Lekari upozoravaju: Veliko skraćivanje trajanja bolovanja stvoriće "uska grla" u domovima zdravlja

Komentari

Autor: Euronews Srbija, S. Tuvić

09/08/2023

15:56

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Ministarstvo zdravlja prihvatilo je sugestije struke, te će u predlog izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju biti unete izmene da lekari u domovima zdravlja mogu da otvore bolovanje najduže mesec dana, a ne kako je predloženo ranije dve nedelje. Ovom odlukom bolovanje koje otvara lekar u domu zdravlja skraćuje za mesec dana.

Početni predlog Ministarstva zdravlja da lekari u domovima zdravlja ubuduće otvaraju bolovanje najduže dve nedelje, a ne kao do sada dva meseca, izazvao je buru među "belim mantilima". Oni za Euronews Srbija kažu da nemaju ništa protiv da se bolovanja kontrolišu, ali da je za njih bio neshvatljiv predlog da pacijenti na svakih 15 dana idu na lekarske komisije. Smatraju da bi to stvorilo dodatni pritisak na izabrane lekare, ali i lekarskim komisijama pri RFZO.

Javna rasprava o izmenama Zakona je u toku i trajaće do 21. avgusta. Obrazloženje zdravstvenih vlasti za takvu promenu su navodne zloupotrebe bolovanja i i brojne primedbe od privrednika na mogućnost da neko bude na bolovanju dva meseca.

Inače, do 2019. godine izabrani lekar je mogao pacijentu maksimalno da otvori bolovanje na mesec dana, a zatim se za produžetak izlazilo na lekarsku komisiju. U 2019. došlo je do izmene Zakona, kada je lekarima u domovima zdravlja omogućeno da otvoraju bolovanje maksimalno na dva meseca. Obrazloženje je tada bilo da žele da rasterete izabrane lekare, ali i lekarske komisije.

Jankov Vidačić: Skraćenje na 15 dana bilo bi ogromno opterećenje za lekare

Izabrani lekar dr Dragica Jankov Vidačić kaže da skraćenje bolovanja koje otvara lekar u domu zdravlja nije rešenje da se stane na put eventualnim zloupotrebama bolovanja. Ona je za Euronews Srbija rekla da bi skraćenje na 15 dana predstavljalo ogromno opterećenje za lekare opšte prakse i za lekarske komisije pri RFZO. To bi stvorilo "uska grla" i ogromne gužve u čekaonicama. Smatra da je prihvatljivo vratiti da lekar u domu zdravlja može da otvori bolovanje na mesec dana, kako je bilo pre 2019. godine.

"Logično je da ide na mesec dana, na 14 dana je kratak period. Pacijent za to vreme ne može da odradi neophodnu dijagnostiku da bi izašao pred lekarsku komisiju. U tom periodu možemo samo u domu zdravlja da odradimo laboratoriju, eventualno rendgen pluća. Mi i dalje imamo problem sa zakazivanje specijalističkih pregleda u bolnicama i kliničkim centrima, imamo problem jer nema termina. Naš predlog je da se vrati na mesec dana. Ovako se kažnjavaju bolesni ljudi, koji na dve nedelje moraju na komisiju, a sa druge strane na bolovanju primaju 65 posto plate", kaže Jankov Vidačić za Euronews Srbija.

Drugi problem je, kako navodi, nedovoljan broj lekara u lekarskim komisijama te se angažuju penzionisani lekari koji rade honorarno. Objašnjava da lekarske komisije (bar u Novom Sadu gde ona radi) od korone ne primaju pacijente, već da im izabrani lekari šalju dokumentaciju elektronskim putem.

"Na svaka dva meseca mi komisiji šaljemo izveštaj, prepričavamo stanje pacijenta, prilažemo dokumentaciju o dijagnostičkim metodama koje su sprovedene prethodnih 60 dana i onda čekamo njihov elektronski odgovor. To bi bio veliki problem da sve moramo da radimo na 15 dana. Problem je i sa privatnom praksom. Oni ne otvaraju bolovanje, već sa njihovim izveštajem pacijent dolazi kod nas u dom zdravlja. Još ranije smo dobili dopis Ministarstva zdravlja da moramo podjednako da poštujemo nalaz privatnika i državnog sektora. Kada odete u privatnu ordinaciju i platite oni će da napišu šta želite. Moramo da uvažimo njihov izveštaj i predlog za bolovanje. Sve se slama preko nas izabranih lekara u domovima zdravlja", priča Jankov Vidačić.

Smatra da se ovakvim izmenama Zakona izlazi u susret poslodavcima, za koje kaže da često "nisu humani prema zaposlenima - ne određuju se redovno sistematski pregledi".

"Nije ovo rešenje. Za nas je prihvatljivo da se vrati na mesec dana, ali i da se pacijenti vrate fizički na lekarske komisije, a ne da mi šaljemo elektronski. Takođe, treba pojačati lekarske komisije, ali i zaposliti više lekara u opštoj praksi", navela je ona.

Ilić: Više administrativnog posla za lekare

I dr Zoran Ilić, predsednik Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite "Nezavisnost" smatra da će skraćenjem bolovanja koje može da otvori izabrani lekar, zdravstveni radnici imati više administrativnog posla. Podseća da je trend poslednjih 10-15 godina da izabrani lekari više administriraju nego što imaju mogućnosti da leče. Objašnjava da je kontrola bolovanja bila moguća i do sada, da je poslodavac u svakom momentu mogao da se obrati lekarskim komisijama RFZO, a oni da kontrolišu rad izabranih lekara.

Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno siguranje tokom prošle godine izvršeno oko 2.500 provera bolovanja i da su u 12 odsto slučajeva utvrđene određene nepravilnosti koje se odnose na izostanak javljanja osiguranog lica izabranom lekaru i putovanje za vreme bolovanja.

"Skraćenjem bolovanja više posla se nameće izabranim lekarima i lekarskim komisijama pri RFZO. Mi i sada imamo vrlo represivan zakon koji kaže da se pacijentima tokom bolovanja plaća 65 odsto od plate. Plate u Srbiji su male i ako neko simulira bolovanje da bi dobio 65 odsto od tako male plate onda on i ne treba da radi u toj firmi", rekao je Ilić za Euronews Srbija i dodao da represivne mere nikada ne daju rezultat.

Smatra da poslodavci treba da povedu više računa o zaposlenima, da se stvori zdravo okruženje, da se više radi na bezbednosti i zaštiti, da zaposleni dolazi na posao zadovoljan i ne traži "rupe u zakonu" kako bi simulirao bolovanje.

Šta stoji u obrazloženju Ministarstva?

Skraćenje bolovanja koje može da otvori lekar opšte prakse ne odnosi se na pacijente koji su tek završili sa teškom kardiohirurškom operacijom, ali i na onkološke pacijente sa višemesečnom terapijom, osobe sa invaliditetom i trudnice. Oni će kao do sada od lekara opšte prakse moći da dobiju dva meseca bolovanje, a posle toga izlaze na lekarsku komisiju.

U obrazloženju Ministarstva zdravlja, koje je upućeno uz izmene zakona u javnu raspravu, navodi se da su izabrani lekari utvrđivali privremenu sprečenost za rad mimo utvrđenih preporuka u pogledu dužine trajanja bolovanja u zavisnosti od dijagnoze i da nije postojala adekvatna propratna dokumentacija što se tiče nekih dodatnih dijagnostičkih procedura i specijalističkih pregleda. Takođe, navode da je u nekim slučajevima ta dokumentacija izostajala, i da je deo osiguranaka ostvarivao neopravdano pravo na naknadu zarade tokom bolovanja.

Naknadu za bolovanje do 30 dana nadoknađuje poslodavac, a preko toga sredstva se izdvajaju iz RFZO-a. Tako su sredstva koje je RFZO za tu namenu izdvajao 2018. iznosila 13,627 miliona dinara, 2019. godine 14,645 miliona dinara, 2020. godine 18,84 miliona dinara, 2021. godine 22,9 miliona dinara, 2022. godine 26,686 miliona dinara, a 2023. do sada 29,5 miliona dinara.