Hjuman rajts voč: Otkazivanje Europrajda je pogrešan potez, ukinuti zabranu i učesnicima garantovati bezbednost

Komentari

Autor: Euronews Srbija

01/09/2022

21:15

Hjuman rajts voč: Otkazivanje Europrajda je pogrešan potez, ukinuti zabranu i učesnicima garantovati bezbednost - Copyright Tanjug/Andrija Vukelić

veličina teksta

Aa Aa

Vlada Srbije treba odmah da ukine zabranu Europrajda čije održavanje je zakazano za septembar u Beogradu, saopštila je danas američka organizacija za zaštitu ljudskih prava Hjuman Rajts Voč (HRW). Umesto toga, vlast bi trebalo da radi sa organizatorima kako bi se osigurala adekvatna bezbednost učesnika.

Jedan od organizatora manifestacije zakazane za 17. septembar Goran Miletić rekao je ranije danas za Euronews Srbija da u dijalogu između Vlade Srbije i organizatora Europrajda ima pomaka, ali još nema dogovora.

Iz vodeće međunarodne nevladine organizacije za zaštitu ljudskih prava poručuju da pretnje nasiljem protiv LGBT događaja ne opravdavaju ograničenja okupljanja. U saopštenju HRW-a se navodi da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 27. avgusta saopštio da Vlada ukida Evroprajd, regionalnu manifestaciju koja promoviše ravnopravnost lezbejki, gejeva, biseksualnih i transrodnih osoba (LGBT) čiji je domaćin Srbija od 12. do 18. septembra.

"Odluka Vlade Srbije da otkaže Europrajd je sramna predaja i implicitno sankcionisanje netrpeljivosti i pretnji protivpravnim nasiljem“, rekao je Grem Rid, direktor programa za prava LGBT osoba u HRW-u, i dodao da su "ulični protesti ekstremno desničarskih grupa i verskih subjekata već održani i da sada Srbija ima obavezu da obezbedi i bezbednost i dostojanstvo učesnika Europrajda.

Kopredsedavajuća LGBT InterGrupe Evropskog parlamenta najavila je da će prisustvovati bez obzira na otkazivanje, a grupe civilnog društva u Srbiji nagovestile su krajem avgusta da planiraju da se žale na svaku zabranu sudu.

Iz HRW navode da je Beograd za otkazivanje naveo argument da bi moglo da dođe do sukoba na ulicama, te podsećaju da je Evropski sud za ljudska prava odbacio je taj argument u predmetu Aleksejev protiv Rusije 2010. godine kao kršenje prava na mirno okupljanje.

Odbacujući argument ruske vlade, sud je ponovio da „nema dvosmislenosti“ u vezi sa „pravom pojedinaca da se otvoreno identifikuju kao gej ili bilo koja druga seksualna manjina i da promovišu svoja prava i slobode, posebno koristeći svoja prava i slobodu mirnog okupljanja“. Sud je naglasio da su odbijanjem prava na mirno okupljanje aktivistima za prava LGBT osoba „vlasti efektivno podržale namere osoba i organizacija koje su jasno i namerno nameravale da ometaju mirne demonstracije kršeći zakon i javni red“.

"Umesto da zabranjuju demonstracije jer treće strane ugrožavaju javni red, vlasti bi trebalo da ispune svoju dužnost da obezbede da policija zaštiti mirne demonstrante koji ostvaruju svoje pravo na slobodu okupljanja", rekli su iz HRV-a.

Podsećaju da, kao članica Saveta Evrope, Srbija treba da se pridržava standarda Saveta za borbu protiv diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije ili rodnog identiteta, uključujući i to da države članice treba da obezbede svima slobodu mirnog okupljanja bez ikakve diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta. Dodaju da standardi Saveta Evrope takođe kažu da vlade ne bi trebalo da zloupotrebljavaju zakonske i administrativne odredbe za nametanje ograničenja slobode izražavanja i mirnog okupljanja na osnovu javnog zdravlja, javnog morala i javnog reda.

Član 21. Međunarodne konvencije o građanskim i političkim pravima, koji je Srbija ratifikovala 2001. godine, eksplicitno štiti pravo na mirno okupljanje. U izveštaju iz 2016. godine, specijalni izvestilac UN-a za pravo na slobodu mirnog okupljanja i udruživanja precizirao je da „neuspeh države da zaštiti učesnike mirnog mitinga od nasilnih, fundamentalističkih kontrademonstranta, na primer, predstavlja kršenje prava na slobodu mirnog okupljanja“. Specijalni izvestilac je rekao da vlada „ima pozitivnu dužnost da zaštiti one koji ostvaruju svoje pravo na mirno okupljanje, čak i ako promovišu nepopularne stavove (npr. prava za LGBT osobe ili prava manjinskih veroispovesti)“.

U izveštaju iz 2022. godine, izvestilac je naglasio da su „Protesti bili posebno važni u omogućavanju učešća inače isključenih grupa kao što su LGBTKI+ osobe i druge marginalizovane zajednice i grupe žrtava. Tamo gde države usvajaju neprijateljske pristupe protestima, umesto da ih pozdravljaju kao važan deo demokratskog života, rezultat je često produbljivanje osnovnih kriza.”

„Umesto da oportunistički povlađuju grupama koje se protive pravima ove manjine, srpske vlasti bi trebalo da rade sa organizatorima Evroprajda kako bi događaj učinili bezbednim i garantovali pravo na mirno okupljanje“, rekao je Rid, zaključivši da bi pretnje dostojanstvu i pravima LGBT osoba trebalo da dobiju ozbiljnu reakciju vlade. "Otkazivanje regionalnog događaja je pogrešan potez”, naglasio je on.

Kako je Miletić kazao za Euronews Srbija, sastanci o Europrajdu su permanentni, a kontakti i razgovori nisu nikada prekidani. "Postoji razumevanje sa obe strane i nadam se da ćemo uskoro imati dogovor", dodao je Miletić.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da nije srećan zbog odluke da se Parada ponosa otkaže, da se time ugrožavaju prava manjine, ali da je država takvu odluku donela pritisnuta brojnim problemima. U utorak je rekao da je spreman da prihvati odgovornost za to što se manifestacija Europrajd neće održati u Beogradu.