Šta u Srbiji treba da se promeni da bi pas zaista postao čovekov najbolji prijatelj

Poslednjih godina najveći broj pritužbi od strane aktivista društava za zaštitu životinja, stiglo je na adresu prihvatilišta u Aleksincu. Mesečno u prihvatilište sa ulice stigne osam četvoronožaca i trenutno je oko 100 pasa na ovoj adresi. Vladan Vuksanović iz JKP Komunalne usluge u Aleksincu kaže da su uslovi u kojima drže životinje propisani zakonom.

"Ovi uslovi su u 95 odsto slučajeva bolji nego u mnogim domaćinstvima gde ljudi individualno čuvaju svoje kućne ljubimce. Imamo konstantan inspekcijski nadzor, a u poslednjih šest meseci imali smo ga dva puta. Uvek gledamo da sve primedbe rešimo u zakonskom roku", kaže.

Zbog stanja u prihvatilištima širom Srbije odžano je više protesta građana koji su zahtevali da se novac građana namenjen prihvatilištima za to i koristi, kao i da se sprovode vanredni inspekcijski nadzori. Ovo potvrđuje i Tanja Vidergar iz udruženja "Pit" koja kaže da su problemi brojni.

"Nažalost, problem veterinarskih inspekcija koje jeste da je njihov odgovor identičan - nema nepravilnosti. To je veliki problem, veterinarska inspekcija koja ne radi svoj posao i zato je stanje onakvo kakvo jeste", kaže ona.

Ona navodi da je zadovoljna kako to funkcioniše u Nišu.

"Niš je jedini grad u Srbiji koji još iz prošlog mandata ima radnog načelnika. Mnogo dobar sistem je sklopljen, s obzirom da imaju lepu saradnju sa NVO sektorom. Tamo je već niz godina volonterka koja je postavljena od strane nevladinih organizacija, koja ide na hvatanje, na puštanje pasa, ona kotroliše rad prihvatilišta", kaže.

Ljudi iz raznih udruženja za zaštitu životnija, smatraju da bi država i društvo trebalo najpre da rade na promeni stava i ponašanja ljudi prema životinjama.

Jedan od njih je Lazar Pavolović iz udruženja "Šapin dom" koji navodi da to može da se postigne najpre kroz obrazovanje.

"Ono što je bazična stvar i dugoročna se upravo odnosi na obrazovanje. Na svakom nivou. Na nivou porodice, škola, društva, kampanja. Osvešćivanje dece, učenje u školama kako da se ponašaju prema psima, prema domaćim životinjama. Ja nisam nikad učio u školi kako se komunicira sa psom - zašto svakog drugog roditelja kojeg vidite na ulici uči dete da se sklanja, da se boji psa? Dakle, to ne treba da se radi. Većina pasa nije u biti agresivna i oni koji postanu agresivni, postali su zbog maltretiranja od strane upravo tog istog čoveka", kaže.

I to je najveći problem. Pre mesec dana kružio je oglas vlasnika koji prodaje psa jer su ga deca, kako je pisalo " izgustirala". Oglas je izazvao bes mnogih, pokazao odnos pojedinih vlasnika, ali i načnin na koji psi završavaju u prihvatilištima.

S druge strane, Aleksandar Gavrić iz organizacije Animal Rescue Serbia izjavio je za Euronews Srbija da je jedan od najčešćih uzroka sve većeg broja pasa u azilima impulsivna kupovina životinja, uglavnom u vidu poklona, kao i neodgovorno vlasništvo. 

On je dodao da bi bilo dobro da se organizacije uključe u nadzor rada inspekcije prilikom kontrole azila.

"Dobro je da budu organizacije ukljucene, ali je dobro i da budu kontrolisane jer ima puno onih koje iskorišćavaju zivotinje tako da se mi zalaže da svi budu kontrolisani. Viđamo sve i svašta, ima i dobrih i loših primera, ali te loše primere treba sankcionisati ili upozoriti što se tiče kontrole. Nekad je inspekciji zabranjeno da uđe, kako zabranite inspektoru da uđe? Treba svi da sarađuju a to su organzacije civilnog drustva i organizacije koje su nadležne, mediji, veterinari", zaključio je Gavrić u razgovoru za Euronews.