Protesti zbog "Novog Sada na vodi" – gradonačelnik pozdravlja različita mišljenja, a Institut "Jaroslav Černi" je završio prvu studiju

Generalni urbanistički plan Novog Sada za period od 2021. do 2030. još nije na javnom uvidu, iako po zakonu mora da bude usvojen do kraja godine. To je dokument koji treba da odredi u kom će se smeru grad razvijati u narednoj deceniji, a jedan njegov deo, onaj koji se tiče priobalja Dunava, već je izazvao mnogo polemike u novosadskoj javnosti.

Kako Euronews Srbija saznaje, završena je preliminarna verzija hidrološke studije Instituta "Jaroslav Černi", koja se čekala zbog nedoumica može li planirano pomeranje nasipa i izgradnja projekta, kolokvijalno nazvanog "Novi Sad na vodi", povećati opasnost od poplava.

Građani koji protestuju gradskim čelnicima poručuju da ne žele najavljene promene u priobalju, pre svega veslačku stazu i međunarodnu marinu na mestu gde je danas Šodroš – plavno područje kao prirodna odbrana od poplava i dom za oko 200 zaštićenih vrsta.  

"Mi smo to razumeli kao otimanje prirodnog javnog dobra i zbog toga smo danas ovde da jednostavno još jednom protestujemo i da pokušamo da urazumimo Grad Novi Sad, urbaniste da odstupe od ovog područja", rekla je za Euronews Srbija Daniela Stojković iz Inicijative "Dunavac Šodroš".

Euronews/Printscreen

Na istom mestu, ali u različito vreme, skup još jedne inicijative, "Vidi, gari, ne može". Iako imaju isti cilj, snage ne udružuju, jer grupa "Dunavac Šodroš" ne želi u iste redove sa političarima. Sa bine ipak dobijaju poziv na zajedničku borbu.  

"Kao građani, mi nemamo institucije, mi nemamo parlament. U takvoj situaciji postavlja se pitanje da li je nama jedina opcija da kao Svetlana Bojković telima izađemo pred bagere", rekao je Igor Mihaljević koji je bio na skupu.

Ko je prvi pomenuo "Novi Sad na vodi"

"Novi Sad na vodi" prvi put je spomenuo gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević 2018. godine, najavljujući luksuzni stambeno-poslovni kompleks na prostoru nekadašnjeg brodogradilišta, nadomak Šodroša.

Nekoliko godina ranije brodogradilište je kupila građevinska kompanija "Galens", iako ni danas tu nije dozvoljena gradnja, jer se nalazi u nebranjenoj zoni. Planom grada da podigne novi nasip, to se menja.

"Eklatantan primer kada investitor kupi, napravi dil sa političarem koji ima uticaj na urbanizam, odnosno planiranje, pa onda oni zajedno odu kod tog sirotog urbaniste, pa legnu na njega, pritisnu ga i on mora da crta, da planira kako oni zamišljaju", poručuje Olivera Radovanović iz Zelene mreže Vojvodine.

Vučević poručuje da je suština da je njihov pritisak da se brodogradilište ne pretvara u javni prostor.

"I po njihovim tvrdnjama tamo treba da bude neka valjda parkovska površina, što bi značilo da mi od prokazanog Galensa treba da im otkupljujemo sada to, da tamo gaje pečurke", naveo je Vučević.

Gradonačelik kaže da pozdravlja proteste i peticije, jer treba da se čuju različita mišljenja. Njegovo je, dodaje, da novi Generalni urbanistički plan donosi više zelenih površina nego postojeći.

"I biće i staza za veslanje jer ćemo decu da sklonimo sa otvorenog Dunava, da nam deca budu bezbedna. I napravićemo i staze za pecanje i izmuljićemo i produbićemo Šodroš, i neće biti betonirano korito nego će biti prirodno. I poribićemo", poručuje Vučević.

Na te argumente udruženja stavljaju minus, jer donose, kažu, nestanak zaštićenih vrsta i Šodroša kakav poznaju decenijama.

U međuvremenu, dugo čekana studija Instituta "Jaroslav Černi", odnosno njena preliminarna verzija, donosi podatak da promene koje bi nastale planiranim radovima, uz izgradnju odbrambene linje i veštačke staze sa crpnim stanicama, neće povećati rizik od poplava.

Šta piše u preliminarnoj verziji studije?

Na pitanje čime se konkretno bavi studija i na koja sve pitanja traži odgovore, direktor Instituta dr Mile Božić je naveo za Euronews Srbija da je bitno da se razume da u urbanom razvoju grada Novog Sada planiranje sadržaja u priobalju Dunava, konkretno u zoni Kameničke ade i Ribarskog ostrva, kao i uređenja režima voda u zonama branjenog, ali i inundacionog prostora, zahtevaju prethodnu dobru istraženost i detaljnu analizu.

"Potrebno je definisati i kvantifikovati promene koje bi izazvali radovi na uređenju obala Dunava u pomenutim zonama i sprovesti hidrodinamičke analize površinskih i podzemnih voda, u postojećem i budućem stanju i upravo je to ono čime se Institut Jaroslav Černi bavi u Studiji", rekao je Božić. 

Prema njegovim rečima, rad na studiji se odvija planiranom dinamikom, a preliminarna verzija je izrađena u ugovorenom roku i predata na razmatranje naručiocu.

Govoreći o dosadašnjim procenama, Božić je rekao da se uređenjem i integralnim upravljanjem površinskim i podzemnim vodama na tom području dobija kvalitetan prostor u okviru koga je moguće planirati različite urbane sadržaje.

"Promene, koje bi mogle nastati planiranim radovima na uređenju obala Dunava na ovoj lokaciji, uz izgradnju planiranih vodoprivrednih objekata (izgradnja odbrambene linije, veslačke staze sa crpnim stanicama i drugim objektima) neće doprineti povećanju rizika od poplava, izmeni režima nanosa i leda, kao ni režima podzemnih voda. Na osnovu opsežnih analiza, predloženih mera i radova, omogućiće se odgovarajući stepen zaštite od poplava Dunava, kao i zaštite od unutrašnjih voda, ali i savremeni monitoring i integralno upravljanje vodama", dodao je. 

Na pitanje da li će to što je Institut "Jaroslav Černi" oglašen na prodaju uticati na izradu studije, Božić je rekao da Institut sve svoje aktivnosti obavlja profesionalno i u skladu sa najvišim standardima struke i prema ugovorima preuzetim obavezama.