Igre 
Kako učenici vide reset školstva: Srednjoškolci zatražili da država "odreši nastavničke ruke"
Komentari16/05/2023
-18:32
Nakon dva masovna ubistva - u školi na Vračaru i u okolini Mladenovca, koja su potresla javnost u Srbiji ali i šire, upućeni su brojni predlozi i mere kako da se spreči ponavljanje sličnih tragedija. I učenici i nastavnici na kraju slažu se u jednom - potreban je potpuni reset školstva.
Osim reakcije nadležnih službi i državnih funkcionera na trenutnu situaciju, o načinima kako prevazići tragediju govorili su i stručnjaci iz brojnih oblasti, ali je među predlozima koji su privukli veliku pažnju javnosti možda najjače odjeknuo onaj koji su uputili sami učenici. Potrešeni tragedijom u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", đaci Prve beogradske gimnazije dali su više predloga kako da, kao društvo, zajedno prevaziđemo tu situaciju i sprečimo njeno ponavljanje.
Nikola Milanović, maturant Prve beogradske gimnazije za Euronews Srbija kaže da su se nadali da će postojati nekakva reakcija na njihovo pismo, ali da nisu očekivali da će odjek biti ovako veliki i da će reakcija doći ovakvo brzo.
"Što se tiče nekih nadležnih vlasti... Da li će naš dokument doći do njih, ne možemo dati odgovor na to, ali tekst je bio namenjen za sve ljude, da podstaknemo neku promenu, pokrenemo nešto novo i to smo hteli", objašnjava on.
"Znanje nije jedino što čini čoveka, potrebna kritička misao i razvoj empatije"
Kao prvi predlog, navedena je reforma školstva, a od države je zatraženo da pruži adekvatnu reakciju u ovom pogledu i "odreši nastavničke ruke". To posebno, kako navode, treba učiniti snižavanjem tolerancije prema učenicima, zbog čega se zahteva pooštravanje kazni koje učenici dobijaju usled neprimerenog ponašanja kako bi bili svesniji posledica onoga što čine.
"Naše mišljenje je da se mora postaviti taj neki odnos između učenika i profesora, jer profesor je taj koji predaje tom odeljenju i učenici mogu da naprave neki određeni prekršaj, ali trenutne sankcije nisu dovoljne kako se to ne bi moglo ponoviti. Previše puta se desilo da neko ne bude adekvatno sankcionisan i isti učenik napravi novi prekršaj. Mislimo da se moraju ti učenici sankcionisati kako bi se mogla održati predavanja, kako bi drugi mogli da bolje uče i život u školi bude mirniji", navodi Milanović.
Euronews Srbija
Učenici Prve beogradske gimnazije takođe su predložili da se povećaju plate u prosveti i psihološke razgovore za sve učenike jednom godišnje i zatražili uvođenje novog školskog predmeta i fokus na važnim zapostavljenim predmetima.
Povezane vesti
"Mi smo shvatili da je to potrebno jer smo videli šta fali u našem školovanju i šta nedostaje u predmetima koje već učimo. Iz toga mislimo da treba postojati predmet koji će se baviti tim vrednostima. Građansko vaspitanje ima opisnu ocenu, a mladi sociologiju imaju samo jednu godinu. Ovaj predmet bi imao istu važnost kao srpski i matematika i on bio učio mlade i decu istinskim vrednostima - šta su etika, moral, kako razlikovati dobro ili loše, možda bi podstakao nekog učenika kako da kritički misli, razvije empatiju... Znanje se uvek vrednuje, ali nije jedino znanje to što čini čoveka, postoje neke osobine koje svi imaju zajedničke, određeni ljudi ih koriste ili ne koriste dovoljno, fokus treba da se prebaci na to. Ljudi treba da se angažuju više ne samo akademski nego i ljudski", objašnjava maturant Prve beogradske gimnazije.
Među predlozima je i sprovođenje zakona o minimalnoj udaljenosti kladionica od školskih ustanova, kao i zabrana prikazivanja rijaliti programa i sadržaja koji promoviše nasilje, vulgarnosti i sve neprikladne sadržaje koji zahtevaju oznaku 18+ u udarnom terminu ili u toku dana kada bi takav sadržaj bio dostupan gledanju deci.
Milanović ističe da društvene mreže postale obaveza i nešto što je neophodno kako bi se mladi uklopili u društvo i da sve što se pojavi na televiziji i u štampi kasnije bude objavljano na društvenim mrežama te stoga može da utiče na mlade.
"Što se tiče tih sadržaja koje smo nabrojali, mislimo da bi bilo bolje kada rijaliti programi ne bi bili u udarnom terminu jer su onda manje šanse da se to proširi i da to mladi vide. Oni ne predstavljaju vrednosti koje smo spomenuli u potencijalnom predmetu koji bi učio život. Mladi prate Instagram, TikTok, Jutjub, Snepčet... Koriste se mediji koji zahtevaju najmanje pažnje kako bi što više sadržaja mogli da pogledaju. A kada vide toliko sadržaja u kratko vreme, to je prosto kao šuma dezinformacija", objašnjava on.
"Na posetu psihologu ne treba gledati kao na kaznu"
Milanović ističe da je jedan od njihovih predloga bio i uvođenje preventivnih psiholoških pregleda, jer misle da je to dobro kako bi se pratio rast i razvoj učenika.
"Kao i u osnovnim, i u srednjim školama, nažalost, istina je da se na posetu psihologu/pedagogu gleda kao na kaznu. Ta poseta ne predstavlja ništa loše, nego pomaže učeniku kako bi se bolje razvio. Ta konotacija da je to nešto loše nije dobra i mora da se menja", kaže on.
Da je trend da se kod pedagoga i psihologa ide po kazni i danas prisutan potvrđuje i nastavnica srpskog jezika u OŠ "Jovan Miodragović" u Beogradu Maja Radović.
Povezane vesti
"Deca sad sama osećaju potrebu da imaju više kontakta sa pedagogom i psihologom, više su svesni koliko je mentalno zdravlje važno, nego mi odrasli. I učenici moje škole bi želeli da imaju tačno na određeno vreme, na primer na četiri-pet meseci mogućnost da odu, a ne da odlaze po pozivu jer samim tim budu stigmatizovani na neki način i obeleženi. Potreban nam je biliži odnos, đaci su željni priče. Potrebno ih je pitati. Mi pričamo sa njima, ali ako imate 25 učenika i imate čas od 45 minuta, pola minuta da posvetite učeniku i obavite administrativne i redovne obaveze, nažalost dete se u svemu tome izgubi", kaže ona.
Euronews Srbija
Ono što bi prema njenom mišljenju prvo trebalo promeniti, to je da dete bude u centru.
"Ono treba da bude u centru i roditelja, i nastavnika, i škole, i društva uopšte. Ne treba da ga posmatramo kao đaka koji će da nauči nešto, nego u celini. Tu se u potpunosti slažemo sa đacima koji su to izložili u predlozima. Ne postoji fokus samo na obrazovanju nego apsolutno i na vaspitanju koje je podjednako važno", kaže profesorka Radović.
Povezane vesti
"Potreban jesan reset nacije"
Nastavnik filozofije u Ugostiteljko-turističkoj školi u Beogradu Boško Šindić kaže da je nakon svih ovih događaja Srbiji potreban jesan reset nacije.
"Mi imamo školu iz 19. veka, totalno je neprilagođena današnjem životu, možda još jedan od razloga lošeg ponašanja kod učenika i raznih drugih problema. Ključni problem je što je veliki jaz između nastavnika i učenika. Jaz koji je postajao između naših roditelja i nas je manji (tehnološke promene). Mladi danas koriste tik tok, žive na mrežama. Dok mi taj svet doživljavamo kao imaginarni, a za njih je realniji nego ovaj običan. Mi živimo u zastarelom školstvu, razlozi su mnogobrojni, jednostavno godinama se to ne rešava, postoje različite reforme, one su spore zbog nedostatka političke volje, to bi hitho moralo da se reši. Nažalost, ne vidim da je rešenje blizu", kaže on.
Euronews Srbija
Ističe da su deca dobro primetila i da nastavnik kod nas nema dostojanstvo u celom sistemu i da postoji neka etička/moralna kriza.
"Stoji u predlozima poboljšanje statusa, dakle treba da ga vrate ili dobiju. Veliko nepoverenje postoji kod nas. Imate situaciju da nastavničko veće isključi nekog učenika jer je napravio neki veliki prekršaj, odluči da on ne treba više da bude đak te škole, ali ministarstvo traži neke postupne mere da to dete mora prvo da dobije opomenu, pa ukor - bez obzira na to što je ta povreda velika, mora da se prođe postupni sistem. Na kraju to dovede do toga da se nađu greške u proceduri i da taj učenik nastavi da pohađa istu školu", objašnjava nastavnik Šindić.
Tragedija u Srbiji alarmirala i region
Masovno ubistvo u osnovnoj školi na Vračaru, nakon kojeg je usledilo još jedno u okolini Mladenovca, bilo je udarna vest i u medijima u regionu a i šire. Goran Popović, direktor OŠ "Livada" u Ljubljani, za Euronews Srbija kaže da je i Slovanija odmah povukla poteze i da je policija mnogo više u okolini škola.
"Ipak, moramo da budemo svesni da je policija ipak represivni organ i da smo mi odrasli primer toj deci. Kada se na ulici i u parlamentu svađamo, i toliko vređamo, naša deca to gledaju i nikakva policicija neće moći to da spreči", objašnjava on.
Ističe da je krivica u tome što roditelji nemaju dovoljno vremena da se bave svojom decom, što u školama mnogi jure za tim da se ostvari plan i program, i zaboravlja se da je razgovor deci najpotrebniji.
Popović kaže da su i u Sloveniji problemi veoma slični i da nastavnici nemaju dovoljno vremena za učenike.
"Kod nas je predviđen razredni čas na kojem bi bila prilika da se porazgovara, ali obično je to neki predčas na kojem se rešavaju opravdani i neopravdani. Ne treba sve da bude u normativima i pravilima. Razredni može skoro na svakom času da posveti određeni deo npr. 10 minuta, jer tih deset minuta koji posveti tom problemu, može bolje uticati na onih 30 minuta. Ne treba čekati da se sve reši normativima, treba da budemo ljudi da razgovaramo sa decom", zaključuje on.
Preporuka za vas
Komentari (0)