Igre 
Predsednica "Brejdi kampanje" za Gardijan: Srbija je dva dana nakon pucnjava preduzela mere - zašto isto ne učini i SAD?
Komentari10/05/2023
-16:20
Srbija je nakon dva dana reagovala na tragedije koje su se dogodile prošle nedelje, donoseći propise na osnovu iskustava drugih zemalja sa sličnim iskustvima, dok su masovne pucnjave u SAD i dalje problem koji se ne rešava zbog previše jakog lobija industrije oružja, piše u autorskom tekstu za Gardijan Kris Braun, aktivistkinja, advokat i predsednica "Brejdi kampanje".
"Brejdi kampanja" dobila je ime po Brejdi zakonu o oružju iz 1993. godine, a u pitanju je organizacija koja se zalaže za strože zakone u vezi sa dozvolama za dobijanje i nošenje oružja, a istovremeno se bori i protiv oružanog nasilja.
"Prošle nedelje, u Srbiji su se desila dva odvojena masovna ubistva u kojima je stradalo više ljudi, uključujući i decu. Srbija, zemlja koja je na trećem mestu po broju oružja na 100 stanovnika u svetu, potresena je ovim nasiljem. Za razliku od SAD, masovne pucnjave tu nisu svakodnevna stvar", navodi Braun.
"Nije trebalo mnogo da srpski predsednik Aleksandar Vučić preduzme brze akcije. Dan nakon ovih besmislenih pucnjava, Vučić je najavio nekoliko mera koje bi trebalo da deluju preventivno kada su u pitanju buduće tragedije. Ove mere uključuju zabranu novih dozvola za posedovanje oružja, strože kazne za nelegalno posedovanje oružja, psihološke provere vlasnika oružja i amnestiju za one koji predaju nelegalno oružje u njihovom posedu", dodala je ona.
"Trebalo je samo dva dana, nakon dve strašne masovne pucnjave, da Srbija reaguje. Zašto, nakon 200 masovnih pucnjava samo u 2023. godini, SAD ne uspeva da preduzme slične mere 'čišćenja', ili bilo kakve mere", pita Braun.
"Dan za danom, u SAD dešavaju se besmislena oružana nasilja, a opšteprihvaćena stvar je da zakonodavci neće uraditi mnogo kako bi sprečili sledeću masovnu pucnjavu. Ovo se dešava uprkos tome što Amerikanci jasno stavljaju do znanja da ne žele prazna mesta za trpezarijskim stolom, i ne žele da njihova deca dele iskustva i traume sa ratnim veteranima. Prosto rečeno, većina Amerikanaca želi da se nešto preduzme protiv oružanog nasilja", istakla je.
Tanjug AP/Damian Dovarganes
"Razlika između poteza Srbije i pasivnosti SAD svodi se na politički uticaj industrije oružja. SAD jednostavno ne može da preduzme akcije koje traži većina Amerikanaca, uključujući i univerzalne provere, zbog toga što postoji mala, ali moćna grupa zakonodavaca koja se, kao i lobisti za oružje, zalaže za potpuno protivljenje razumnim propisima o oružju. Lobi za oružje proveo je decenije kako bi ovo učinio mogućim, usmeravajući bezgranične zalihe donacija političkim kandidatima, i gradeći ekstremistički pogled na drugi amandman, koji se protivi bilo kakvom ograničenju i čuvarima u vezi sa vatrenim oružjem", dodala je Braun.
Povezane vesti
"Lobisti za oružje žele da Amerikanci veruju kako ne postoji zakonski ili regulatorni lek za oružano nasilje. Najglasniji iz ovog lobija govore Amerikancima da se "ne mole dovoljno" da prestanu masovne pucnjave. Oni okrivljuju mentalno zdravlje, i upiru prstom u sve i svakoga, osim u ono što je stvarni uzrok oružanog nasilja u SAD. Iako čine sve da odvuku pažnju, jedno je jasno - pokolj je uzrokovan širokim i lakim pristupom oružju", navela je Braun u svom tekstu.
"Kako znamo da je u pitanju baš pristup oružju? Jer kada vlade, posebno državne vlade, uspostave zdravorazumske mere zaštite, vidimo manje ubistava, manje smrti i manje trauma", dodala je.
Slično Srbiji, ističe Braun, i druge zemlje su odmah krenule u akciju nakon masovnih pucnjava. Ona navodi primere: "Vladi u Australiji bila je dovoljna samo jedna masovna pucnjava da bi zabranila jurišno oružje, a decenijama nakon toga stopa smrtnosti od vatrenog oružja oštro je opala u toj zemlji. Velika Britanija nije doživela masovnu pucnjavu od 1996. godine, kada je zabranila određeno oružje nakon pucnjave u kojoj je ubijeno 16 školske dece i jedna odrasla osoba u Danblejnu. Nakon pucnjave u Krajstčerču na Novom Zelandu, vlada te zemlje je ponudila program otkupa i uklonila iz prometa skoro 60.000 komada vatrenog oružja".
Tanjug/AP/LM Otero
"U SAD smo videli poboljšanja nakon što su države poput Kalifornije, Kolorada, Merilenda i Mičigena preduzele mere da popune praznine koje su ostavili zakonodavci na saveznom nivou. Ove države prepoznale su da, kada se jurišno oružje ili šaržeri velikog kapaciteta koriste u javnoj masovnoj pucnjavi, skoro 14 puta više ljudi je povređeno, a dvostruko više je ubijeno. Prepoznajući to, učinili su svoje građane bezbednijim, ali nedostatak savezne akcije ih i dalje čini ranjivim na oružje koje je doneto iz drugih država. Uprkos tome, Kalifornija sada ima sedmu najnižu stopu smrtnosti od vatrenog oružja u zemlji, dok su države sa slabijim zakonima o oružju, poput Misisipija, Luizijane i Novog Meksika, pri vrhu liste. Ovo nije slučajnost. Kada države uvedu strože mere zaštite, manje ljudi umire od vatrenog oružja", istakla je Braun.
Navodi da je "jasno kako je Srbija naučila nešto iz uspeha ovih drugih nacija koje stavljaju ljudske živote iznad oružja", i pita se "šta će biti potrebno isto učine i američki zakonodavci koji su vezani za novac i uticaj lobija za oružje"
"Ne mora biti ovako. Amerikanci ne moraju da žive paralizovani u strahu da li će škole, bogomolje, zdravstvene ustanove ili tržni centri biti mesto sledeće nacionalne tragedije. Američka vlada, zapravo, može da zaustavi oružano nasilje kao i druge zemlje, ali samo ako kreatori politike počnu da odgovaraju ljudima, a ne industriji", ističe Braun.
"I druge nacije su iskusile masovne pucnjave, ali u SAD previše zakonodavaca zavisi od donacija i podrške industrije oružja, kako bi preduzeli hrabre akcije potrebne za spasavanje života", zaključila je Braun u autorskom tekstu za Gardijan.
Povezane vesti
Preporuka za vas
Komentari (0)