Igre 
Tržište nije blagonaklono prema mladima u Srbiji: Nakon školovanja u proseku im treba dve godine da pronađu posao
Komentari20/06/2023
-08:31
Svaka peta mlada osoba u Srbiji spada u NEET kategoriju – nije u procesu obrazovanja, nije u procesu stručne obuke i nije zaposlena, pokazuju podaci Evrostata. Od trenutka kada završe školovanje, mladima u Srbiji u proseku treba dve godine da pronađu prvi, zadovoljavajući posao. Značajan broj njih radi "na crno" ili imaju ugovore na određeno vreme.
Adriana Varagić (24) iz Sivca uskoro završava master studije inženjerskog menadžmenta, nakon čega se po prvi put suočava sa tržištem rada. Tog novog životnog poglavlja se ne plaši, ambiciozna je i veruje da će brzo pronaći posao.
"Ne plašim se iz razloga što smatram da svaka kompanija za sebe traži odgovornu osobu, koja će maksimalno da se posveti svom poslu. To je negde i moj cilj, da vreme koje provedem na poslu bude efektivno i da se maksimalno posvetim njemu", kaže Varagić za Euronews Srbija.
Ipak, tržište rada u Srbiji nije blagonaklono prema Adrianinoj generaciji. Iz Krovne organizacije mladih Srbije kažu da se mladi prilikom pronalaska prvog posla suočavaju sa nizom problema.
“Pa rekla bih da je stanje na tržištu rada ono što jeste zabrinjavajuće i alarmantno. Dve godine je potrebno, od kada osoba izađe iz sistema obrazovanja i uđe na tržište rada, da dobije to prvo zaposlenje", navela je za Euronews Srbija Milica Borjanić iz KOMS-a.
Evrostat: Svaka peta osoba u NEET kategoriji
Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da od ukupnog broja nezaposlenih u Srbiji mladi do 30 godina čine 18 posto. Sa druge strane, podaci Evrostata pokazuju da svaka peta mlada osoba u Srbiji spada u NEET kategoriju, odnosno nije u procesu obrazovanja, nije zaposlena i nije u procesu stručne obuke. Taj procenat u zemljama Evropske unije iznosi 12 odsto.
Za sociologa Miloša Perovića ovakva statistika je očekivana. Kako kaže, nije problem samo nezaposlen mlad čovek, već i način na koji je radno angažovan.
profimedia
Povezane vesti
"Pedeset posto onih koji su u nekom radnom odnosu su zaposleni po nestandardnim formama zaposlenja. To znači da u svakom trenutku mogu da ostanu bez posla", naveo je Perović.
Zbog toga veliki broj mladih svoju budućnost vidi u inostranstvu.
"Dakle ukoliko ne zarađuju dovoljno, ukoliko nemaju adekvatne uslove na svom radnom mestu, oni će se odlučiti, nažalost, da napuste Srbiju. Oko 50 odsto mladih, prema nekim našim istraživanjima, planira ili razmišlja o odlasku", kaže Milica Borjanić iz KOMS-a.
Ipak, listajući oglase za posao, Adriana Varagić svoju budućnost vidi u Srbiji.
"Sebe vidim ovde trenutno. Ne kažem da će tako biti i u nekom narednom periodu, ali vidim da ovde postoji mogućnost i za zaposlenje i za neku lepu zaradu", navela je Varagić.
Veliki broj mladih u Srbiji radi na crno, značajan broj njih ima ugovore na određeno vreme. Podaci GIZ-a pokazuju u inostranstvo godišnje ode između 30.000-60.000 ljudi, ponajviše mladih. Adrianu nekoliko meseci deli ili do prvog zaposlenja ili do toga da bude još jedna u nizu mladih osoba koje spadaju u NEET kategoriju.
Martinović: Smanjuje se stopa NEET kategorije
Zoran Martinović direktor Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) kaže da poslednji podaci iz ankete o radnoj snazi, koja je objavljena prošle nedelje pokazuju da je NEET stopa u prvom kvartalu 2023. godine 11,4 odsto i smanjena je za 4,3 procentna poena u odnosu na prvi kvartal 2022. godine. To je za kategoriju od 15 do 24 godine.
Povezane vesti
"Ako posmatramo populaciju između 15 i 30 godina NEET stopa je 14 odsto. I ona je smanjena u odnosu na prethodni period. Sve veći broj mladih u Srbiji nalazi šansu na tržištu rada, bilo zbog povećane tražnje od strane poslodavaca, bilo zbog uključivanja u mere aktivne politike zapošljavanja koju sprovodi NSZ. Trenutno na evidenciji NSZ je oko 75.000 mladih, mlađih od 30 godina", naveo je on za Euronews Srbija.
Pojašnjava da se ne može reći da je njihova kvalifikaciona struktura povoljna, ali je povoljnija od opšte populacije. Od 75.000 mladih koji su na evidenciji NSZ, oko 23 odsto su lica bez kvalifikacija, oko 50 odsto sa srednjom školom, nešto više od 20 odsto su lica sa fakultetom ili višom školom.
"Mlade ljude karakteriše to što je veliki broj njih bez radnog iskustva, imaju teoretska znanja bez praktičnih znanja. Veliki broj njih prihvata fleksibilnije oblike rada- privremeno povremeni poslovi, rad na određeno", rekao je Martinović.
Povezane vesti
Dodaje da je sve veća tražnja za mladim ljudima, te da NSZ ima programe za njihovo uključivanje na tržište rada, kako bi prenebregli pasivni status.
"Mi imamo sada apsurdnu realnost na tržištu rada. Mnogi poslodavci ne mogu da pronađu odgovarajuću radnu snagu (profil koji traže, broj lica koji im je potreban) i imamo sve veći broj stranaca koji su prisutni na tržištu Srbije, a sa druge strane postoji veliki broj nezaposlenih na našoj evidenciji. Mi moramo da pomirimo te debalanse, jer posla ima za sve koji žele da rade", naveo je on.
Upitan koliko su mladi raspoloženi za prekvalifikacije, on je rekao da postoji veliko interesovanje za onlajn obuke.
"Sve veći broj mladih ljudi želi da uđe u svet rada što pre. Dužina čekanja na posao mladih ljudi je kraća na posao u odnosu na opštu populaciju", zaključio je on.
Komentari (0)