Srbija 10. u Evropi po slapp tužbama, stanje u regionu još gore: Zloupotreba pravnog sistema zarad zastrašivanja medija

Srbija je deseta zemlja u Evropi po broju zabeleženih slapp tužbi, a četvrta u regionu, navodi se u ovogodišnjem izveštaju CASE (Kejs) koalicije, koja se bavi borbom protiv te vrste tužbi. Reč je o tužbama koje se najčešće pokreću za naknadu štete zbog tekstova u medijima, a čija je namera, zapravo, zastrašivanje novinara. 

U proteklih godinu dana, u Evropi je podneto 250 Slapp tužbi. U samom vrhu nalazi se Poljska sa 128 tužbi, a odmah iza nje su Malta sa 88 i Francuska sa 76. Kada je u pitanju region. Prvo mesto zauzima Hrvatska sa 54 slučaja, zatim Bosna i Hercegovina sa 43 i Slovenija sa 42. U Srbiji je zabeležno 28 Slapp tužbi, u Severnoj Makedoniji 5, dok u Crnoj Gori nije zabeležena nijedna.

Među 28 slapp tužbi koje su zabeležene u Srbiji u prethodnih godinu dana, 12 postupaka trenutno se vodi protiv portala Krik, koji istražuje kriminal i korupciju. Iz ove redakcije kažu da ih ovi postupci iscrpljuju finansijski i da im oduzimaju vreme za rad.

"Sve te tužbe, svih tih 12 postupaka, zahtevaju da vi možete da isfinansirate svoju odbranu, da platite advokate, prevod sudske dokumentacije. Da ne spominjem nivo koji je zapravo bio namera onih koji su nas tužili, a to je da odustanemo od postupaka i da krenemo da se autocenzurišemo, dakle to nisu uspeli", kaže Jelena Vasić iz KRIK-a.

Cilj zastrašivanje i iznurivanje medija i civilnog sektora

Slapp tužbe se uglavnom podnose zbog naknade štete, ali zapravo je njihova namera zastrašivanje i iznurivanje medija i civilnog sektora, pojašnjavaju stručnjaci i preciziraju da su u pitanju učestale tužbe protiv određenog medija.

"Kod ovakvih tužbi tužilac želi da zastraši i ućutka tuženog i da ga kazni. On najčešće ulazi u spor svestan da je njegov tužbeni zahtev očigledno neosnovan i da će ga najverovatnije izgubiti, ali to njemu nije važno. Najčešća karakteristika slapp tužbi je visoko postavljena vrednost tužbenog zahteva, zato što od toga zavisi visina sudskih taksi koje će tuženi morati da plati tokom postupka", navodi za Euronews Srbija Ana Zdravković, doktorantkinja Pravnog fakulteta u Beogradu.

Ona dodaje da te vrste tužbi najčešće podnose oni koji imaju dovoljno ili višak finansijskih sredstava.

"To su uobičajeno kompanije, ali i imućni pojedinci koji to mogu sebi da dozvole - biznismeni, političari, imali smo čak slučaj u literaturi kada je tužba koju je sudija podneo protiv novinara u Hrvatskoj okarakterisana kao slapp. Važno je istaći da je tuženi, najčešće novinar ili medij, ali može biti svako od nas - istraživači, aktivisti", navodi ona.

Advokat UNS Gordana Konstantinović ističe da je u ovakvim slučajevima suština u vođenju sudskog postupka.

"Oni traju, dokumentacija je obimna tako da vi kad ste suočeni sa slapp tužbom otprilike se ne bavite svojim poslom nego se bavite sudskim postupkom. Vi kad ste ekonomski jaka strana, ako ste korporacija, kompanija, javni funkcioner, vas je baš briga, iako izgubite spor vi ćete ga platiti. Vi se tamo ni ne pojavljujete, pojavljuju se advokati kao i u svakom postupku", kaže Konstantinović.

Slapp tužbe vid zloupotrebe

Zdravković ističe da, iako istraživanja pokazuju da u preko 70 odsto slučajeva sudije odbijaju ovakve tužbe kao neosnovane, to predstavlja vid zloupotrebe prava i suda.

"Aktivira se ceo državni mehanizam koji je napravljen da nas zaštiti i da nam služi da zaštitimo svoja prava, a u ovim slučajevima služi da ga zloupotrebljavate zarad sopstvenih interesa i maltretiranja drugog lica. To je nedopustivo i mi moramo da zaštitimo pre svega tužene, koji su naravno najugroženiji, a na drugom mestu je sudska vlast, jer se sudovi zatrpavaju i opterećuju nepotrebnim tužbenim zahtevima", kaže ona. 

Zdravković navodi i da u našoj zemlji, kao i u većini drugih zemalja, trenutno ova oblast nije regulisana, te da bi država morala što pre da počne sa inicijativom za osmišljavanjem adekvatnog mehanizma koji će podrazumevati izmenu zakona koji će omogućiti sudijama da se bore protiv ove pojave i da se zaštite. Takođe bi, kako kaže, trebalo da se radi na edukaciji sudija kako da što brže i lakše prepoznaju ovu pojavu.