Europrajd i dalje pod znakom pitanja: Organizatori ne odustaju i tvrde da zabrana još nije stigla zvanično

Komentari

Autor: Euronews Srbija

30/08/2022

09:23

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u subotu izjavio da će Europrajd, koji je zakazan za septembar, biti odložen ili otkazan, u javnosti se ne stišava bura koja je stigla i do Brisela. Evropska komisija poručila je da će pomno pratiti ovo pitanje, kao i da se EU nada da će biti pronađen način za mirno i bezbedno održavanje Europrajda u Beogradu.

Organizatori poručuju da im zvanično nikakva zabrana nije stigla, kao i da će ovo pitanje, ukoliko bude potrebe, pokrenuti pred sudom. S druge strane, u nedelju uveče održan je skup "Litija za spas Srbije", koji je okupio više hiljada ljudi ispred Hrama Svetog Save gde je potpisana peticija za zabranu održavanja parade. Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je juče da šta god da kaže o Europrajdu, koji će biti odložen ili otkazan, neće biti dobro.

"To što organizatori Prajda kažu, to je u skladu sa Ustavom, ali je drugo pitanje kakve posledice to ima po našu državu i to što mi kažemo njima nemojte da šetate - to je više molba nego što vi hoćete da bilo šta zabranite", rekla je Brnabić na RTS.

Kako je za Euronews Srbija objasnio pravnik Milan Antonijević, jedina institucija koja ima pravo da izrekne zabranu organizovanja Europrajda jeste Ministarstvo unutrašnih poslova, ali napominje da te odluke zasad zvanično nema. On kaže da su organizatori očigledno čvrsti u stavu da će održati samu šetnju, a ističe i da je to šetnja koja promoviše slobode, ljudska prava i da nije nešto što promoviše nedozvoljeno.

"Obaveza i pred međunarodnom zajednicom i pred građanima"

Euronews

Objašnjavajući za Euronews Srbija postoji li ipak šansa da Europrajd i pored najava bude ordržan, Atonijević kaže da su to obaveze koje je Srbija preuzela.

"To je poruka ne samo LGBT populaciji već i građanima, bezbednost svih nas garantuje se na ulicama u mogućnosti svih nas da ostvarite svoja prava, da šetate, juče ste imali ovu šetnju bez incidenata, tako da za nekoliko nedelja možete ponovo imati grupaciju koja je takvu šetnju najavila. To je jedna od stvari koja nama čini mi se stoji kao obaveza, ne samo pred međunarodnom zajednicom, nego i pred našim građanima", rekao je on.

Parade ponosa organizovane su i prethodnih godina i one su, uglavnom, prolazile bez ikakvih incidenata. Na pitanje da li je ovo znak da je u društvu došlo do "promene klime", pravnik kaže da ne veruje i napomije da su u Srbiji izrađeni brojni zakoni, pa i da je na ivici da se u parlamentu usvoji i zakon o istopolnim zajednicama.

"Ovo je možda neka glasna manjina koja očigledno ima želju da destabilizuje zemlju i da na taj način pošalju poruke koje nisu spojive ni sa Ustavom, ni sa zakonom, ni sa vrednostima", relao je on, dodajući i da nije reč o političkoj odluci s obzrom na to da se prethodnih dana u javnosti moglo čuti da je odluka donesena kako bi se skrenula pažnja sa dogovora Beograda i Prištine o ličnim kartama.

Objašnjavajući šta u ovom trenutku može da se desi pa da se odluka o zabrani donese, on ukazuje na procene bezbednosne situacije i rizika.

"Premijerka je sada dala blažu izjavu, da li se tu menjaju bezednosne procene ili se došlo do drugačijih saznanja. Država može da zaštiti bezbednost bilo koga ko ostvaruje svoja ljudska prava na ulicama, ali treba videti koje su opasnosti i kako sprovesti odluku. Nije dobro zaista imati na ulicama ni veliki broj policajaca. Ovde govorimo o nekoj poruci koju država treba da pošalje, da je to šetnja koja promoviše slobode, promoviše ljudska prava i sve ono što stoji u našim zakonima i Ustavu, nije nikakvo promovisanje nečega što je nedozvoljeno", naglasio je on.

Inače, i izvestilac za Srbiju u Evropskom parlamentu Vladimir Bilčik izjavio je da smatra opasnim glasove koji pozivaju na neodržavanje Europrajda u Beogradu i naglasio da bi, ukoliko Europrajd ne bi bio održan kada je zakazan, to zauzelo značajno mesto u njegovom izvešataju EP i da veruje da bi i druge evropske institucije reagovale.

Koordinator Europrajda: Ništa nije zvanično stiglo, samo organizatori mogu da otkažu

Marko Mihailović, koordinator Europrajda, kaže za Euronews Srbija da zasad ništa nije zvanično stiglo. On ističe da samo organizatori mogu da otkažu događaj i da jedino što preostaje jeste da ga MUP zabrani.

"Ništa nismo dobili, ni poziv, ni papir, ukoliko to zaista dođe a ja se zaita nadam da neće, uložićemo žalbu MUP-u. Meni je ovo stvarno bila tragična stvar, zabraniti pod izgovorom nemogućnosti obezbeđivanja skupa, a da nijedna osoba nije saslušana, privedena, uhapšena zbog pretnji koje su svuda je stvarno jedan poraz pravne države. Ja bih razumeo da je država procesuirala pretnje koje su javne, nama se preti smrću, ali ništa nije urađeno, niko nije priveden, ali je nama zabranjen događaj", rekao je Mihailović.

On objašnjava i da je prajd uvek bio visokog rizika, ali i da se od 2019. godine smanjivao broj policajaca koji su obezbeđivali skup. Naglašava i da je do sada policija obično zabranjivala samo šetnju, što znači da se "nedelja ponosa" odvijala bez problema, te je poslao poruku svima da treba da dođu jer je solidarnost potrebna više nego ikad.

Obradović (Dveri): Zabrana utemeljena u Ustavu

Sa druge strane, lider pokreta Dveri Boško Obradović, koji je inače ranije najavio da će u Skupštini Srbije i podneti inicijativu za zabranu parade, rekao je da planirani Europrajd "krši niz članova Ustava i zakona države Srbije, pre svega tradicionalni moral države Srbije".

"Potpuno je utemeljeno u Ustavu i zakonu da ovakva manifestacija bude zabranjena prema zakonu o javnim okupljanjima svako javno okupljanje je slobodno, ali se može ograničiti odnosno zabraniti u slučaju ako vređa javni moral što je ovde slučaj ili u slučaju ako se ugrožava bezbednost ili javno zdralje što je ovde takođe problem", rekao je Obradović.

Ipak, ono u čemu su dvojica sagovornika saglasna jeste da je veruju da je vlast iskoristila temu Euoprajda kako bi se skrenula pažnja sa problema na Kosovu i Metohiji, odnosno dogovora koji je postignut između Beograda i Prištine o ličnim kartama.