Igre 
"Dijagnozu sam doživela kao smrtnu presudu": Đurđina se bori s rakom pluća, uz novu terapiju vratila se svakodnevici
Komentari10/09/2023
-20:32
Dijagnozu karcinoma pluća u četvrtom stadijumu, pre tri i po godine, Đurđina Jovanović (56) doživela je kao smrtnu presudu, ali presudu kojoj će prethoditi mučenje. Kaže da dva dana nije bila u stanju da progovori, da se nikom nije javljala na telefon, niti primala posete.
U roku od nekoliko meseci smršala je 17 kilograma, nije mogla da ustane iz kreveta, a na prvu imunoterapiju bukvalno su je odneli. Saznanje da je karcinom u četvrtoj fazi, sa metastazama, nije joj davalo puno nade.
Lekari bi rekli kasno se javila, kada karcinom više ne može da se operiše. Međutim, realnost je bila potpuno drugačija. Pune tri godine lutala je od jednog do drugog specijaliste, od ordinacije do ordinacije. Niko nije mogao da reši problem njenog hroničog umora, čak su joj zbog bola u desnom ramenu uključuli i fizikalnu terapiju.
"Na kraju, neurolog me je uputio da uradim slener grudnog koša, jer je umor bio sve intenzivniji, naglo sam gubila na kilaži, bila sam sama sebi neprepoznatljiva", priča Đurđina za Euronews Srbija.
Skener, ali i neke dodatne analize pokazali su da je u pitanju karcinom pluća i to u četvrtom stadijumu. Imala je sreće da je baš u tom periodu u bolnicama počela da se koristi savremena, imunološka terapiju za pacijente sa metastazama.
"Već posle prve terapije osećala sam se bolje. Tada sam prelomila - moram da se borim. Već posle nekoliko imunoterapija išla sam sama, ali sa dva štapa. Malo kasnije uz pomoć jednog, a posle 15 terapije vratila sam se na posao. Svojim đacima", priča Đurđina, koja je inače učiteljca po zanimanju.
Euronews Srbija/Slavica Tuvić
Imala je sreću da njen organizam dobro odgovori na terapiju, išla je i na X nož. Danas nema nikakve bolove, obavlja svakodnevne aktivnosti. A na poslednjoj kontroli lekari su bili prezadovoljni uspehom.
Povezane vesti
"I dalje primam imunoterapiju. Mi se ne možemo konačno izlečiti, ali karcinom pluća se može svesti na hroničnu bolest", priča ona.
Rano otkrivanje bolesti u Institutu za plućne bolesti
Međutim, nisu svi pacijenti sa dijagnozom karcinama pluća u tako odmakloj fazi imali sreću kao Đurđina. Statistika o tome najbolje govori. Svake godine otkrije se oko 7.000 pacijenata sa karcinom pluća, a umre više od 5.000 osoba. Jedan od razloga velike smrtnosti je što se bolest otkrije u odmakloj fazi.
Lekari objašnjavaju da je samo u prvom i drugom stadijumu bolesti moguće hirurško lečenje, koje je najbolji i najefikasniji vid lečenja kod karcinoma pluća. Na žalost, operacija je moguća samo kod 30 odsto pacijenata.
"Kod nas se 70 odsto karcinoma otkriju u trećem B i četvrtom stadijumu. Imamo samo 30 odsto pacijenata koji su u prvom i drugom stadijumu, kada je moguća hirurgija", objašnjava dr Goran Stojanović, upravnik Klinike za pulmološku onkologiju, Instituta za plućne bolesti Vojvodine.
To je bio jedan od razloga da se krene sa skrining programom na rano otkrivanje karcinoma pluća. Skrining je uveden pre dve godine u Institutu za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici.
Skrining program podrazumeva otkrivanje karcinoma pluća pomoću niskodoznog skenera (LDCT), uz pomoć kojeg se mogu prikazati manje tumorske senke, koje nije moguće videti uobičajenim dijagnostičkim postupcima, kao što je rentgen (RTG). Ovom metodom u Vojvodini je u periodu od 20. septembra 2020. do 1. avgusta 2023. pregledano 4.354 pacijenata. Kod 52 je otkriven karcinom pluća.
Stojanović objašnjava da u zemljama gde je zaživeo Zakon o zabrani pušenja u zatvorenom prostoru, zajedno sa skriningom na karcinom, oboljevanja od karcinoma pluća je značajno smanjeno i značajno palo. Pušenje je jedan od faktora rizika za nastanak karcinoma pluća.
Povezane vesti
Skriningom na rano otkrivanje raka pluća u Institutu za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici obuhvaćene su visokorizične grupe, a informaciju o samom skriningu pacijenti dobijaju od svojih izabranih lekara u "Domu zdravlja Novi Sad".
Euronews Srbija/Slavica Tuvić
Skrining je preporučen osobama starijim od 50 godina, koje su u riziku da obole od raka pluća. U tu grupu spadaju aktivni pušači i bivši pušači ako su prestali da puše pre manje od 10 godina. Osobe koje ispunjavaju uslove za uključivanje u skrining uz pomoć zdravstvenih radnika u domu zdravlja popunjavaju elektronski upitnik, koji obuhvata osnovne sociodemografske podatke, podatke o hroničnim bolestima, pušačkom statusu i dužini pušačkog staža i potpisuju informisanu saglasnost za snimanje grudnog koša primenom LDCT.
Od 52 pacijenta, kod koliko je otkriven karcinom pluća na skriningu, kod 13 pacijenata je bolest bila u četvrtom stadijumu. To najbolje govori koliko je bolest podmukla, jer pacijenti nisu imali nikakve tegobe.
Povezane vesti
"Sa rakom pluća u prvom i drugom stadijumu bolesti otkriveno je 51,9 odsto pacijenata, 19,2 odsto je bilo u trećem stadijumu, 25 odsto u četvrtom i 3,8 odsto karcinoma je bilo neutvrđenog stadijuma. Od početka sprovođenja skrininga, od ukupnog broja potvrđenih pacijenata sa karcinomom pluća, 11 pacijenata (21,2 odsto) je preminulo. Velika većina preminulih (72,7 odsto) je bila u četvrtom stadijumu bolesti u vreme postavljanja dijagnoze, 18,2 odsto u trećem stadijumu bolesti, dok je jedan pacijent bio u drugom stadijumu bolesti", kaže dr Stojanović.
Skrining na karcinom pluća planirano je da se proširi i na druge gradove u Srbiji, pre svega na Beograd.
Na savremenoj terapiji 10 odsto pacijenata
U Dnevnoj bolnici Instituta za plućne bolesti Vojvodine svakodnevno se aplikuje onkološka sistemska terapija za pacijente koji imaju karcinom bronha. Ta terapija obuhvata klasičnu hemioterapiju, najčešće na bazi platinskih derivata, ali i novije oblike lečenja kao što su ciljana terapija i imunoterapija.
Od 01. januara 2023. do 20. avgusta 2023. godine u ovoj zdravstvenoj ustanovi oko 4.000 pacijenata je primalo terapiju - hemioterapiju, imunoterapiju, biološku terapiju, lečenje nuspojava, simptomatsku terapiju, dok je u istom periodu prošle godine taj broj iznosio oko 3.200.
"Uvođenjem molekularnog testiranja kao rutinskog elementa dijagnostičkog postupka značajno se povećava broj pacijenata koji primaju inovativnu terapiju. Kod nas se na ovaj način leči od 200 do 250 i to su uglavnom pacijenti sa metastatskom bolešću. Svetski trendovi, koje želimo da pratimo, idu u pravcu uvođenja ovih oblika lečenja i u rane stadijume karcinoma bronha", navela je prof. dr Daliborka Bursać, načelnica Dnevne bolnice za hemioterapiju karcinoma bronha u Institutu za plućne bolesti Vojvodine.
profimedia
Šanse za uspešno izlečenje od raka pluća, decenijama su imali samo pacijenti kojima se bolest otkrije u ranoj fazi i koji su operisani, ali se u poslednjih 10 godina situacija drastično promenila pojavom imunološke i personalizovane, ciljane terapije.
U Srbiji se o trošku RFZO, savremenim terapijama ukupno leči nešto manje od 800 pacijenata obolelih od raka pluća. Od tog broja, u Institutu u Sremskoj Kamenici oko 200 obolelih.
U Udruženju “Punim plućima” se nadaju da će ih biti više jer je to svega 10 odsto od ukupnog broja obolelih. Nadu im je dalo i obećanje nadležnih iz RFZO da će u najskorije vreme proširiti indikacije i povećati broj obolelih koji primaju savremene imunološke i ciljane terapije.
"Apelujem na nadležne da povećaju broj pacijenata koji se leče savremenim terapijama i pruže šansu za izlečenje većem broju obolelih", rekla je Đurđina Jovanović, koja je i član Udruženja "“Punim Plućima".
Komentari (0)