Zbog pečuraka osam ljudi se bori za život: Otrovne dvojnice i komplikovana kontrola prodaje zahtevaju veliki oprez
Komentari05/10/2022
-19:04
U poslednjih nekoliko dana povećan je broj pacijenata koji se javljaju lekarima sa simptomima trovanja posle konzumiranja gljiva. U Nacionalnom centru za kontrolu trovanja VMA kažu da je od 10 primljenih pacijenata osam i dalje u teškom stanju. Period obilnih kiša koji donosi jesen, pogoduje bujanju gljiva u prirodi, pa je "šumsko meso" u ovom delu godine mnogo zastupljenije na pijacama i trpezama. Otkupom i prometom zaštićenih gljiva mogu se baviti isključivo pravna lica koja su registrovana za tu delatnost, ali problem predstavlja prodaja na mestima koja nisu za to predviđena i koja ne podležu inspekcijskom nadzoru.
Među hospitalizovanima koji se se u prethodnom periodu otrovali najviše je Šapčana koju su, kako je saopštio VMA, pečurke nabavili kod neovlašćenog prodavca, a konzumirali ih misleći da se radi o rudnjačama i lisičarkama. Prof. Aleksandar Knežević sa Biološkog fakulteta i predsednik Mikološkog društva Srbije kaže za Euronews Srbija da nekoliko vrsta gljiva dovode do ovako ozbiljnih trovanja. On savetuje da se kupuju upakovane gljive ili da se kupuje od ovlašćenih proizvođača i sakupljača, a nikako na mestima gde je gomila različitih gljiva.
Prema podacima Ministarstva zaštite životne sredine tokom 2022. godine izdato je ukupno 139 dozvola za sakupljanje zaštićenih vrsta gljiva i njihovo korišćenje u komercijalne svrhe.
Kako za Euronews Srbija navode iz Ministarstva, u skladu sa odredbama Uredbe o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune, otkupom i prometom zaštićenih gljiva mogu se baviti isključivo pravna lica i preduzetnici koji su registrovani za tu delatnost, dok se dozvole ne izdaju fizičkim licima.
"Dozvola za sakupljanje, korišćenje i promet sadrži naziv pravnog lica ili preduzetnika, vrstu i količinu koja se može sakupiti, područje sakupljanja, kao i način i uslove sakupljanja. Takođe, pravno lice, odnosno preduzetnik koji se bavi sakupljanjem zaštićenih vrsta radi njihovog korišćenja i stavljanja u promet, odnosno otkupom zaštićenih vrsta, dužan je da organizuje stručnu obuku sakupljača zaštićenih vrsta, da svake godine vrši proveru znanja sakupljača i da sakupljačima izda potvrdu o stučnoj osposobljenosti sa rokom važenja za sakupljačku sezonu", preciziraju u Ministarstvu.
U najvećem broju slučajeva sakupljene količine se, prema navodima Ministarstva, izvoze na inostrano tržište, dok se manji deo sakupljenih samoniklih, jestivih gljiva prodaje na domaćem tržištu.
Za prodaju na pijaci neophodne su dozvole
Neka od prodajnih mesta na kojima se pečurke, kako one iz uzgoja, tako i sakupljene u prirodi, mogu naći su pijace i za takvu prodaju neophodne su dozvole. Ipak, tokom sezone gljiva nije retkost da se u blizini pijaca pojave prodavci, koji samostalno sakpljaju pečurke. Prof. Knežević ističe da nije zabranjeno prodavati gljive na pijaci i da je to praksa u mnogim zemljama Evrope, ali se, kako kaže, zna na koji način se gljive stavljaju u promet.
"Nije realno da jedan inspektor poznaje različite vrste gljiva. Morala bi da postoji kontrola, da se uvede sistem kako gljive dolaze na pijacu", naveo je Knežević.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Zbog priče o trovanju pečurkama promet na zemunskoj pijaci je, kako su reporterki Euronews Srbija rekli prodavaci, prilično opao. Njihove tezge, kako navode, inspekcija nekoliko puta godišnje kontroliše i pri tom uvek pregledaju deklaracije.
"Pre svega nam traže deklaracije, što mi imamo", kaže Zoran Ugrenović, prodavac pečuraka.
"Očekujemo dolazak inspekcije ovih dana. Traže nam deklaracije, overene pečatom i sa datumom proizvodnje i stavljanja u prodaju. Dolaze 2-3 puta godišnje, uzmu za analizu malo pačeuraka", Miloš Mladenović, pijačni prodavac pečuraka.
Apel nadležnih je da se pečurke upravo kupuju na mestima koja su registrovana za prodaju i podložna inspekcijskom nadzoru, nikako van pijačnog prostora, što je u poslednjem slučaju trovanja bio slučaj.
Što se više gljiva pojede, rizik je veći
Zbog ovog slučaja trovanja na Vojnomedicinskoj akademiji bilo je hospitalizovano 10 pacijenata, a trenutno je na lečenju devet ljudi od čega je osam u teškom stanju.
Toksikolog dr Radomir Kovačević u gostovanju na Televiziji K1 je rekao da lekari na VMA dijalizom pokušavaju da pacijentima očiste toksine iz organizma.
"Sigurno će biti minimum mesec dana u bolnici, a ako prežive, posledice će biti trajne. Što se više gljiva pojede, veći je rizik i veća šteta. Posle nekoliko sati, usled varenja, teži su simptomi jer je nemoguće izbaciti toksine iz organizma", objašnjava on.
Zbog sumnje da je u prethodnih nekoliko dana prodavala gljive od kojih je više osoba zadobilo simptome trovanja, šabačka policija uhapsila je M.G. (72). Ona se osumnjiči da je izvršila krivično delo "teško delo protiv zdravlja ljudi" i određeno joj je zadržavanje do 48 sati.
Kod trovanja pojedinim vrstama gljiva smrtnost i do 90 odsto
Otrovne gljive su one koje izazivaju patološke promene u organizmu i oštećenje organa. Lekari kažu da kod otrovnih gljiva set koktela toksina deluje na različite načine, te se razvijaju različiti sindromi. U prvih pola sata do sat vremena javljaju se interstinalne tegobe - mučnina, povraćanje, dijareja, halucinogeni sindrom.
"Obično je u pitanju intrestinalni sindrom i tada život pacijenta nije ugrožen. Kod trovanja zelenom pupavkom razvijaju se slični simptomi. Međutim, nakon prvih simptoma pacijentu izgleda da se stanje poboljšava, zato se zanemari odlazak kod lekara. Ćelijski otrovi rade svoje, uništavaju ćelije bubrega i jetre. Dolazi do insuficijencije, kada otkazuju organi. Ne zovu je džaba tihi ubica", kaže Knežević.
Pojašnjava da u Srbiji ima oko 30 smrtno otrovnih vrsta, ali da nekoliko mogu da zamene sakupljači sa jestivim pečurkama. Među njima je i zelena pupavka koja spada u najotrovnije gljive, a koja može greškom da se nađe u ishrani i izaziva ozbiljna trovanja. Kod trovanja tom gljivom 80 do 90 odsto slučajeva završi letalno (smrtni ishod).
Komentari (0)