Nakon dve masovne pucnjave najavljeni stroži propisi: Kakve će izmene doneti novi zakon o oružju

Komentari

Autor: Euronews Srbija

14/05/2023

18:28

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Nakon dve masovne pucnjave u Srbiji u kojima je stradalo ukupno 17 osoba glasno je počelo da se govori o propisima o oružju i kontroli naoružanja. Najavljene su hitne izmene i dopune zakona i pooštravanje pravila za posedovanje oružja. Slično se događalo i u državama Evrope i sveta koje su se već suočavale sa masovnim pucnjavama i koje su odmah krenule u razvijanje sistema prevencije. Iskustva se ipak razlikuju od slučaja do slučaja.

Finska je povukla konkretne poteze nakon što je 2007. godine učenik srednje škole ubio osmoro ljudi, od čega šestoro učenika, i sebi oduzeo život. Vlada je tada ograničila upotrebu oružja, smanjila dostupnost kupovine, i uvela posebne testove za one koji žele kupe oružje. U tom trenutku Finska je bila četvrta u svetu po broju oružja među civilima na 100 stanovnika, da bi danas bila na osmom mestu.

Nezapamćena tragedija 2019. godine dogodila se na Novom Zelandu u kojoj je napadač ubio 51 osobu i koja je naterala vladu na nove zakone o zabrani korišćenja poluautomatskog oružja. Tada su pooštrena pravila za trgovce oružjem i smanjena je dužine važenja dozvole sa 10 na pet godina. Nove mere tada su naizlazile na odobravanje javnosti.

Napori Novog Zelanda u vezi sa kontrolom oružja dobili su pohvale širom sveta, posebno u Sjedinjenim Državama, gde su se zakonodavci koji podržavaju kontrolu oružja i aktivisti borili da ovaj zakon u određenoj formi stupi na snagu i u SAD.

Međutim, uprkos tome najviše vesti o masovnim pucnjava dolazi upravo iz ove zemlje, to pitanje nije jednako regulisano u svim američkim zemljama. Kako je ranije objasnila novinarka VOA Jovana Đurović za Euronews Srbija, kada je u pitanju posedovanje i nošenje oružja u SAD, propisi se razlikuju od jedne do druge savezne države, i to u zavisnosti od toga ko je na vlasti.

Jedan od drastičnijih primera borbe sa oružjem pokazala je Australija koja je prolazila kroz krizni period krajem devedesetih. Zbog masovnog ubistva 1996, Australija je od građana otkupljivala oružje ili su ga oni dobrovoljno predavali državi. U prvih godinu dana policiji je predato 650.000 komada oružja, koje je javno spaljeno.

Kakva je trenutna situacija u Srbiji?

Inače Britanski list Gardijan pisao je o tome kako je Srbija reagovala nakon dva dana od masovnih ubistava. O tome je za ovaj britanski list govorila Kris Braun, aktivistkinja, advokat i predsednica "Brejdi kampanje" koja je navla da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić reagovao merama koje bi trebalo da se shvate kao preventivne.

Policija je takođe pozvala građane da koji poseduju nelegalno oružje da ga bez ikakvih sankcija od 8. maja do 8. juna predaju najbližoj policijskoj stanici. MUP konstantno izlazi sa saopštenjima u kojima se navodi da je do sada predato više naoružanja nego u prethodnih nekoliko kampanja zajedno.

Dve velike tragedije izazvale su potres u društvu zbog kojeg su institucije morale da reaguju, navela je Bojana Otovoć Pjanović iz Službe za suzbijanje kriminala UKP.

"Aktuelne bezbednosne situacije i promene u društvu koje su nepredviđene zahtevaju određene reakcije sistema i u skladu sa tim usklađivanje određenih zakonskih odredbi. Sama situacija koja se desila zahteva da donosemo izmene i dopune zakona i da u skladu sa time postupamo", rekla je otović Pjanović za Euronews Srbija.

Otovoć Pjanović je objasnila kako se i sada izdaju dozvole za posedovanje oružja i municije, navodeći da su uveliko na snazi određena pravila koja svaki pojedinac, koji želi oružje, mora da ispuni.

"Trenutna praksa izgleda ovako. Da biste podneli i stekli pravo za držanje ili nošenje oružja morate da ispunjavate zakonom predviđene uslove: da ste punoletan građanin, da ste zdravstveno sposobni, da ste prošli lekarski pregled koje rade nadležne zdravstvene ustanove. To podrazumeva i prostorno-tehničke uslove koji moraju biti predviđeni, a to su da se oružje čuva u adekvatnim uslovima i da postoji sef sa šifrom ili ključem. Sve te uslove koje svaki podnosilac zahteva treba da ispuni podložne su kontroli nadležne policijske stanice. Savest i odgovornost svakog pojedinca je da sef mora da bude daleko, odnosno da o tome ne sme biti upućen nijedan član domaćinstva", objasnila je ona.

Član UO Nacionalne asocijacije za oružje Slobodan Spasić smatra da je i dosadašnji zakon restrikitvan, ali da svakako mora da se promeni.

"Naš zakon je i do sada među najrestriktivnijim u Evropi. Promene zakona kod nas su sada inicirane nesrećnim događajima, koji su nepredvidivi, iznenadni i nose veliku količinu nesreće i tragediju. Nama je interes da se do takvih stvari ne dolazi. Međutim, kada pogledate sve te događaje, vi vidite da je oružje sredstvo izvršenja, to je jedan od elemenata koji vodi nekom događaju. Drugi su motivacija, osobine ličnosti, obuka... Nama je sada u izuzetnom interesu da se tema oružja ne mistifikuje, ali isto tako da se ni na koji način i ne zloupotrebljava", kaže.

U kom pravcu će ići izmene zakona?

Nadležni su najavili smanjenje broja legalnog oružja u zemlji, ali i češće provere i oštrije kontrole, a Otovoć Pjanović navodi da je to nephodno i da je su upravo češće i revizije jedan od predloga za budući zakon.

"Zakon je i do sada predviđao preregistraciju pa su i tu bila podeljenja mišljenja. Neko je smatrao da to treba na duži rok, neko da ne treba i da ako ste jednom dobili oružje da ne treba da ponovo prolazite kroz neke faze. Do sad je dozvola važila pet godina. Zakon nije samo slovo na papiru. Trenutna situacija je naložila da se zbog bezbednosti neke mere preduzmu. MUP će ispoštovati mišljenja i tražiti predloge i sugestije. Suština je da, ako je naloženo da moramo imati psihološki pregled i test na prisustvo psihoaktivnih supstanci, ja mislim da će se svi složiti da je to neophodno. Ono što takođe mora biti restriktivno je da kontrole i revizije moraju biti češće. Predlog je da te kontrole budu na šest meseci do godinu dan", rekla je ona.

Kako kaže, u ovom trentku je važno da se građani reše pre svega oružja koji se nalazi u nelegalnom posedu, ali i oružja koje je legano ali nije dokumentovano na pravi način.

"Ovaj period je period apsolutne amnestije i prava svakog pojedinca da se liši tog komada oružja u smislu da se oslobodi bez ikakve krivčno-pravne odgovonrosti. Niko nema prava da ima oružje za koje zakon ne predivđa da ga ima pojedinac, kao što je automatsko, minsko ili ekspolzivno oružje. To je vrsta oružja za koje nadležni ne daju oružje. Takođe, tu se misli i na oružje koje je na primer nasleđeno, ali se ne zna šta sa njim treba da se radi", dodala je.

Spasić je ukazao da je izmena i dopuna postojećeg zakona o oružju uveliko bila u planu i pre ove dve tragedije. Kako je objasnio, u pitanju je zahtevan proces, navodeći da i same članice EU različto pristupaju ovom pitanju.

"Ni države članice EU nemaju jedinstveno zakonodavstvo kada je reč i o sprotstkom oružju, i lovačkom oružju i tako dalje. U određenim državama nemate nikakve lekarske preglede, u drugima imate samo kod kupovine prvog oružja. Na primer u Nemačkoj kupite jedan komad kratkog oružja, za pušku vas niko ništa neće pitati ali ako krenete da kupujete višeonda će već krenuti detaljnije provere", objasnio je on.