Zapadni Balkan na agendi sastanka ministara NATO, Radulović: U Alijansi su svesni koliko je situacija problematična

Dvodnevni sastanak ministara spoljnih poslova zemalja članica NATO održava se u sedištu Alijanse u Briselu. Šefovi diplomatija su tokom prvog dana izrazili zabrinutost zbog rata na Bliskom istoku i ponovili odlučnost da podrže Ukrajinu na njenom putu ka članstvu u NATO, saopštio je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.

Razgovarali su i o odnosima sa Kinom, a pridružio im se i šef evropske diplomatije Žozep Borelj sa kojim su razgovarali i o situaciji na Zapadnom Balkanu. Upravo o regionu, ali i pristupanju Švedske NATO-u za Euronews Srbija je govorio vojni analitičar Vlade Radulović.

Ključne teme su bile Ukrajina i situacija na Bliskom istoku. Ipak, govorilo se i o Zapadnom Balkanu. Koje su ključne poruke kada je naš region u pitanju?

- Čini mi se da je nekoliko puta tokom ovih dana ponovljeno – mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu, i sa druge strane, pozivanje Beograda i Prištine da se intenzivira dijalog, odnosno da se vrate dijalogu pod okriljem Evropske unije. Kada govorimo o samom NATO-u, oni su ostali posvećeni misiji KFOR-a, odnosno prisustvu na teritoriji Kosova i Metohije. Ostaje to otvoreno pitanje potencijalnog dodatnog povećavanja broja trupa. Ne zaboravite da je nedavno taj broj povećan za oko 1.000 priadnika.

Ali, ukoliko bismo sumirali, dva ključna termina su mir i stabilnost, odnosno bezbednost Zapadnog Balkana kao celine. Pored Kosova i Metohije, pomenuta je još Bosna i Hercegovina. Čini mi se da bismo mogli da izdvojimo te dve tačke, ukoliko govorimo o ovom regionu. 

O ovoj temi se nije razgovaralo samo sa ministrima spoljnih poslova, nego i sa šefom evropske diplomatije. Bilo je najavljeno da će se razgovarati i sa američkim državnim sekretarom. Čuli smo i od generalnog sekretara Jensa Stoltenberga da su povećane tenzije u regionu. Šta je to što plaši NATO kada je region Zapadnog Balkana u pitanju?

- Kada se pomiju tenzije, retorika, ili kako se negde navodi "separatističke tenzije", gde se pre svega misli na Bosnu i Hercegovinu, čini mi se da su u NATO vrlo svesni koliko je zapravo situacija na Zapadnom Balkanu problematična. Ukoliko detaljije pogledate izjave zvaničnika NATO, videćete da se vrlo često Rusija pominje kao faktor koji ima negativni, ili kako se često kaže, maligni uticaj na prostoru Zapadnog Balkana. Tome oni pokušavaju da se suprotstave.

Tanjug/(AP Photo/Geert Vanden Wijngaert)

Ako bih mogao da izvedem neki zaključak, postoji bojazan, iako to nije zvanično rečeno, od nekog potencijalnog otvaranja žarišta na prostoru Zapadnog Blakana. Otuda su pomenute dve tačke - Bosna i Hercegovina i Kosovo i Metohija. Kosovo je posebno naglašeno, s jedne strane zbog neophodnosti što bržeg dijaloga, a sa druge strane zbog svih dešavanja koja su bila na severu Kosova i Metohije.

Čak je u jednoj od svojih izjava generalni sekretar NATO-a pomenuo 93 povređena pripadnika KFOR-a. Dakle, čini mi se da su vrlo jasno apostrofirane Bosna i Hercegovina i Kosovo i Metohija, ali i sa druge strane opasnost da u ove dve tačke može doći do potencijalne eskalacije. Koji je lakmus papir za to, odnosno da li postoje neke konkretne informacije - to nije saopšteno, što je negde i očekivano. Ali verovatno da postoje jasni i nedvosmisleni dokazi i pokazatelji zbog čega je ova tema veoma visoko kotirana na sastanku ministara spoljnih poslova. 

Mnogo se govorilo i o Švedskoj. Koliko je ta zemlja daleko od pristupanja Alijansi?

- Jedna od prvih izjava generalnog sekretara NATO-a tog predministarskog dana je jasno zapravo rekla sve. To je poruka koja je upućena Turskoj, koju ću parafrazirati: Švedska je učinila sve što je bilo do nje, sada je na redu da postane članica NATO. To je bilo jasno apostrofirano i upućeno Turskoj.

Tanjug/AP/Yves Herman

Ne zaboravite, dve sprone zemlje su bile Mađarska i Turska, iz različitih razloga, iako bih ovde podvukao, i to je nekoliko puta generalni sekretar istakao - Turska ima pravo da brine o svojoj bezbednosti. Generalni sekretar uopšte nije ulazio u pokušaj bilo kakvog razmotavanja i pronalaženja izgovora i razloga po pitanju stavova Turske. Apsolutno Turska ima pravo da razmišlja o svojoj bezbednsoti.

Međutim, sa druge strane upravo je ponovljeno da je Švedska učinila sve što je bilo do nje. Tako da, iz ove perspektive, da smo pričali nekoliko meseci ranije, mi smo mogli da kalkulišemo oko toga kada će to biti – da li za šest meseci ili godinu dana. Nakon svih ovih izjava, čini mi se da sve to zapravo ide u prilog tezi da je članstvo Švedske već pred pragom i da će Švedska de jure postati članica NATO.