Upozoravajući podaci: Godišnje 25.000 osoba u Srbiji doživi moždani udar, lekare brine što je sve više mladih pacijenata

Sve je više pacijenata koji dožive moždani udar. To je danas jedan od vodećih uzroka smrti, ali i invaliditeta u Srbiji. Poslednji podaci Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" pokazuju da godišnje više od 25.000 osoba doživi šlog. Ono što posebno zabrinjava lekare je što se starosna granica stalno pomera i što sada među pacijentima ima sve više mladih ljudi.

Neurolozi kažu da se to može povezati sa kovidom, gde virus dovodi do promena na krvnim sudovima i stvaranju trombova koji mogu da zapuše krvni sud u mozgu. Osim toga uzrok može biti i nelečen krvni pritisak, ali i urođena sklonost ka stvaranju trombova u krvi.

Direktorka specijalne bolnice "Sveti Sava" dr Mirjana Vukićević kaže da su primetili da je moždani udar sada češći kod mlađih osoba i da su kod takvih pacijenata u krvi zapazili visoke markere zapaljenja koji se mogu povezati sa koronom. 

"Svake godine primimo i lečimo u bolnici oko 5.000 pacijenta sa moždanim udarima. Skoro da nema pacijenta koji nije preležao neki oblik kovid infekcije. Ono što se sigurno zna jeste da kovid povećava rizik od nastanka moždanog udara kod svih uzrasnih grupa. Primetili smo da je moždani udar češći kod mlađih osoba, da u krvi pacijenata imamo u visoke markere zapaljenja koje mozemo povezati sa koronom", rekla je Vukićević.

Ona je za Euronews Srbija navela da virus izaziva moždani udar zapaljenjem krvnog suda, poremećajem zgrušavanja krvi i stvaranjem trombova.

"I dalje je osnovno kod moždanog udara da slušamo svoje telo, da prepoznamo simptome jer moždani udar se može uspešno lečiti ako se dođe na vreme u bolnicu", navela je ona.

Kako prepoznati moždani udar

Prepoznavanjem simptoma na vreme može se sačuvati nečiji život. Danas su sve češći teški moždani udari, koji nastaju jer se zapuši veliki krvni sud na mozgu. U takvim situacijama dolazi do velikog oštećenja na mozgu, te je velika smrtnost i ostavlja težak invaliditet. 

Tanjug/AP/Laurent Gillieron

Prevencija moždanog udara je moguća, a zapravo odnosi se na lečenje bolesti koje dovode do tog teškog stanja. Tu se, pre svega, misli na lečenje povišenog krvnog pritiska. Čak 95 odsto pacijenata koji se leče u bolnici Sveti Sava imaju povišen krvni pritisak, a samo 20 odsto ga leči.

Osnovni simptomi koji ukazuju na moždani udar su trnjenje dela tela, izmenjeni govor, slabost ruke ili noge, nestabilan hod kod pacijenta. Na sve te znake treba obratiti pažnju i javiti se lekaru za pomoć.

Neurolog Gorica Đokić kaže da se povećan broj moždanih udara može povezati sa epidemijom virusa korona, ali i da se ne obraća dovoljno pažnje na urođene trombofilije.

"Urođene trombofilije su sklonost ka nastanku trombova. One u svetskoj populaciji idu i do 20 odsto. Mogu se utvrditi na osnovu genetske analize koja se danas radi u Institutu za transfuziju krvi i drugim genetskim laboratorijama. Dakle, i do 20 odsto opšte populacije može da ima neku od varijanti urođene trombofilije", navela je Đokić za Euronews Srbija.

Moždani udar i kovid

Pojašnjava da je drugi faktor za nastanak moždanih udara kovid, jer je reč o virusu koji izaziva sistemsku bolest.

profimedia

"To je virus koji izaziva sistemsku bolest i koji dovodi do izmene zida krvnog suda koji automatski čini krvni sud prijemčivijim za stvaranje trombova. Da bi se tromb stvorio mora nekoliko stvari da se poklopi - da postoji promena u zidu krvnog suda, što može da napravi kovid, a može da nastane i kada neko ima hipertenziju, zatim promena u sastavu krvi (dijabetes, povišene masnoće) i promene u toku krvi", pojasnila je ona.

Pojašnjava da promene u toku krvi mogu da budu zbog promena na mitralnom zalisku, promene na karotidnim krvnim sudovima, promene na aortnom zalistku.

"Kada je bio vrhunac epidemije virusa korona tražili smo da se svaki mladi čovek koji ima moždani udar testira na kovid, zato što je postojala osnovana sumnja da je dobio moždani udar ili infarkt u toku kovida. To se ispostavilo kasnije kao tačno", navela je Đokić.