Usporila vakcinacija u Srbiji, stručnjaci kažu da bi zbog toga na jesen mogli da se suočimo s novim talasom korone

Vakcinacija protiv koronavirusa u Srbiji je značajno usporila, što bi moglo da se odrazi na broj novoobolelih tokom jeseni, upozoravaju stručnjaci. To naročito zabrinjava zbog toga što je u Srbiju stigao i delta soj virusa, koji se značajno brže širi. Pored toga, građani Srbije odlaze na letovanje u inostranstvo, ali stiži u "gasterbajteri" na odmor. Takođe organizuju se festivali i sportski turniri. 

Koliko je vakcinacija usporila najbolje govori podatak da se na Beogradskom sajmu sada u toku dana vakciniše između 500 i 800 ljudi, a u jeku vakcinacije na tom najvećem punktu u Srbiji vakcinisano se deset puta više ljudi. 

U Nišu je u jeku vakcinacije vakcinisano i do 3.000 građana dnevno, dok se sada u toku dana vakciniše između 700 i 1.500. ljudi. Polovina od toga su stranci koji dolaze iz Severne Makedonije.

"Vidno je usporila vakcinacija u Srbiji. Broj revakcinisanih je skoro stigao broj vakcinisanih jednom dozom. Vakcinisani su na 45 posto, a revakcinisani na 43,12. Više od 10 dana imamo vidno usporenje", rekao je za Euronews Srbija koordinator punkta Beogradski sajam dr Zoran Bekić.

Tanjug AP/Jonathan Hayward

Navodi da mali razmak između procenata vakcinisanih sa prvom dozom i sa obe doze najbolje govori koliko je vakcinacija usporila.

Direktor Zavoda za javno zdravlje Vojvodina dr Vladimir Petrović kađe da je zastoj u vakcinaciji detektovan već u junu, da je važno da se mlađa kategorija stanovništva od 18 do 40 godina vakciniše, jer su oni prenosioci virusa.

"Najrizičnija kategorija su i dalje stariji od 60 godina i hronični bolesnici, ali je važno da se mladi u što većem broju odazovu na vakcinaciju", rekao je Petrović za Euronews Srbija.

Opasnost od delta soja

A da delta soj virusa pronalazi put do nevakcinisanih najbolje govore podaci iz kovid bolnica. U kovid bolnici u Batajnici trenutno imaju 57 bolesnika, sedam je na respiratoru. 

Pacijenti su sa podjednako teškom kliničkom slikom kao i ranije, samo što ih je sada manje.

"Dominiraju mlade osobe. Apelujemo na da se nastavi sa vakcinacijom svih, a naročito mladih. Virus traži svoj put. I to prvo kod nevakcinisanih. Zato zavrnimo rukav i vakcinišimo se što pre i u što večem broju", rekla je za Euronews Srbija direktorka kovid bolnice u Batajnici prof. Tatjana Adžić Vukičević.

Tanjug/Rade Prelić

Na loš odziv za vakcinaciju u poslednjih 20 dana upozorio je i direktor Doma zdravlja u Nišu Milorad Jerkan.

"Neverovatno, odziv u celom regionu za vakcinaciju je dobar, a u Srbiji, koja je bila u jednom trenutku među prvima u Evropi, je usporila vakcinacija. Stala je vakcinacija kod mlade populacije između 20 i 35 godina. Nisam zadovoljan", rekao je Jerkan. 

U Nišu su vakcinisali prvom dozom više od 60 odsto građana, a drugih vakcina više od 56 odsto. Jerkan smatra da je to malo.

"Treba ići na 75 odsto prvom vakcinom i 65 do 70 odsto drugom vakcinom. Ako uspemo to možemo reći ne da smo pobedili virus, ali da smo se zaštitili. Javljaće se sporadični slučajevi ali možemo ići normalno u školu, na posao, da normalno živimo. Ako ne dostignemo taj procenat, već u septembru i oktobru biće teško", naveo je on.

Radovanović: Zapostavljena edukacija

Epidemiolog prof. Zoran Radovanović naveo je da vakcinacija već dugo ide slabo zato što je bilo važno da se nabave vakcine, a zapostavljena je zdravstvena edukacija, da se ljudi ubede da se vakcinišu. Smatra da se o tome nije vodilo računa. 

"Sada tonemo polako ka začelju liste evropskih zemalja po obuhvatu vakcinacijom. Zdravstvene vlasti, prevashodno, morale su da sprovedu akciju popularizacije vakcinacije. Decenijama unazad odrasli nisu masovno vakcinisani. Vakcinacija je obavezna u Srbiji  za decu. Tokom vakcinacije angažovani su i lekari opšte prakse, koji ranije nisu u tome učestvovali. Ispostavilo se da se oni plaše, vraćali su sa vakcinacije nepotrebno sve koji imaju bilo kakav alergiju ili hroničnu bolest. Upravo za hronične bolesnike je važno da budu vakcinisani", naveo je on.

Napominje da se može očekivati novi talas epidemije na jesen. Ne očekuje da može biti iznenađenja i tokom leta, kao što je bilo prošle godine u julu i avgustu, jer su danas mnogi prirodno prokuženi (preležali bolest i tako stekli imunitet) i vakcinisani, tako da ipak postoji jedan zaštitni bedem.

Problem je, kako kaže, što oni koji su prošle godine preležali bolest već gube antitela, ali i to što je većina građana Srbije vakcinisana kineskom Sinofarm vakcinom.

"Svi koji su preležali kovid 19 prošle godine gube antitela i na jesen će biti osetljivi i treba da se vakcinišu. Većina naših građana koji su dobili kinesku vakcinu biće osetljivi na jesen, jer kineska vakcina štiti kraće. Njima će biti potrebna treća doza", pojasnio je on.

Radovanović apeluje da se nastavi sa energičnom vakcinacijom i sa revakcinacijom.