Igre 
Stručnjaci o novoj drogi koja izaziva strah kod roditelja: "Jača od ekstazija, može biti u obliku žvake i bombone"
Komentari27/01/2023
-08:42
Povodom nedavnih informacija sa društvenih mreža da su se u Srbiji pojavile nove droge, jače od ekstazija, u obliku žvaka i bombona, proširila se panika pre svega među roditeljima, ali je MUP te informacije brzo opovrgao, dok stručnjaci apeluju na oprez i da se bilo kakva saznanja odmah podele sa najbližom policijskom stanicom i drugim nadležnim službama.
U roditeljskim viber grupama kruži poruka da se pojavila nova droga u obliku žvake ili bombone i da je postala sve masovnija upotreba SNUS-a, čistog nikotina.
"Dragi roditelji! Htela sam da vas obavestim da su se pojavile na tržištu psihoaktivne supstance koje su lako dostupne učenicima. Jedna je u obliku žvake poznatija kao kids droga, efekat počinje nakon 15 minuta i jači je od ekstazija, a tragovi skrivanja su posebna zamka za roditelje i zaposlene u školi, jer je umotana kao pakovanje žvaka. Druga je tzv. snus-čist nikotin u prahu koji se pakuje u malim vrećicama čaja i on se sisa ili šmrče. Veoma je jeftin, kesica košta 100- 150 dinara. Molim vas da sa decom porazgovarate o ovome, da budu obazrivi da im neko ne 'podvali' žvaku...", navodi se u poruci.
Direktor Kancelarije za borbu protiv droga Milan Pekić naveo je za Tanjug da je teško reći kome je u interesu da širi takve informacije, ali je dodao da je panika donekle razumljiva, što je u ovom slučaju posledica nedostatka informacija, i da je dobro što je MUP demantovao takve navode.
"Roditelji svakako ne bi trebalo panično da reaguju, ali bi bilo dobro da pokažu interesovanje kada je reč o problemima s narkoticima i njihovoj štetnosti po zdravlje, naročito kada su pitanju deca", rekao je Pekić.
O duvanskom proizvodu "snus", neka vrsta usitnjenog duvana, a koja nije na listi zabranjenih, specijalista za bolesti zavisnosti dr Svetlana Vučetić rekla je da je to veoma poznata i opasna supstanca.
profimedia
"Još od 18 veka Šveđani su ga koristili kao bezdimni vlažni duvan, da bi poslednjih nekoliko godina počeo da zauzima važno mesto kada je reč o štetnosti, a u većini evropskih zemalja, izuzev u četiri, zauzet je stav da je prohibovan", rekla je ona.
Povezane vesti
Naglasila je da kod nas ne postoji regulativa o tome da li se ovaj preparat može prodavati ili se evenualno može naći u nekim šopovima. Vučetić za Tanjug kaže da reč je minijaturnijm kesicama koje sadrže koncentraciju duvana između 1,5 i 3 miligrama.
SNUS kao kesice čaja
"To je znatno više nego kod cigareta, koje u proseku imaju oko jedan miligram nikotina, pa je to kod snusa ozbiljna doza koja dovodi do povećanja koncentracije, osećaja opuštanja, euforije...", kaže Vučetić.
Navodi da se ta supstanca obično pakuje u kesice nalik onima od čaja i koristi se tako što se stavlja između desni i sluzokože, pa se na neki način sisa, što dodatno pospešuju ukusne arome poput jagode, višnje, eukaliptusa...
"Istraživanja su pokazala da je to ipak opasna supstanca, a kod intenzivnih pušača, uz pomenuta zadovoljstva, izaziva i porast krvnog pritiska, pojačan puls, dok dugotrajno korišćenje može da dovode, pored estetskih dimenzija, kao što su žuti zubi, do karcinoma usne duplje, jednjaka, pankreasa, zatim dijabetesa i drugih problema", napominje Vučetić.
Prema njenim rečima, snus je veoma rasprostranjen i zato što je relativno jeftin, s obzirom na to da pakovanje od deset kesica košta oko 1.000 dinara, kao i zbog toga što mnogi smatraju da nije štetan.
"To nije tačno jer duvan, pored svega navedenog, izaziva i zavisnost, zato što u centru za zadovoljstvo dovodi do pojačanog lučenja dopamina, a kod mladih ljudi koji uzimaju snus ustanovljeno je da imaju veće predispozicije da pređu na kanabis", napominje ona.
Dodaje da korišćenje snusa nalikuje pušenju nargila i može da izazove i poremećaje na plućima.
Povezane vesti
"Neko kaže da snus nije opasan, jer nema ugljen-monoksida, ali ima nikotina, koji se kao čist, napomene radi, koristio za ubijanje vaši, pa čak i ljudi, što znači da je opasan u bilo kojoj formi", naglašava Vučetić.
Milan Pekić naglašava da ta supstanca kao nikotinski proizvod nije uvrštena u naš zakon, iako postoji zainteresovanost da se i to reguliše i još jednom napominje da je ipak najvažnije roditeljima pružiti informacije i predznanje važno za zdravlje njih i njihove dece.
profimedia
"Mi to radimo kao kanceleraija, kao i na decentralizaciji politika kada su droge u pitanju, s ciljem da se što više angažuju lokalne samoprave", kaže on i naglašava da bi roditelji trebalo kao prvi koji primete takve slučajeve da što pre reaguju, jer to donosi najbolji rezultat i olakšava posao stručnim službama.
Kada su zavisnosti u pitanju dr Svetlana Vučetić pravi podelu na hemijske i nehemijske i poručuje da su mladi podložni i jednom i drugom.
"Moram reći da je i dalje najzastupljeniji kanabis u formi marihuane, koja se koristi pušenjem džointa i koristi se kod različitih generacija, a i sve je više onih koji bi radije pušili marihuanu nego cigarete", ističe.
Različita imena za drogu - droon, kit-ket, babl
Kaže i da odmah iza kanabisa slede novodizajnirani psihostimulansi.
"Verovatno jedna od njih je i ona, koju misli da je videla gospođa koja je pokrenula ovu kampanju i verovatno se radi o mesedinu, a on jeste jači od ekstazija i ima različita imena - droon, kit-ket, babl", navodi Vučetić.
Dodaje da je moguće da je u nekoj formi takva supstanca stigla i u našu zemlju, ali da ne postoje saznanja da je došla u formi žvakaćih guma.
"Mnogo pacijenata i dalje koristi kokain, bez obzira na visoku cenu, a što se tiče nehemijskih zavisnosti tu prednjače zavisnici od video igara, društvenih mreža, nešto manje od mobilnih telefona", nabraja Vučetić.
S tim u vezi, naglašava da postoji centar za mlade koji uspešno prima i leči takve pacijente.
"Svi koji imaju problema sa mlađim ukućanima mogu slobodno da se jave čak i anonimno, nakon čega najpre ozbiljno razgovaramo, bez obaveštavanja policije, a kasnije procenjujemo kako ćemo rešavati probleme, jer oni zaista postoje", zaključuje dr Svetlana Vučetić.
Milan Pekić ističe da se lista zabranjenih supstanci može menjati iz časa u čas, ali dodaje da je Srbija član evropskog tela čiji je cilj da takve liste budu maksimalno aktuelne.
"Postoje referentne laboratrije u MUP-u, BIA, VMA, koje uzimaju uzorke supstanci i kada utvrde o čemu je reč obaveštavaju nacionalni centar koji odmah te informacije prenosi evropskom centru, pa se tako liste ažuriraju najbrže moguće", ističe direktor Kancelarije za borbu protiv droga.
Komentari (0)