"Situacija može da se pogorša i pre jeseni": Ivanuša za Euronews Srbija o merama, trećoj dozi, školskoj godini i vakcinaciji

Epidemiološka situacija u Srbiji trenutno je pod kontrolom, ali se vidi aktivnost virusa korona. Virus nije nestao, iako se ljudi ponašaju kao da jeste. To može da rezultira pogoršanjem situacije i pre jeseni, posebno sada kada u Evropi imamo delta soj koji se značajno brže širi, kaže za Euronews Srbija direktor Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji dr Marijan Ivanuša.

Smatra da nedovoljan broj vakcnisanih u Srbiji može da dovede do pogoršanja epidemiološke situacije, te je pozvao sve ljude koji se nisu primili cepivo da se vakcinišu i steknu imunitet koji ih štiti od težih oblika bolesti.

"Svakako ne bi trebalo ni da potpuno zaboravimo na preventivne mere, posebno kada su u pitanju masovna okupljanja i proslave", naveo je Ivanuša.

Pojedine zemlje u svetu već su uvele treću dozu vakcine protiv virusa korona kako bi se pojačao imunitet kod ljudi. Srbija će do 1. avgusta izaći sa stavom da li je vakcinisanima potrebna dodatna doza. Na pitanje kakav je stav SZO o tome, Ivanuša kaže da je potrebno još dokaza kako bi mogao da se da jasan odgovor.

“SZO trenutno razmatra i kada bi trebalo da se sprovodi sledeći ciklus vakcinacije u odnosu na stečeni imunitet. Mislim da je ovo prilika da se, pre svega, vakcinišu oni koji se još nisu vakcinisali jer su oni u najvećem riziku i da dobiju virus, a ako su iz neke rizične grupe - stariji, sa hroničnim bolestima i da se teže razbole”, naveo je Ivanuša.

Veliki broj nevakcinisanih

Napominje da još uvek u Srbiji postoji značajnan broj ljudi koji se nisu vakcinisali i oni bi trebalo da iskoriste ovaj period kada je povoljna epidemiološka situacija i da se vakcinišu.

Veliki izazov za sve zemlje biće početak naredne školske godine. Ivanuša podseća da su Regionalna kancelarija SZO za Evropu, UNICEF i UNESCO, početkom jula imali sastanak i izašli sa jasnim preporukama za narednu školsku godinu.

Preporuka je da se vlade zemalja usredsrede na cilj da deca i adolescenti budu fizički prisutni u školi. Škole bi trebalo da budu među poslednjim mestima koja treba zatvoriti, jer se pokazalo da zatvaranje škola šteti zdravlju i dobrobiti deteta i obrazovnim ishodima.

Tanjug/AP/Alastair Grant

"Pandemija je prouzrokovala najveći poremećaj u obrazovanju u istoriji. Ipak, do danas nema dokaza da je prenos u školi važan pokretač povećanja nivoa zaraze. Stoga se mora uspostaviti ravnoteža između mera i osiguranja da deca mogu da nastave sa učenjem i druženjem u najvećoj mogućoj meri", stoji u zaključku sa skupa na koje ukazuje naš sagovornik.

Mediji su čak spekulisali da bi kao mera za početak školske godine moglo biti uvedeno masovno testiranje u školama. Ivanuša naglašava da masovno testiranje pre početka školske godine “kao najbitnija mera nije strategija koja bi dala značajne rezultate”.

Strategija testiranja

"Što se tiče testiranja trebalo bi uspostaviti strategiju testiranja. Prioritet je testiranje dece sa simptomima, sa simptomima akutne respiratorne infekcije bilo koje težine ako deca pripadaju osetljivoj grupi, rizičnoj grupi ili su u situaciji sa velikim rizikom od daljeg širenja. Kada postoje grupe učenika sa potvrđenim COVID-19, može se razmotriti pristup šireg testiranja, ali pod uslovom da se utvrde jasni ciljevi za testiranja i akcije nakon rezultata testa. Međutim, samo testiranje ne može zameniti druge mere", stav je SZO naglašava naš sagovornik.

Treba izbegavati rutinsku proveru temperature ili simptoma u školama, navodi on, jer ne postoje dokazi koji podržavaju njihovu upotrebu.

Ukazuje i na značaj vakcinacije nastavnika i drugog osoblja u školama, kako bii se obezbedio kontinuitet školovanja dece i đaci zadržali u školama.