Od bunta i parada do "bega iz grada": Širom sveta obeležava se Prvi maj - čime su nezadovoljni radnici u Srbiji

Danas se proslavlja Međunarodni dan rada, a tim povodom su se predstavnici sindikata u Srbiji odlučili na okupljanja u centru Beograda, kako bi iskazali čime sve nisu zadovoljni kada su radnička prava u pitanju.

Ujedinjeni građanski sindikati "Nezavisnost" okupio se na Trgu Nikole Pašića u Beogradu oko 12 sati, i dogovoreno je da će tu ostati tokom dva sata koliko će protest trajati. Kao najveći problem ističu niske plate, i insistiraju na povećanju minimalnih zarada. Iz UGS "Nezavisnost" ističu da je, zajedno sa drugim sindikatima, pokrenuta inicijativa za pregovore za utvrđivanje minimalne cene rada, s obzirom na to da su se, kako kaže, parametri za utvrđivanje značajno poremetili od prošlog puta kada je ta računica izvođena.

Ranije je ispred Doma omladine održan performans Saveza samostalnih sindikata Srbije i Beograda, gde je poručeno da "prava neće doći sama od sebe" već da se radnici za njih moraju boriti, Takođe, naglašeno je da se u poslednjih 130 godina nije mnogo toga promenilo po pitanju radničkih prava.

Okupljeni su naglasili i odlazak mladih ljudi zbog loših uslova rada, navodeći da se mora zadržati mlado stanovništvo.

"Nismo odmakli daleko u osnovnim stvarima, vidimo i danas da nam sve više mladih ljudi odlazi iz Srbije baš zbog tih uslova. Očigledno da ima dovoljno profita ali ta raspodela nije ravnomerna, i zato je naše tržište radne snage sve siromašnije", istakao je Dragan Todorović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović, rekao danas da pregovori o povećanju minimalne cene rada ove godine počinju ranije, već ovog meseca, kako bi se utvrdilo šta je propušteno prethodne godine. 

"Mislim da će se sigurno povećavati. Ti pregovori počinju već u maju, ove godine ranije, a to je dogovoreno na socijalno - ekonomskom savetu. Razlog je da jednostavno vidimo šta je propušteno, prošle godine su podaci statistički mnogo kasnili. Očekujem da će povećanje biti pristojno, a koliko, to je sada teško reći", izjavio je Orbović na platou ispred Doma omladine.

Reljanović: Nezakoniti otkazi i neplaćanje zarada akutni problemi

Zaštitnik građana je u izveštaju za 2022. godinu rekao da je, kada je reč o radnim odnosima, najviše žalbi bilo zbog otkazivanja ugovora o radu, neisplaćivanja zarada, neuplaćivanja doprinosa, zlostavljanja, ali i neažurnog postupanja inspekcija rada.

"To su sve dosta unazad glavni faktori nezadovoljstva radnika. Nezakoniti otkazi ugovora o radu, neisplaćivanje zarada i pripadajućih doprinosa, odnosno drugih delova naknada za radnike, i zlostavljanje na radu, to su neke akutne bolesti u radno-pravnom sistemu. Tu je, nažalost, uvek pomenuta i inspekcija rada koja u okviru svojih kapaciteta ne radi loš posao, ali su ti kapaciteti jako mali i nedovoljni u okolnostima u kojima oni deluju", rekao je za Euronews Srbija Mario Reljanović iz Instituta za radno pravo u Beogradu.

On je istakao da je u Srbiji teško odrediti profil prosečnog radnika, ali da se može reći da većina radnika, naročito oni u proizvodnji, nemaju sve uslove za dostojanstven rad. 

"Činjenica je da struktura zaposlenosti ne ide u prilog - sve je više onih koji rade u nekim alternativnim modelima rada, odnosno radu van radnog odnosa. Tradicionalno, imamo dosta radnika 'na crno', a kada je reč o onima koji rade u radnom odnosu, najveći kamen spoticanja su zarade, odnosno naknade za ostvareni rad", ističe Reljanović. 

"Minimalna zarada je i dalje dosta daleko od prosečne potrošačke korpe, inflacija je anulirala poslednje povećanje minimalne zarade, i taj neki osećaj da se ne ceni dovoljno rad u Srbiji je preovladavajući", dodaje sagovornik Euronews Srbije.

Kada je u pitanju bezbednost na radu, Reljanović ističe da u toj oblasti nema pomaka, i da je dugo postojao "loš ali stabilan trend kada je reč o broju povreda i smrtnim slučajevima na radu".

"Međutim, za razliku od zemalja Evrope gde je jedno vreme beležen rast a sada pad takvih slučajeva, kod nas je neki blagi konstantan rast. Mi smo dobili novi zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, koji je dosta usklađeniji sa nekim osnovnim evropskim direktivama, ali će, čini mi se kao i do sada, biti tu dvostruki problem: prvi je kontrolisanje nadzora nad primenom zakona, jer ni dosadašnji zakon nije bio loš ali se veoma oskudno, sleektivno primenjivao, i drugi je kaznena politika", navodi Reljanović. 

"Veća tražnja donosi bolju platu, ali ne i druge uslove rada"

On ističe da "malo poslodavaca zapravo odgovara za teške telesne povrede i povrede sa smrtnim ishodom na radu a dok se to ne promeni, nećemo imati neke veće promene u tom smislu".

"Mi smo trenutno na nekom vrlo lošem proseku od 2,5 stradala radnika na 100.000 dok je prosek EU na 1,7 i opada. Nadam se da će novi zakon doneti i povećanje kapaciteta inspektora za bezbednost i zdravlje na radu, i da ćemo možda imati bolje implementacije zakona", kaže Reljanović.

Povećana tražnja u odnosu na ponudu, po njegovom mišljenju, najpre je doprinela povećanju zarada u pojedinim oblastima, a ne toliko poboljšanim drugim uslovima rada. 

"Međutim, sada imamo jednu drugačiju strategiju, a to je da, umesto poboljšavanjem uslova rada zadržimo domaće radnike, imamo izmene zakona o zapošljavanju stranaca, što će omogućiti tržište rada fleksibilnije za prijem većeg broja stranih radnika. Oni uglavnom dolaze iz azijskih zemalja i zadovoljni su postojećim uslovima rada u Srbiji, tako da mislim da nedostatak neće značajno uticati na poboljšanje uslova rada", kaže Reljanović.

Što se tiče samog Zakona o radu, Reljanović ga ocenjuje kao "dosta lošeg, sa dosta nedorečenosti".

"Prilično je star i donet je 2005. godine, i mada je više puta menjan, i dalje nema neka rešenja koja su karakteristična za savremeno radno pravo. Ipak, čak i tako nedorečen i u nekim delovima nedovoljno kvalitetan, bio bi odličan kda bi se primenjivao onako kako je zapisano", kaže Reljanović. 

"Kapaciteti za nadzor su jako mali, i tu ima dosta prostora za zloupotrebu. Čini mi se da je generalno položaj radnika čak i lošiji nego što je stanje u radnom zakonodavstvu trenutno", zaključio je sagovornik Euronews Srbije.

Sindikati na ulicama širom sveta

Začeci Međunarodnog praznika rada vraćaju nas u 1886, kada su stotine hiljada američkih radnika izašli na ulice Čikaga, zahtevajući osmočasovno radno vreme. U sukobima sa policijom stradalo je više od 200 radnika, a mnogi su uhapšeni, dok je osmoro osuđeno na smrt.

Već 1889. godine, na prvom kongresu druge internacionale, ustanovljeno je da je 1. maj zajednički praznik svih zemalja na kojima radnička klasa treba da manifestuje jedinstvo svojih zahteva, i svoju klasnu solidarnost.

Danas, širom sveta radnici izlaze na ulice tražeći poboljšane uslove rada ili neka nova radnička prava. 

Na masovnim demonstracijama protiv reforma penzionog sistema Francuske biće raspoređeno 12.000 policajaca, a samo u Parizu oko 5.000. Za prvomajske proteste šefovi stanica dobili su uputstva da koriste i dronove za prikupljanje obaveštajnih podataka. Ministar unutrašnjih poslova zamolio je snage reda da ostanu u kontaktu kako bi ublažili potencijalne tenzije. 

Zdravstveni radnici i železničari u Velikoj Britaniji, takođe su najavili nove proteste, nezadovoljni pregovorima sa vladom u Londonu oko povećanja plata i usklađivanja sa rastućom inflacijom.

Veću platu zahtevalo je i hiljade radnika na ulicama Manile, a ponegde je pored prava radnika, tema i mir. U Džakarti je, tako, organizovan protest povodom straha od moguće nestašice hrane zbog rata u Ukrajini.

U Srbiji se, 1. maj, tradicionalnom obeležava van grada, uz roštilj, u prirodi.