"Reprodukcija obrazaca nasilja kao začarani krug": Kako da roditelji zaštite decu od izobilja štetnog sadržaja

Komentari

Autor: Euronews Srbija

10/05/2023

07:04

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Masovna ubistva u OŠ "Vladislav Ribnikar" i u Mladenovcu otvorila su brojna pitanja o kojima se periodično govorilo, a jedno od njih je i pitanje izmenjenog sistema vrednosti i načina komunikacije, kao i uloge medija. Profesor Fakulteta za medije i komunikacije Stanko Crnobrnja za Euronews Srbija kaže da su mediji, uz obrazovni sistem, dva neregulisana haotična sistema, u koje je neophodno uvesti red. U suprotnom, kako kaže Crnobrnja, i u budućnosti ćemo imati tragične situacije.

Nakon tragedija, na društvenim mrežama pojavili su se brojni komentari i pomešane reakcije, među kojima najviše zabrinjavaju komentari mladih koji su na neki način veličali dela počinioca masovnih ubistava. Crnobrnja smatra da to što reakcije na internetu variraju od podrške do izliva žalosti, kritika na račun sistema, društva i načina obrazovanja, može da se interpretira različito.

"Ova masovna podrška ubici može da bude uzrok ili proizvod dva procesa – jedan to što je veoma lako manipulisati brojevima i klikovima na internetu, jer mi ne znamo odakle su došli svih navodnih 40.000 poruka podrške, a sa druge strane, to može da bude ozbiljan signal da u našem društvu postoji mnogo dece koja se nalaze na ivici mentalnog problema ili su duboko u mentalnim problemima", objašnjava Crnobrnja.

Deca su svakodnevno izložena različitim sadržajima u medijima, a često preovlađuju oni nasilni, te se zbog toga nameće pitanje kako da i roditelji od toga zaštite, kao i na koga pada odgovornsot da reguliše i ograniči nasilne sadržaje.

Crnobrnja kaže da se posledice u promenama ponašanja i stanju društva mogu pronaći u tome što trenutno imamo mlade koji se u interaktivnim digitalnim medijima najprirodnije snalaze i koji su im postali potpuno neizostavan element komunikacije sa vršnjacima i ostatkom sveta, zbog čega su u prilici da na internetu svedoče pametnim stvarima, ali i mnogim strahotama.

Takođe, Crnobrnja dodaje da je pandemija jovida 19 decu dodatno uputila da pronađu "sve drugo osim tog školskog časa na internetu, a za dve godine oni su pronašli čudesa, od kojih je polovina strava i užas, i deca sve to vide".

Na pitanje čija je uloga u ograničavanju izobilja sadržaja i kako da roditelji, čija se percepcija društvenih mreža i virtuelne stvarnosti potpuno razlikuje od percepcije njihove dece, postave granicu, Crnobrnja odgovara da bi prevashodno morali da se suštinski zainteresuju za način na koji mladi komuniciraju.

"Stvar kreće od roditelja i dece, koji bi morali pod hitno, stvarno i suštinski da se zainteresuju za način na koji njihovi mladi komuniciraju i žive u alernativnom, za decu potpuno prirodnom svetu, kao i da odustanu od insistiranja na nekim prethodnim metodama koje su prevaziđene, da se uključe u njihov način razmišljanja i komunikacije i da pokušaju da shvate pre nego što osude. Od roditelja počinje sve", rekao je Crnobrnja.

Kako kaže Crnobrnja, krut školski sistem koji se nekoliko decenija nalazi u reformi, takođe igra ulogu, pa je potrebno da se prilagodi ovom vremenu jer "ovo je 21. vek, koji traži školski sistem barem upola brz koliko su i tehnologije".

"Uvezani mediji kao u lancu reprodukuju obrasce nasilja"

Sadržaji koji deca mogu pronaći na različitim medijima i društvenim mrežama, često mogu biti nasilne prirode. Mnogi stručnjaci upozoravaju na to da u medijima postoji promocija nasilja i agresivni diskusrs, a Crnobrnja ističe kako ovaj problem nije otkriven zahvaljujući prošlonedeljnim tragedijama.

"To je tema koju mi u medijima pokušavamo nekako da konstituišemo kako treba već deset godina, i više, radi se o tome da je naš medijski sistem, odnosno medijsko okruženje potpuno pogrešno regulisano ili nije regulisano uopšte", kaže Crnobrnja.

Crnobrnja ističe da u čitavoj Evropi, na čelu sa Nemačkom, postoje ozbiljne regulacije medija. Dodaje da Srbija već osam godina nema medijsku strategiju i da se njima niko ne bavi.

"Mediji moraju biti regulisani, ne mogu da budu divlji Zapad, što je trenutno situacija u našim medijima, jer imate uvezane medije koji kao u lancu reprodukuju obrasce nasilja, heroje nasilja, antiheroje, moralne vrednosti koje su potpuno uništene se reprodukuju. Kada se reprodukuju, one se pojačavaju, sa televizije se prelivaju na novine, iz novina na portale, odakle to pređe na TikTok, pa na Instagram i to je jedan začarani krug", objašnjava Crnobrnja.

Kako kaže Crnobrnja, mediji su, uz obrazovni sistem, naša dva najveća društvena neregulisana haotična problema, koji će proizvoditi još više sličnih ili istih tenzija i šokova u našem društvu i zaključuje da je potrebno "organizovati permanentnu kampanju dobrih, lepih, čovečnih i kulturnih stvari i da to mora po državnom nalogu da ide na svim medijima, koji pravovremeno odvoje svoj prostor za sadržaj koji će biti čista propaganda dobrih stvari, ljubavi i progresa".