Životinjski leševi završavaju pored puta: Nepravilno odlaganje animalnog otpada veliki rizik po zdravlje

Umesto u kontejner, u blizini sela Čantavir kod Subotice, životinjski leševi bacaju se pored puta, a stručnjaci upozoravaju da ovakav način odlaganja animalnog otpada može predstavljavati rizik po zdravlje ljudi, ali i životinja. 

U blizini ovog sela, mrtve životinje razbacane su pored puta, dok se ispod zemlje nalazi masovna grobnica animalnog otpada. Od čega su te životinje uginule često se ne zna, što je upravo i razlog zašto neformalna groblja mogu biti opasna. 

"Pre svega, treba napomenuti zonoze. To su zarazne bolesti životinja od kojih mogu oboleti i ljudi. Tako da, iz ugla zdravlja ljudi i životinja, nezakonito odlaganje i nezakonito upravljanje spornim životinjskim proizvodima, može predstavljati veliku pretnju za nas, životinje, ali i životnu sredinu", rekao je za Euronews Srbija Dejan Maksimović iz Ekološkog centra "Stanište". 

Iako je reč o nezakonitom odlaganju animalnog otpada, ova lokacija nije neformalna. Postoji kontejner do koga nije ni moguće doći zbog leševa razbacanih u okolini.

Iz Sekretarijata za poljoprivredu i zaštitu životne sredine Grada Subotice za Euronews Srbija kažu da imaju sklopljen Ugovor o održavanju ovog stočnog groblja sa društvenim preduzećem "Komval Čantavir" koje je zaduženo i za dezinfekciju. Iz ovog preduzeća nisu odgovorili na pitanja kada su poslednji put očistili i dezinfikovali stočno groblje.

Prinskrin/Youtube/MAČVA INFO

"Ne možemo da tvrdimo da li su sva mesta na kojima se nezakonito odlaže životinjski otpad zaražena, ali možemo da tvrdimo da postoji veliki rizik da jesu, zato što ne postoji adekvatna veterinarska kontrola", kaže Maksimović. 

Iz Grada Subotice dodaju da kontejner koji se nalazi na ovoj lokaciji periodično prazni JKP "Čistoća i zelenilo" na osnovu zahteva "Komvala Čantavir". Međutim, iz JKP "Čistoća i zelenilo" za Euronews Srbija navode da kontejnere prazne samo po posebnim zahtevima Sekretarijata za poljoprivredu i zaštitu životne sredine.

Takođe, iz Uprave za veterinu dodaju da je nelegalno odlaganje animalnog otpada u nadležnosti lokalne komunalne inspekcije, koja, sa druge strane, nije odgovorila na pitanja Euronews Srbija.

Predsednik MZ Čantavir Atila Andraš Đuričin za Euronews Srbija potvrđuje da problem postoji ali dodaje da je rešavanje istog u toku, odnosno da će u narednom periodu na ovoj lokaciji biti izgrađena hladnjača. 

"Ali naravno dok se ovo ne sprovede, ovo što je do sada već sve omogućeno, do tada će ova tužna slika još narednih par meseci biti sastavni deo našeg svakodnevnog života", ističe Đuričin. 

Ovakav prizor već decenijama gleda svako ko se uputi u ovo selo, u kome živi oko 5.000 stanovnika, međutim, životinjski otpad nije samo subotički problem, pošto Maksimović kaže da je Srbiji potrebno 18 međuobjekata za odlaganje životinjskih leševa a trenutno ih ima samo tri, od čega su dva funkcionalna. 

"Širok spektar loših i negativnih uticaja"

Stručnjak za upravljanje otpadom Gojkan Stojinović za Euronews Srbija ocenjuje da nepravilno odlaganje animalnog otpada predstavlja izuzetno velik rizik po zdravlje ljudi i životinja i dodaje da je za ovo pitanje nadležna veterinarska inspekcija, što je jasno definisano i zakonom. 

"Naravno, ona prebacuje loptu na komunalne službe, lokalne komunalne inspekcije i komunalnu miliciju. Jeste realno da ove službe na terenu mogu da zateknu stvari, međutim, sama nadležnost je u rukama veterinarske inspekcije", rekao je Stojinović. 

Objašnjava da animalni otpad predstavlja opasnost zbog toga što je biohazard, pošto se može reći da je na nivou biološkog, medicinskog i otpada iz bolnica. 

"Širok je spektar loših i negativnih uticaja na zdravlje i bezbednost ljudi i životinja, ali i životne okoline. Ne zna se od čega su te životinje uginule i da li je u pitanju neka zaraza, a njihovo razlaganje u prirodi je vrlo opasno jer tu dolaze razne životinje, predatori i lešinari koji razvlače njihove leševe na druge lokacije", dodaje Stojinović. 

Ističe da se u Srbiji na godišnjem nivou generiše oko 273.000 tona animalnog otpada, a da se svega 20 odsto odlaže na adekvatan način.

"Taj procenat je u ovom trenutku možda čak i manji. Trenutno postoji i opcija sahranjivanja na grobljima životinja, ali su one daleko od nekih realnih i normalnih uslova koji diktiraju pravila i zakoni EU", navodi Stojinović. 

Takođe, kaže da je animalni otpad višestruko upotrebljiviji u proizvodnji biogasa u biogasnim postrojenjima, čak i da je njegova energetska vrednost tri puta veća od, na primer, kukuruza ili žetvenih ostataka koji se sada koriste.

"Međutim, mi u Srbiji nemamo biogasna postrojenja koja bi mogla da zbrinu ovu vrstu otpada na adekvatan način, a da posebno proizvedu i električnu toplotnu energiju", rekao je Stojinović.