Igre 
Grujičić: Spiskove zdravstvenih radnika su stekli uslov za penziju Ministarstvo tražilo radi boljeg planiranja
Komentari04/12/2022
-09:22
Starosna struktura u zdravstvenim ustanovama Srbije tražena je jer u pojedinim zdravstvenim ustanovama nema dovoljno lekara određenih specijalnosti, izjavila je ministarka zdravlja Danica Grujičić.
Govoreći o nalogu Ministarstva da se popišu zdravstveni radnici koji rade u državnom zdravstvu a stekli su uslov za penziju, Grujičić je za Politiku istakla je da se to radi zbog planova i strategije.
"Postoje specijalnosti koje zahtevaju dugo učenje. Zato je neophodno da napravimo plan prema kome ćemo zapošljavati mlade ljude i planski praviti strategiju za budućnost srpskog zdravstva", izjavila je ministarka zdravlja.
Dodala da će se tek videti koliko će se mesta osloboditi.
Govoreći o ideji da lekari koji rade u državnom sektoru neće moći da rade kod privatnika, rekla je da će to pre svega zavisiti od ispunjenosti obaveza u državnim ustanovama.
"Oni koji nisu ispunili svoje normative ne mogu dobiti saglasnost za dopunski rad, bilo u državnoj, bilo u privatnoj ustanovi", poručila je Grujičić.
Navela je da će biti strogo kontrolisano i sankcionisano kada zaposleni donose uverenja i skraćeno rade u državnom sektoru, a uporedo revnosno rade privatno.
Povezane vesti
Grujičić je naglasila da je za ocenu rada direktora zdravstvenih ustanova neophodna prethodna analiza, jer ne rade svi u istim uslovima.
Ministarka istakla da se upravo sa RFZO pravi model kako bi se rešile liste čekanja.
"Organizacija se mora menjati i to poboljšanje će omogućiti da se liste čekanja postepeno smanje", rekla je ona.
Govoreći o situaciji sa kovidom, rekla da zatvaranje kovid bolnice u Batajnici zavisi od epidemijske situacije.
"Ako se nastavi trend smanjenja oboljevanja od kovida moguće je da će za mesec dana biti zatvorena ta bolnica. Kada se bude renovirala Neurohirurška klinika, sve sale će biti zatvorene i zato se mora naći alternativa", rekla je Grujičić i dodala da bi deo mogao preći u Batajnicu.
Otkrila je da je ministarstvo predložilo da u perspektivi kovid bolnice postanu kapaciteti za različite vrste palijativnog zbrinjavanja.
S obzirom da je broj pacijenata od kovida mali, planirano je da svaka bolnica ima po dve izolacione sobe za novootkrivene slučajeve koji zahtevaju intenzivnu negu.
Povezane vesti
Grujičić je rekla i da bi, pošto prođu proceduru, bivalentne vakcine protiv kovida mogle da se očekuju za oko mesec dana.
Istakla je i da je preduslov za predlaganje reforme privatne zdravstvene zaštite promena zakonskih akata. Ministarka je najavila da će radi sticanja uvida obići sve domove zdravlja u Srbiji kako bi videla probleme.
Poručila da će ta reforma podrazumevati bolju dostupnost zdravene zaštite.
Grujičić: Uvođenje porodičnog lekara bilo bi od velike koristi za osiguranike
Grujičić je ocenila i da bi uvođenje porodičnog lekara bilo od velike koristi za osiguranike, da bi rasteretilo i zdravstveni sistem, jer je, između ostalog, ideja i da se otvaraju ispostave domova zdravlja po manjim sredinama, selima i kvartovima.
"Kada bismo imali porodičnog lekara, čoveka koji zna i prethodne bolesti i bolesti u bližoj i daljoj familiji, koji je više puta otišao da obiđe nekoga ko je stariji, nekog ko je porodici pomogao nekoliko puta, došli bismo u situaciju da se vrati poverenje koje je nekada bilo", rekla je Grujičić Tanjugu.
Navela je da postoje situacije da su lekari raspoređeni u domovima zdravlja, ali da je teritorija koju pokriva taj dom zdravlja velika, a da je u nekim sredinama malo pacijanta.
"To bi podrazumevalo da u svim većim selima bude ambulanta. Sa druge strane imate kvartove Novog Beograda gde bi bilo jednostavnije da oni imaju ambulantu u kvartu i kada im nije dobro da siđu kod svog lekara, a ne da odmah zovu Hitnu pomoć", rekla je Grujičić.
Objasnila je da je ideja da pacijenti zovu kada im nije dobro svog lekara koji će da im da terapiju i koji će, ako je potrebno, pozvati Hitnu pomoć ili otići do pacijenta.
"To je neko ko zna zdravstveno stanje pacijenata i kome je stalo da oni budu dobro, ko mora da ima direktnu konekciju sa lekarima u bolnicama i kliničkim centrima. Tako da pacijent kada mu je potrebna hitna dijagnostika ili intervencija ne gubi vreme", rekla je Grujičić i pozvala mlade kolege da uzimaju specijalizaciju iz opšte medicine, jer će biti sve potrebniji.
Ona je dodala da Urgentni centar ne treba da bude dom zdravlja već da treba da služi za urgentna stanja, a ako bi se na pravi način organizovala primarna zdravstvena zaštita onda bi porodični lekari mogli 80 odsto stvari da reše, što, kako je rekla, lekari opšte prakse i hoće.
Grujičić je istakla da postoji problem zakazivanja u seknundarnimn zdravstvenim ustanovama od 1. do 5. u mesecu i dodala da to mora drugačije da bude organizovamo i rešeno što pre i dodala da je zbog toga, između ostalog, važna digitalizacija. Navela je da se moraju reorganizovati i liste čekanja, tako da se vreme čekanja skrati, ali i da je jedna od ideja da lekari rade i prekovremeno što bi im bilo dodatno plaćeno kako bi se napravio bolji raspored.
Govoreći o radu u privatnoj praksi lekara koji su zaposleni u državnim ustanovama, ona je kazala da postoje lekari čije operacije traju i po nekoliko sati i da takvi ljudi nemaju vremena da rad popodne u privatnim klinikama i ordinacijama. Dodala je da bi trebalo uvesti normu na nedeljnom nivou za lekari i navela primer radiologa koji bi za radnu sedmicu trebalo da očitaju 50 snimaka.
"Imate hirurge koji zaista odrade sve u državnoj ustanovi, imaju mnogo pacijanata, jer su dobri i poznati u narodu i onda popodne mogu da idu u privatne ordinacije. Ali to nisu hirurzi koji kažu - sada ne mogu da vas pregledam, nego ćete doći popodne. Toga ima i to najviše u unutrašnjosti", rekla je Grujičić.
Govoreći o vakcinaciji beba, koje su umesto bcg vakcina, dobile fiziološki rastvor, Grujičić je rekla da je vakcinisano više od 470 dece i da je ostalo još 140, te da je u unutrašnjosti uglavnom proces završen, jer je bilo manje dece.
Dodala je da je najviše dece u Beogradu i da njih 40 nije još vakcinisnao jer ih roditelji nisu doveli na zakazani termin. Kako je navela, neka deca su se prehladila u međuvremenu i nisu mogla da dobiju vakcinu, ali je navela da će biti ponovo pozvani i da ima godinu dana vremena da se sva deca budu vakcinisana i navela je da je to bio propust i da nije bilo nikakve zle namere.
Komentari (0)