Igre 
Tužilac za Euronews Srbija o pretnjama na internetu posle dve tragedije: Broj predmeta meri se desetinama i nije konačan
Komentari11/05/2023
-21:30
Nakon tragedija u OŠ "Vladislav Ribnikar" i u okolini Mladenovca policija je skoro svaki dan izlazila sa saopštenjima o postupanjima zbog pretnji na društvenim mrežama i na internetu. Broj takvih predmeta se sigurno meri desetinama, a možda je i viši, rekao je za Euronews Srbija tužilac za visokotehnološki kriminal Branko Stamenković ističući da ne može da govori o konačnim brojkama jer je postupanje još u toku. Takođe napominje da povodom toga deluju i druga tužilaštva. Govoreći o predlozima za spuštanje praga krivičnopravne odgovornosti sa 14 na 12 godina napominje da je sada momenat da se o tome razgovara.
Tužilac Branko Stamenković je u emisji Direktno sa Minjom Miletić rekao da kompletno društvo mora da bude svesno da postoji određeni problem i da svi zajedno treba da rade na rešvanju. Upitan kako stati na put onima koji misle da u virtuelnom svetu mogu da rade isto što i u stvarnom, rekao je da je potreban multidisciplinarni pristup i da odgovor ne leži samo u krivičnoprocesnom okviru, već da je potrebno da se angažuju i drugi organi i institucije.
"Javno tužilaštvo praktično dolazi na kraju. Mi nismo ti koji apsolutno mogu da reše svaku nepovoljnu situaciju, Naprotiv. Mi smo represivni organ. Postoji određeni momenat gde mi možemo biti preventivni, ali ipak, pre nas, zaista je potreban zajednički napor", naveo je Stamenković.
Napominje da praksa tužilaštva ne poznaje razilku između pretnji u realnom životu i onoga što se dešava na internetu.
"Sa tom praksom je prvo počelo Tužilaštvo za visokotohnološki kriminal, ali nakon toga, i druga javna tužilaštva su nastavila, i sudska praksa je to i priznala. Zašto ovo napominjem? Postoje krivična dela koja su zavisna od interneta i ona koja se odnose na internet. Mogu biti krivična dela u realnom svetu, ali da su u nekom delu izvršena putem interneta ili računarskih tehnologija. Zato je zahvat javnog tužilaštva širok i u ovim predmetima nije postupalo samo tužilaštvo kojim rukovodim, nego i sva tužilaštva u zemlji", istakao je i ponovio da u toj oblasti postupa ceo sistem.
Euronews
Govoreći o kaznama za maloletna lica, Stamenković je rekao da je njihova krivičnopravna odgovornost regulisana posebnim zakonom koji predviđa mere kaznene prirode.
"Kada govorimo konkretno o krivičnim sankcijama, one mogu biti izrečene u vidu kaznenih mera i kazne maloletničkog zatvora. Kazna maloletničkog zatvora se može izreći samo grupi starijih maloletnih lica i za krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvora koja je veća od pet godina", rekao je.
Povezane vesti
Komentarisao je i inicijativu za spuštanje praga krivičnopravne odgovornosti sa 14 na 12 godina napominjući da u zemljama Evrope i sveta zaista postoje različiti pragovi.
"Momenat je da o tome ozbiljno razgovaramo. Sama praksa će moći da dovede to toga da vidimo da li je to spuštanje granice bilo uspešo ili ne", poručio je tužilac.
Kada je reč o postupanju prilikom krivičnih dela koja uključuju društvene mreže, napomenuo je da policija i tužilaštvo nemaju pod redovnim nadzorom ono što se dešava u tom domenu.
"Policija preduzima određene mere, prisutna je u javnom prstoru, pozornici su na ulicama. Tako policijski službenici postupaju i na internetu - osmatraju, ako mogu to tako da nazovem, ono što se dešava. Kada imamo saznanje da je izvršeno neko delo, u tom momentu dolazi do fokusiranja na određene profile i grupe. Ako vidimo da ima ispunjenih uslova da postupamo, mi ćemo to odmah učiniti", istakao je Stamenković.
"Društevene mreže su kompleksnije nego što su to bila neka druga okruženja"
Govoreći o uticaju društvenih mreža, profesor sociologije Vladimir Vuletić je naveo da se na njima poruke ne generišu same, već da ih ostavljaju neki ljudi.
"Važno je da naglasimo da društvene mreže i sadržaj koji se tamo nalazi može na izvestan način da podstakne neke druge ljude da čine neke stvari. Ukoliko postoji neka vrsta zavisnosti, kao i kad je reč o nekoj drugoj zavisnosti, nema sumnje da i to može da utiče na određenu vrstu mentalnih tegoba", rekao je Vuletić.
Kako je napomenuo, svi bi u situaciji u kojoj se nalazimo želeli da prepoznaju uzrok koji je moguće eliminisati i da na taj način olakšaju sebi i smanje strah.
Povezane vesti
"Ali moramo biti svesni da su sve to činioci koji mogu da pospeše nešto. Ipak su u drugom planu, iako su to jedini činioci na koje možete da delujete odmah i da smanjite verovatnoću. Ono što je problem je da su društvene mreže i internet okruženje i mi moramo da naučimo i sebe i decu da se u tom okruženju snalaze i prepoznaju šta je dobro, a šta loše. Uvek je ono što se dešava u okruženju refleksija, nekada se govorilo o lošem uticaju televizije, lošeg društva itd. Ali ono što je bitno, i naglašavam da je to najvažnije, to je kako će pojedinac da reaguje na ono što se dešava u okruženju i da prepozna šta je prihvatljivo, a šta ne", rekao je Vuletić i dodao da su društvene mreže kompleksnije nego što su to bila neka druga okruženja.
Euronews
Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku dodaje da, dok smo pod utiskom tragedije, mnogo brzi da predlažemo neke oštrije kazne i mere koje su represivne, dok možda ključ leži u nekim pozitivnim merama.
"Da se mladi obuče i da im se obezbede alati kako da se u tom svetu snalaze. Već smo čuli neke predloge da se neke društvene mreže zabrane. Društvene mreže su jedan kanal komunikacije. To vam je kao da zabranite štampani materijal ili knjige. Nije problem sam kanal komunikacije, već sadržaj na njemu i bitno je da se mladi obuče kako da ga koriste. To neki ljudi koriste kao ventil. Kompjuterske igrice su takođe često targetirane kao neki od faktora koji utiče na nasilje, kao i muzika nekih ranijih godina, a istraživanja pokazuju da je to više neki beg od nasilne okoline i da mladi tu nalaze neku utehu i bekstvo u tim igricama. Teško je upirati prstom jer je uzrok svuda pomalo, jako je kompleksan problem", naveo je Elek.
Upitan da li je preblem u sistemu vrednosti ili u zakonodavstvu, Elek je rekao da je zakonodavstva i sada prilično rstriktivno, ali da se npr. strogi propisi ne odnose na ilegalno oružje koga ima u ogromnim količinama.
"Legalno oružje nije problem koliko je ilegalno i postoji opasnost da ukoliko previše restriktivne propise donesete, oni koji žele da imaju oružje, da ga kupe na crnom tržištu", rekao je.
Vuletić kaže da se mora praviti razlika između nužnih i dovoljnih mera. Kako navodi, nema sumnje da su mere o kojima se sad govori u izvesnom smislu nužne.
"To jesu mere koje su usmerene na nekakvu prevenciju. Ali kad kažem prevenciju, mislim da će one samo otežati da se nešto dogodi. Ne mogu nikako da to isključe, ali su usmerene, što je takođe važno, na umirenje javnosti i stvaranje osećaja sigurnosti", naveo je Vuletić.
Komentari (0)