Razlika u broju stanovnika i birača svega 140.000, kako je to moguće: "Popis faktičko stanje, birački spisak pravno"

Komentari

Autor: Euronews Srbija

05/12/2023

19:01

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Republička izborna komsija utvrdila je da će na predstojećim izborima, 17. decembra, pravo glasa imati 6.500.165 birača, što je 1.000 birača manje u odnosu na prošlogodišnje izbore. Deo javnosti posumnjao je u ispravnost biračkog spiska s obzirom na to da je taj broj približan ukupnom broju stanovnika na teritoriji Srbije, bez Kosova i Metohije, jer je popisano 6,6 miliona ljudi.

Upravo zbog male razlike, te sumnje pojavljivale su se i na ranijim izborima. Dok je na izborima 2016, 2017. i 2020. razlika između procenjenog broja stanovnika i broja birača iznosila nešto više od 300.000, ove godine došlo je do značajnog smanjenja u odnosu tih brojeva. Sada je 141.000 birača manje u odnosu na procenjen broj stanovnika.

Ministar državne uprave i lokalne samuprave Aleksandar Martinović kaže da je normalno da se pojavljuje ovakva razlika u brojevima jer je, kako je naveo, popis faktičko stanje, a birački spisak pravno stanje.

"Popis stanovnika je faktičko stanje, jedinstveni birački spisak je pravno stanje. Između pravnog i faktičkog uvek postoji neki veći ili manji jaz, ali ono što je važno da građani znaju, jedinstveni birački spisak se vodi kao jedinstvena baza podataka. Svi građani imaju mogućnost uvida u spisak, uvezali smo matične knjige sa jedinstvenim biračkim spiskom tako da imamo apsolutno ažuran spisak", rekao je Martinović.

Predstavnici liste "Srbija protiv nasilja" kažu da treba biti oprezan u povezivanju popisa sa biračkim spiskom, ali naglašavaju da počinju da sumnjaju jer im Zavod za statistiku nije dostavio segmentirane podatke iz popisa.

"Možete da dovedete u korelaciju tek kada dobijete te segmentirane podatke kada vam se isključe maloletni, kada se isključe oni koji nemaju državljanstvo, pa samim tim i izborno pravo, a mi smo tražili te podatke a iz Republičkog zavoda nismo dobili nikakvu informaciju, što nama naravno povećava sumnju u pogledu toga da tu postoji neki problem", Sofija Mandić, predstavnica liste "Srbija protiv nasilja" u Gradskoj izbornoj komisiji.

Čolović: Postoje dva registra

Ivo Čolović iz Cesida ističe za Euronews Srbija da kod nas postoje dva registra. Na jednom su ljudi koji se nalaze u Srbiji i koji su popisani, dok su na drugom svi punoletni državljani Srbije, među kojima su i oni koji žive u inostranstvu i imaju pravo da glasaju. Zbog toga, smatra Čolović, sumnje u birački spisak nastaju jer registri nisu pravljeni po istovetnim kriterijumima i ne mogu se porediti. S druge strane, takve stvari jesu problem koji može da poljulja poverenje građana u izborni proces.

"Srbija je zemlja sa velikim brojem ljudi koji žive u inostranstvu i razlog zašto imamo tu veliku razliku je to što ti ljudi ne žive u Srbiji i to neki od njih ne žive godinama, su i dalje upisani u birački spisak, a na popisu se ne pojavljuju kao lica, pa samim tim dolazi do određene razlike koja se tu vidi. Naravno, ima i drugih razloga, ali ono što je ključni problem je što ove stvari utiču na izborni sistem, na poverenje građana u izborni sistem u Srbiji i mislim da treba da one budu razrešene na adekvatan način kako se te sumnje ne bi dalje pospešivale i dovodile celokupan izborni proces", rekao je Čolović.

Euronews

Kako kaže, popis je faktičko stanje onih ljudi koji se u tom trenutku nalaze u Srbiji i koji su u mogućnosti da se popišu.

"U njega se uključuju i maloletne osobe, ali se uključuju ponekad oni ljude koji ne žive tu, a uspeju da se popišu. Međutim, pitanje u kojoj meri se zaista to izvede i koliko ljudi se koji ne žive u Srbiji zaista popiše u toku popisnog procesa. Sa druge strane, vi imate pravno stanje, imate čoveka koji je državljanin iz Srbije, imate osobu koja ima prebivalište u Srbiji i ima navršenih 18 godina i samim ti imaju svako pravo da po automatizmu bude upisano u birački spisak. Takve osobe je skoro nemoguće obrisati iz biračkog spiska bez njihovog zahteva ili bez gubljenja nekog od ovih statusa koje sam ja naveo, pre svega ili gubljenja prebivališta u Srbiji ili državljanstva", rekao je Čolović.

Kako kaže, iako je Martinovićeva izjava u velikoj meri tačna, transparentnost biračkog spiska i dalje treba da se poveća, kako bi ljudi bili svesni da nema manipulacija i da ih je veoma teško izvesti.

Kaže, međutim, da je praktično nemoguće u ovom momentu utvrditi koliko je na spisku birača koji žive u Srbiji, a koliko onih iz inostranstva. Prema podacima Republičke izborne komisije, za glasanje se prijavilo 32.206 građana Srbije koji žive van matice.

"Cesid je 2005. godine sproveo projekat gde smo mi pokušavali da utvrdimo kakva je tačna ažurnost tadašnjeg biračkog spiska, tako što smo bukvalno poslali ljude po adresama koje se nalaze u biračkom spisku da ispitaju da li se tačno ti navedeni ljudi nalaze na tim adresama. Projekat je pokazao da već u tom momentu, dakle krajem 2005. i početkom 2006. godine, oko 20 odsto građana koji su bili u biračkom spisku nisu se nalazili iz različitih razloga na adresama na kojima su prijavljeni da glasaju. To nam je ukazalo da već tada ima dosta grešaka po biračkom spisku. Radilo se o ljudima koji su se preselili na neku drugu adresu ili ljudima koji su otišli u instranstvo. Nažalost, u tom tadašnjem biračkom spisku je bilo i dosta ljudi koji su preminuli. I tu se pokazalo da neki broj, oko 20-25% ljudi koji su upisani u birački spisak, praktično nema mogućnosti da glasa na biračkim mestima na kojima su vodeni u biračkom spisku. Naravno, iz različitih razloga", rekao je Čolović.

Dodaje i da državljani Srbije koji žive u inostranstvu imaju poteškoće kako bi glasali u nekoj drugoj državi.

"Dolazi do situacije da neko mora da se prijavi u diplomatskom predstavništvu ili ambasadu ili konzulat da bi mogao da ostvari pravo glasa. A svesni ste da veliki broj ljudi neće pristati na to jer oni ne žive u mestima gde u blizini imaju ambasadu ili konzulat da bi obavili jednu administrativnu proceduru, prijavili se, putovali do tog diplomatskog predstavništva da ostvare pravo glasa. Dakle, ljudima koji su iz Srbije, državljanima Srbije koji u ovom momentu se nalaze u inostranstvu, je veoma otežano da ostvare pravo glasa. Mi smo i za to imali predlog. Još 2007. smo uveli u igru priču oko toga da treba da se omogući glasanje putem interneta, koji bi i građanima koji žive u Srbiji, a recimo tokom izbornog dana nisu mogućnosti da glasaju, olakšalo i pravo glasa. A svakako da bi se to uradilo i za one ljude koji žive u inostranstvu. Međutim, kao što i sami vidite, teško se menjaju neke stvari u izbornom sistemu ovde u Srbiji, pa je i taj predlog ostao na margini i ne razmišlja se o tome", rekao je on.

Glavno otvoreno pitanje je da li postoji način da se uredi da broj birača odgovara stvarnom broju punoletnih osoba koje žive u zemlji u godini izbora. Čolović dodaje da je to vrlo teško raditi.

"Ne može se nikome uzeti pravo glasa. Ono što je država u poslednje vreme počela da radi je takozvana pasivizacija adresa, gde oni odlaze na određene adrese na kojima postoji sumnja da se osobe koje su prijavljene na tim adresama faktički ne nalaze na toj adresi, pa se takvim osobama, ukoliko se posle dve posete pripadnika ministarstva unutrašnjih poslova pokaže da nisu tu, onda im se pasiviziraju adrese dok oni ne dođu i ne dokažu da zaista žive u toj adresi, a samim tim ni se oni ne brišu potpuno iz biračkog spiska, onda im se pasivizira pravo glasa, odnosno onemogućava da glasaju na narednim izborima", naveo je Čolović.