Igre 
Čet botovi perfektno govore engleski, ali srpski zamuckuju: Kako veštačka inteligencija utiče na male jezike
Komentari30/07/2023
-19:01
Možda je sve izmaklo kontroli. Možda se tehnološka revolucija sprema da pojede svoju decu programere. Ali, pre nego što kiborzi krenu da nas jure po ulicama, stručnjaci ukazuju da bi među prvim žrtvama razvoja veštačke inteligencije mogao da bude srpski jezik. Jer naš jezik gotovo da nije prisutan u novoj tehnologiji, a kada ga ima, oskudnog je kvaliteta.
Slobodan Marković, digitaln saradnik UNDP-a kaže da mi već imamo problem sa pozicijom srpskog jezika, jer naša deca sa Siri ili Gugl asistentima pričaju na engleskom.
"Situacija će postati sve gora i sa razvojem virtuelne, unapređene realnosti, gde kada stavimo one naočare za virtuelnu realnost - govor pretvoren u tekst postaje glavni način komunikacije, i ako srpski nije podržan, mi moramo da pređemo na neki drugi jezik", kaže Marković.
Srpski jezik neće nestati, ali je neminovno da će biti sve manje u upotrebi u novim tehnologijama. Problem je i što rezultati neće biti u duhu srpskog jezika. Razvoja veštačke inteligencije nema bez podataka, a ključni problem je što dostupnih kvalitetnih podataka na srpskom iz kojih bi veštačka inteligencija učila gotovo da nema.
"Problem sa našim resursima tradicionalno su da su vrlo fragmentirani, zatvoreni. Rešenje po nama bi bilo da svi istraživači i sve institucije, koje ljubomorno čuvaju svoje resurse, da se dogovore nekako pa da ih podele, pa da svi zajedno mogu da ih koriste. Ali to se za sada ne dešava", kaže Dubravko Ćulibrk iz Instituta za veštačku inteligenciju.
Globalne kompanije nemaju interes da ulažu
Prikupljanje setova podataka iz različitih oblasti poput medicine, prava ili finasija na srpskom jeziku, koji bi pomogli razvoju modela veštačke inteligencije je skup proces. A Globalne kompanije poput Majkrosofa i Gugla ne vide šansu u srpskom jeziku, jer je Srbija malo tržište. Domaćim IT kompanijama takođe se ne isplati takav poduhvat. Stručnjaci kažu da država ima najveće kapacitete da ulaže u razvoj jezičkih tehnologija.
pixabay
"Problem je u tome što ni država nije u proteklih godina investirala u ovu oblast, tako da smo se našli u jednoj nezavidnoj situaciji u kojoj srpski jezik dosta lošije stoji u odnosu na druge jezike, kada je u pitanju razumevanje prirodnog jezika i uopšte budućnosti razvoja ove tehnologije", Slobodan Marković, UNDP.
Povezane vesti
Za razliku od Srbije, koja po Markovićevim rečima ne ulaže u razvoj jezičkih tehnologija, male jezičke zajednice poput Slovenije i Danske godišnje izdvajaju oko četiri miliona evra, dok Island sa 360.000 stanovnika u ove svrhe odvoji 13 miliona evra.
Uticaj na srpski jezik
Aleksandar Milanović, profesor Filološkog fakulteta kaže da veštačka inteligencija utiče na srpski jezik, ali i da može da ga ugrozi.
"Čet botovi generišu tekstove koji su na srpskom jeziku,a li na lošem srpskom jeziku. Verovatno je to neka vrsta prevođenja sa srpsko na engleski jezik, ali se mora imati u vidu da su strukture engleskog i srpskog jezika potpuno različite gramatički. To dovodi do generisanja ogromnog broja tekstova koji liče na dobar srpski jezik, ali nisu dobar srpski jezik", rekao Milanović za Euronews Srbija.
On je podsetio da mnogi učenici već koriste usluge veštačke inteligencije u pisanju svojih pismenih zadataka, referata, seminara i da to dovodi do porasta broja nedovoljno pismenih tekstova napisanih srpskim jezikom.
Dodaje da je činjenica da srbistika ne raspolaže dovoljnim brojem tehnoloških oruđa koji će pomoći u očuvanju, negovanju i boljem izučavanju srpskog jezika - baze podataka, elektronski korpusi.
Smatra da sa veštačkom inteligencijom ipak treba biti oprezan, da će primena čet botova u školskom sistemu ulenjiti dečje mozgove i da uskoro neće bitti u stanju da pišu čistim , dobrim maternjim jezikom ukoliko se oslone samo na generisane tekstove.
"Ukoliko se poveća takav broj tekstova on će kvariti jezičko osećanje naših učenika i naših studenata. Tu moramo biti veoma oprezni", rekao je on.
Povezane vesti
Upitan mogu li čet botovi da nauče bolje da govore srpski Milanović kaže da se u budućnosti mora više raditi na tome. On je dodao da su čet botovi naša realnost i da se tome treba prilagoditi.
"Moramo raditi na tome da se razvija određeni broj uputstava veštačkoj inteligenciji vezano za red reči, sintatičku strukturu iskaza, da to bude što bliže realnom srpskom jeziku. Nismo još blizu toga, ali mora postojati sprega između srbistike i programera. Srbistika ima lepu saradnju sa programerima na PMF-u. Pretpostavljam da je naša budućnost rad na tome", zaključio je on.
Komentari (0)