Euronews Srbija

Mrdalj je ocenio da u Srbiji imamo problem sa otvorenim dijalogom i da ne može biti napretka tamo gde nismo slobodni da razgovaramo o svim temama. 

Prema njegovim rečima, potrebno je poštovati osnovna pravila demokratskog sistema - mediji treba da predstave građanima sve strane, i imaju pošten odnos i prema vlasi i prema opoziciji, a toga u Srbiji trenutno nema. 

"Očigledno je da institucuje u Srbiji rade za onog ko ima skupštinsku većinu, a ne prema zakonu i tu dolazimo do ključnog problema. Verujem da je koren našeg problema pitanje izbornog sistema. Demokratija znači da ne može jedan centar moći da pokriva sve delove vlasti - Sud, zakonodvstvo i izvsršnu vlast. a naš izborni sisetem svodi politiku na odluku šefa najjače partije. Crna Gora nije mogla da smeni jednog coveka 30 godina, mi smo bar menjali ljude, ali ne možemo sistem. Moramo da promenimo izborni sistem i da poslanike biramo u komšiluku", rekao je Mrdalj.  

Mrdalj je kao primer lošeg stanje u zemlji naveo to što upravo Dragojlović ima problem sa zapošljavanjem na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. 

"Možda najbolji naš stručnjak za nešto što je gorući problem među mladima u ovoj državi i u svetu ima problem. O čemu se radi? O kojim institucijama mi pričamo? To je vodeća institucija za političke nauke u našoj državi i u regionu isto se solidno kotira i mi imamo takav jedan eklatantan primer uskih interesa, koji blokiraju nekoga ko bi mogao zaista da doprinese izgradnji novih generacija stručnjaka za prevenciju nasilja među mladima na internetu. Ako to nije primer propasti za koju ja mislim da nije odgovoran čak i Aleksandar Vučić, o čemu onda se nadamo za budućnost", rekao je Mrdalj.

Ostatak izjava sagovornika Euronews centar pogledajte u emisiji na početku teksta.