Igre 
Posledice bezviznog režima Kosovu: Srbi ostaju izolovani, Priština strahuje od odliva stanovništva
Komentari31/10/2023
-19:18
Građanima koji poseduju pasoše Kosova, od 1. januara sledeće godine, biće omogućeno putovanje bez viza u zemlje Šengen zone, osim u Španiju. To znači i da će Srbi koji žive na Kosovu, a imaju srpske pasoše, i dalje ostati bez te privilegije.
U zemljama Šengen zone, građani koji poseduju važeći biometrijski kosovski pasoš, moći će da borave, ne više od 90, u roku od 180 dana, uz dokument o posedovanju dovoljno finansijskih sredstava i cilju putovanja, objašnjeno je u Prištini na početku kampanje o viznoj liberalizaciji.
"Ljudi treba da shvate da postoje pravila. Pravila se moraju poštovati. Svi treba da shvate da vizna liberalizacija znači liberalizaciju viza za turiste, a ne za duže boravke, nije za posao i nije za studiranje", rekao je Tomaš Sunjong, šef Kancelarije EU u Prištini.
Kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je da svi moraju da budu oprezni jer kršenje pravila, čak i pojedinačno, može dovesti do novčanih kazni i zabrane ulaska u Šengen zonu.
"Čestitam još jednom za ovo veoma veliko dostignuće za našu zemlju. Od sada ćete, dragi građani, moći slobodno da putujete, a to je nešto što smo odavno zaslužili i nepravedno dugo čekali", rekao je Kurti.
Dugo čeka i 37,7 posto građana Kosova koji su se u istraživanju portala SchengenVisaInfo.com. izjasnili da žele da napuste Kosovo, uglavnom u potrazi za boljim životom.
"Moramo jednostavno biti spremni da taj talas na neki način zaustavimo, jer u kratkoročnom vremenskom razdoblju sigurno će biti interesovanja za odlaskom. Ali dugoročno, mislim da kao što je slučaj u Poljskoj, Bugarskoj, pa i u Rumuniji, da će se sigurno kadrovi vratiti, jer Evropa nije više ono što je bila nekada", kaže za Euronews Srbija Safet Grdžaliu, ekonomski analitičar.
Povezane vesti
Vizna liberalizacija koja je odobrena za Kosovo odnosi se samo na osobe sa pasošima koje izdaju prištinske vlasti, ali ne i za one koji imaju pasoše sa pečatom srpskih organa, potvrdili su ranije zvaničnici Evropske komisije.
"Dakle, ukoliko ste u toj kategoriji da ne možete da dobijete kosovska dokumenta, pa samim tim kosovski pasoš, a sa druge strane imate samo pasoš Koordinacione uprave, moguće je da će se desiti da ćete da budete jedna od vrlo retkih podkategorija unutar Evrope, ljudi koji ne mogu da putuju slobodno", rekla je za Euronews Srbija Milica Andrić Rakić, iz NVO "Nova društvena inicijativa" iz Kosovske Mitrovice.
Pasoše Koordinacione uprave imaju uglavnom Srbi koji žive na Kosovu i Metohiji, gde su i prijavljeni po srpskom sistemu i za koje nije važila ni vizna liberalizacija odobrena Srbiji 2009. godine.
Lopandić: Diskriminacija Srba na KiM koji imaju pasoše Koordinacione uprave
Za Euronews Srbija o viznoj liberalizaciji za Kosovo govorio je i potpredsednik Evropskog pokreta Duško Lopandić, koji je naveo da su Srbi sa KiM koji imaju pasoše Koordinacione uprave ponovo diskriminisani.
"Oni nisu bili obuhvaćeni našom liberalizacijom, a sad oni neće ni ovaj put biti obuhvaćeni. Došlo je sad do jednog stepena diskriminacije tih ljudi, koji na neki način mora da se reguliše. Odavno se pominjalo da to pitanje treba da se nađe način da i oni budu obuhvaćeni ovim merama, ali za sada koliko vidimo i čujemo to nije slučaj. Mislim da je to jedno urgentno pitanje za našu državu da nađe rešenje za te ljude", rekao je Lopandić.
Posle različitih tumačenja izjave francuskog predsednika Emanuela Makrona da postoji ili ne opasnost o suspenziji vizne liberalizacije ukoliko nema napretka u dijalogu sa Beogradom, iz Evropske unije su objasnili da su to dva odvojena procesa. Na pitanje kako tumači ove Makronove reči, Lopandić kaže:
"Makron je već u dva navrata u mesec dana govorio o tom pitanju i povezao na neki način dijalog sa viznim režimom za Kosovo. U jednom momentu je čak pomenuo i Srbiju, ali mislim da je u ovom trenutku ovo za Kosovo aktuelnije. Ovo je prvi put izgovoreno u jednom kontekstu koji je bio vezan za negativne mere, sankcije prema režimu u Prištini. Ono što je sad činjenica, što smo čuli juče od Ursule fon der Lajen - da taj proces liberalizacije ide dalje. Naravno da je uvek moguće da Francuska pokrene to pitanje sve do samog uvođenja liberalizacije 1. januara, ako ne dođe do napretka", naveo je Lopandić.
Povezane vesti
Smatra da bi u tom smislu mere liberalizacije, odnosno eventualna suspenzija bile neke od najdrastičnijih mera od kojih bi eventualno EU mogla da primeni prema Prištini.
"Ali u ovom momentu čini se da je premijer Kurti i donekle smanjio svoju kapacitet provociranja kad se radi o stanju na terenu i da je dosta ublažio retoriku kad se radi o statusu Zajednice srpskih opština (ZSO). Verovatno i on kalkuliše da treba da se ostvari neki napredak, kad se radi o toj viznoj liberalizaciji", zaključio je Lopandić.
Komentari (0)