Popis stanovništva na Kosovu i Metohiji u septembru: Šta bi bojkot značio za srpsku zajednicu?

Na Kosovu i Metohiji će se od 1. septembra do 16. oktobra održati popis stanoviništa. Poslednji je bio 2011. godine i na severu Kosova nije održan, dok da je bojkotovala i većina Srba južno od Ibra. U inače zategnutoj situaciji u opštinama sa srpskom većinom, i ovog puta se sve više govori o bojkotu, ali stručnjaci upozoravaju da bi to moglo da bude zloupotrebljeno od pojedinih političkih aktera u Prištini čak i u smislu ukidanja nekih prava koja su Srbima zagarantovana. 

Sam proces, međutim, nije ni bez strukturnih i tehničkih problema. Agencija za statistiku ranije je saopštila da postoje tehnički problemi, jer u svim lokalnim samoupravama nisu formirane opštinske izborne komisije. 

Na osnovu kosovskog Zakona o popisu, opštinske popisne komisije moraju da budu formirane šest meseci pre početka popisa, a u istom periodu ne bi trebalo da se održe lokalni i parlamentarni izbori. Ipak, komisije nisu formirane u četiri opštine na severu, a održani su i izbori. Izmena zakona, koju je najavio direktor Agencije za statistiku Iljir Beriša, još uvek nije usvojena. 

"Očekujemo da se popis odvija u albanskim sredinama i svim delovima gde su Albanci, a što se tiče opština gde žive Srbi, trebalo bi da bude drugi proces koji ide van normalnog procesa, koji će da otvori neke opcije da i oni budu deo ovog bitnog procesa koji se dešava", kaže politička analitičarka Mimoza Gavrani za Euronews Srbija.

Nedefinisani mehanizmi kontrole

Istraživanje nevladine organizacije Aktiv iz Kosovske Mitrovice ukazalo je na propuste i u predloženoj izmeni. Na primer, odrednica da su za neučestvovanje na popisu predviđene kazne u iznosu od 500 do 2.500 evra, bez detaljnog objašnjenja, ali i nejasnoće koje mogu Srbe opet, kao i 2011. da nateraju na bojkot.  

"Nisu definisani, kao ni u prethodnom ciklusu, mehanizmi kontrole, ne samo sadržaja i kvaliteta srpskog jezika u dokumentima koji bi bili korišćeni na popisu, već ne postoje mehanizmi koji bi omogućili da, na primer, pripadnici srpske zajednice intervjuišu pripadnike srpske zajednice tokom popisa", kaže Igor Marković iz NVO "Aktiv".

Gavrani kaže da je ovo jako osetljivo pitanje.

"Pozicija je specifična. Vlada Kosova bi treblo da vodi računa i da bude jako pažljiva i da pronađe neke opcije za Srbe koji žive na Kosovu, da budu deo ovog jako bitnog procesa", objašnjava ona.

Posledice 

Na Kosovu se opštinski budžet određuje prema broju stanovnika, pa bi bojkot, posebno u opštinama sa srpskom većinom, značio znatno manje novca za lokalne projekte, ali ne samo to.

"Ukoliko drugi ciklus popisa stanovništva bude bojkotovan, pojedini politički akteri u Prištini će imati dovoljno argumenata u prilog tome da možda čak i ukidaju neka prava koja su zagarantovana Srbima, pre svega recimo ukidanje Zakona o upotrebi jezika", kaže Igor Marković.

Objašnjenje, šta je preduzeto da se popis održi u skladu sa evropskim normama i domaćim zakonima, ali i bez mogućnosti diskriminacije nevećinskih zajednica, od Kosovske agencije za statistiku, nismo uspeli da dobijemo.