Stavovi o nacionalnim udžbenicima podeljeni: Šta su, ko bi ih koristio, da li se učenje iz njih ocenjuje i kada startuju

Komentari

Autor: Euronews Srbija

05/02/2023

13:27

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Ideja da đaci istoriju, geografiju i srpski treba da uče iz udžbenika koje pravi država nije nova. Ovo je predložio predsednik Srbije 2021. godine nakon debate o filmu "Dara iz Jasenovca". Međutim, do danas ovakve udžebnike osnovci i srednjoškolci nisu dobili. Realizaciji tog plana morala je da prethodi izmena Zakona o udžbenicima, koji još nije promenjen.

Novi v.d. direktor "Službenog Glasnika" Mladen Šarčević najvaljuje ih od 1. septembra naredne školske godine. Udžbenike bi pravio Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, koji bi trebalo da se pripoji Službenom glasniku.

"Država može da propiše šta je to srpski nacionalni udžbenik, po uzrastu đaka. Novim udžbenikom samo dopunjujemo nacionalna saznanja učenika o Srbiji. Veliku ulogu odigraće stručnjaci iz sfere visokog obrazovanja koji će na kraju odrediti sadržaj tih udžbenika. Pomoć je ponudio i patrijarh Porfirije i moguće je da će i on biti uključen", rekao je nedavno v.d. direktor Službenog glasnika i bivši ministar prosvete Mladen Šarčević.

On je naveo da "nacionalni udžbenici" neće biti na tržištu, status će im biti poput izborne školske knjige, a da će na neki način obavezati nastavnike da ih koriste.

"Videćemo na koji način će to država da uredi. Daću sve od sebe da se pomenute školske knjige nađu pred đacima već od 1. septembra. Neće biti direktnog ocenjivanja za znanje iz njih, kao za klasične predmete. Oni će biti dopuna redovnom gradivu, nastavnici će tražiti da ih učenici koriste u izradi projekata, na primer, a onda će u okviru ocene projektne aktivnosti ući i ocenjivanje znanja iz nacionalnog udžbenika", naveo je on za Politiku.

Katalog udžbenika početkom februara

Izdavačima nije savim jasno kako bi se ovi udžbenici mogli naći u nastavi od 1. septembra, pošto Katalog udžbenika iz kog nastavnici biraju nastavna sredstva za narednu školsku godinu izlazi početkom februara. Da bi se udžbenici našli u tom Katalogu prethodno moraju da dobiju zeleno svetlo Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, mišljenje Nacionalnog prosvetnog saveta i na kraju odobrenje Ministarstva prosvete.

"Da bi se udžbenik našao u Katalogu udžbenika 1. februara on mora najkasnije do 15. oktobra da se prijavi Ministarstvu prosvete i da prođe kroz neku proceduru odobravanja. Da li će ovi novi udžbenici imati odobravanje po kratkom postupku i po čijoj direktivi i kako će to izgledati uopšte nije jasno", kaže za Euronews Srbija Aleksandar Kavčić iz Fondacije "Alek Kavčić".

U tom slučaju trebalo bi da se menja Zakon o udžbenicima, što je takođe najavljeno. Tržište udžbenika je slobodno već 20 godina, udžbenici se stalno menjaju i gotovo je nemoguće da jedan đak od drugog nasledi neki udžbenik, kažu iz Unije sindikata prosvetnih radnika.

"Danas ima više od 70 izdavača školskih udženika, tu isključivo mislim na školsko tržište. Procena je da je tržište udžbenika 'teško' 80 miliona evra godišnje. Imamo besplatno školovanje koje nije besplatno, jer roditelji kupuju knjige za sve uzraste. Mislim da je to haos koji bi trebalo srediti", kaže predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije jasna janković.

Argument za nastanak nacionalnih udžbenika upravo je bojazan da će se usled mnoštva izdavača pojedini događaji iz istorije dugačije interpretirati.

"Oko 80-85 odsto tržišta za osnovnu i srednju školu je pokriveno udžebnicima hrvatskog ili nemačkog vlasnika. Jasno je da tu neće biti tema Jasenovac pokrivena onako kako treba da bude pokrivena", naveo je Kavčić.

Međutim, profesor srpskog jezika i književnosti iz Gimnazije u Lebanu, Dušan Blagojević, kaže za Politiku da su nacionalni udžbenici koje najavljuje Šarčević "dijametralno suprotni Strategiji obrazovanja u Republici Srbiji".

"Ovo je u krajnjoj meri zbunjujuće. Iz perspektive budućnosti, opasno za mlade ljude koji jako malo putuju, nemaju prilike da se upoznaju sa drugim kulturama i narodima. Čak su i školske ekskurzije, skoro sve, ograničene na Srbiju. Ovo je jedan ozbiljan zaokret ka nacionalizmu kao jedinoj vrednosti. Ne znam šta će biti sadržaj udžbenika, ali se pitam – hoće li se u njima govoriti o Jovanu Ćirilovu, Miri Trailović, Borki Pavićević, Igoru Vuku Torbici, Latinki Perović, Dimitriju Tucoviću, Koči Popoviću, Svetozaru Markoviću? Ključno pitanje – predavaće se ti predmeti u osnovnoj i srednjoj školi, a Šarčević konsultuje profesore sa univerziteta i patrijarha, čekajte – gde su nastavnici, učenici", pita Blagojević.

On kaže da su nastavni planovi i programi za srpski jezik i književnost već i previše nacionalni.

"Ko ne veruje, samo neka prebroji pisce i dela iz nacionalne književnosti. Ako se jedna izdavačka kuća spasava tako što će se štampati udžbenici koje će svi morati da kupe, onda je to zaista neinventivno. Interes države pod zastavom nacionalizma, a ne interes učenika kao budućih građana sveta - o tome se ovde radi. Dok se u svetu uvodi empatija kao predmet, mi ćemo se baviti nacionalizmom i nacionalnim identitetom. Postoje i sijaset drugih identiteta o kojima se u udžbenicima ne progovara. Ali oni podrazumevaju slobodu i širinu koju nacionalizam isključuje. I da zaključim Šekspirovim rečima iz 'Kralja Lira': 'Vodite ljubav, kralju je potrebna vojska', to je zapravo suština nacionalnih udžbenika", zaključuje Blagojević.

Ideja o nacionalnim udžbenicima

Ideja o nacionalnim udžbenicima iz srpskog jezika i književnosti, istorije i geografije pojavila se nakon debate o filmu "Dara iz Jasenovca". Inicijativa je potekla od samog državnog vrha.

Na sastanku predsednika Aleksandra Vučića i ministra prosvete Branka Ružića 1. marta 2021. godine dogovoreno je da ministarstvo i Vlada Srbije počnu izmenu dva zakona kako bi se stvorili uslovi da država sačini udžbenike za osnovnu i srednju školu za srpski jezik i književnost, istoriju i geografiju.

Ružić je nakon sastanka, inicijativu da država izdaje udžbenike za tu grupu predmeta objasnio potrebom za "očuvanje nacionalne istorije i identiteta“.

"Dao sam nalog da se formira radna grupa koja će realizovati inicijativu predsednika. Sadržaji udžbenika za predmete koji su važni za naš nacionalni identitet moraju da budu pažljivo birani", saopštilo je tada Ministarstvo prosvete.

Za sada nije poznato šta bi sve nacinalni udžbenici mogli da sadrže i ko bi mogao da ih piše. Na ovu temu za Euronjuz Srbija iz ministarstva prosvete nisu želeli da govore.